Dostupni linkovi

logo-print

Uroši Mišići među nama: Zašto država ne kažnjava huligane?


Grafit u Beogradu, ilustrativna fotografija

Grafit u Beogradu, ilustrativna fotografija

Samo što je krajem prošle godine pušten iz zatvora, Uroš Mišić, navijač Crvene zvezede koji je pet godina proveo u zatvoru zbog teškog ubistva u pokušaju, odnosno zbog toga što je upaljenu baklju gurnuo u usta jednom žandarmu u neredima na fudbalskoj utakmici, policija, kako je potvrđeno našem Radiju, ponovo traga za njim. Ovoga puta zbog sumnje da je učestvovao u napadu na marinca koji radi u obezbeđenju Ambasade SAD u Beogradu u Beogradskom klubu „Plastik“.

Iako je direktor policije Milorad Veljović našem Radiju potvrdio da se traga za Mišićem, advokat Borivoje Borović tvrdi da njegov klijent nije u bekstvu, da će video snimak iz kluba dokazati da on nije učestvovao u tuči:

Borović: Ja sam imao kontakt sa Mišićem, on nije nikome naneo telesnu povredu. Kod njega kući niko nije dolazio da bi tražio informaciju od njega, niti ga je tražila pilicija. On razmišlja, da li, ako dobije poziv, da li i kako da komunicira sa policijom...

RSE: Da li to znači da Mišić nije ili da jeste u bekstvu?

Borović: Mišić apsolutno nije u bekstvu.

RSE: Znači, on je dostupan policiji?

Borović: Da.

RSE: Dajte mi kontakt sa njim!

Borović: Ne mogu da dajem kontakt sa Mišićem, i onda vi zovete Mišića i onda ga uhapse.

RSE: Kako ga uhapse?

Borović: Na osnovu mobilnog telefona.

RSE: Znači,on je, ipak, u bekstvu?

Borović: Ja vam nisam rekao da je u bekstvu.

Podsećamo, Uroš Mišić bio je optužen za napad na žandarma Nebojšu Trajkovića na utakmici 2007. godine. On je prvobitno bio osuđen na 10 godina zatvora za teško ubistvo u pokušaju, da bi mu Apelacioni sud kasnije prepolovio kaznu i da bi krajem prošle godine bio pušten šest meseci ranije iz požarevačkog zatvora “Zabela”, jer je za to ispunio uslove po novom Zakonu o amnestiji.

Vladimir Cvijan, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije, kratko je prokomentarisao događaj o kome su dva dana samo pisali mediji, da bi se najzad oglasila i policija:

“Zna se koja je procedura, zvao se on Uroš Mišić ili Pera Perić, ako je neko osumnjičen da je učestvovao u nekoj tuči ili šta već, onda nadležni ograni rade svoj posao", kaže Cvijan.

Rajko Danilović kaže da je Zakon o amnestiji kojim je prepolovljena kazna i Urošu Mišiću akt donet iz udvaračkih razloga prema biračima. Ali, on je podjednak za sve koji ispunjavaju uslove i nije u tome problem.

Međutim, ono što je problem je što se vlasti menjaju ali ne i njihov odnos prema navijačkim huliganima još od vremena zvezdinog navijača Željka Ražnjatovića Arkana, čuvenog policijskog saradnika iz beogradskog podzemlja koji je kasnije mobilisan za ratno-pljačkaške pohode u Hrvatskoj i Bosni.

“To su njihovi ljudi za fazne potrebe, to je njihova vojska”, kaže Danilović.

Uslišeni 'zahtevi za pravdu'

Gorana Miletića iz nevladine organizacije Branitelji ljudskih prava ne iznenađuje novi incident Uroša Mišića:

Goran Miletić

Goran Miletić

“Ovo što se desilo sa Urošem Mišićem pokazuje dve vrste problema. Prva vrsta problema je ona koja se tiče Zakona o amnestiji jer su očigledno amnestirani mnogi koji to nisu trebali da budu i koji su trebali da ostanu iza rešetaka. Drugi problem je permanentan, borba protiv huligana i ekstremista koja u Srbiji očigledno ne postoji. To se i dalje svelo na nivo zahteva od civilnog društva dok vlasti definitivno ništa ne čine. Navijačke grupe su sve jače i jače iz prostog razloga što niko ništa ne čini protiv njih. Naročito one koje su nasilne, jer ne možemo stavljati znak jednakosti između svih navijačkih grupa. Mislim da zaista kada navijačka grupa vidi količinu nasilja koja nekažnjeno prolazi na sportskim terenima, to se preliva i na ulice i postaje lajt motiv i mislim da su sve navijačke grupe sve jače i organizovanije. Ne vidim da je neko od njih preterano kažnjen. Uglavnom svi iz tih navijačkih grupa zaobilaze pravdu vrlo uspešno tako da se postavlja pitanje odakle dolazi novac kojim oni plaćaju odbranu. Ovo je još jedna od vlada, potpuno je nebitno o kojim partijama je reč, koja apsolutno ništa ne čini po tom pitanju. Vidimo kako nam se to vraća kao bumerang. Ja se bojim da će to biti samo jedan u nizu slučajeva i da će posle ovoga ponovo da se pojave natpisi na kojima će Uroš Mišić biti predstavljen kao žrtva, a ne kao neko ko je počinilac krivičnog dela”, kaže Miletić.

Mišićeva žrtva, žanradm Nebojša Trajković, trajno je onesposobljen. Podsećamo šta je za naš program rekao pošto je počinilac pušten iz zatvora:

"Uroš Mišić je nagrađen. On je pobednik. A ja ću do kraja života ostati invalid. Hteli su da me upale, da izgorim kao sveća. I kako ja sada da se pomirim sa njegovim oslobađanjem. Kakva je to država? Da pustiš onoga koji je nekoga svesno zapalio, uništio mu život, i njemu i njegovoj porodici. Pored mene pati cela moja porodica. Ja na tom stadionu nisam bio radi sebe, nego radi interesa države. Država sada trči da pomogne istoj toj Crvenoj zvezdi a nikada se nije pitala, gde je Nebojša, kako mu je. Kako taj čovek živi? Nemam više ništa da kažem“, kazao nam je Trajković.

Posle ovoga čina nasilja u kome je stradao Trajković Srbija je bila oblepljena plakatima „Sloboda za Uroša“, a samo dan posle izricanja prvostepene presude Mišiću, fudbaleri Crvene zvezde su pred početak jedne utakmice izašli na teren u belim majicama sa natpisom „Pravda za Uroša“. Valjda je takva pravda uslišena njegovim izlaskom iz zatvora posle samo pet godina.

Takva „pravda“ je tražena i za ubice Francuza Brisa Tatona koga su navijači do smrti na najbrutalniji način prebili u centru Beograda, a ubicama je, valjda vođen takvom „pravdom“, nadležni sud takođe prepolovio prvobitnu 30-ogodišnju kaznu.

Tražena je „pravda“ i za vođu zvezdinih navijača Ivana Bogdanova, „Pravda za Icu“, nakon nasilja takođe nad policijom u tuči na košarkaškoj utakmici Partizan-Zvezda 2006. godine I taj zahtev je, doduše delimično, uslišen kaznom od dve godine, jer je zbog ponovljenog suđenja za dlaku izbegnuta amnestija. To je onaj čuveni tetovirani dasa čiji je snimak vandalskog ponašanja na utakmici u Đenovi 2010. obišao svet, a koji za to osuđen u Italiji i proteran iz svih zemalja EU.

Javnost mlako reaguje na razne vrste nasilja, kao da pravu za žrtve niko ne traži. Ni glumica Mirjana Karanović, koja je jedna od retkih javnih ličnosti prisutnih na svim protestima protiv svih vrsta nasilja , nema utešne reči za žrtve, poput Trajkovića:

"To je nešto što očekujem svaki dan, da ću naći takve vesti i to je depromirajuće. Kao da je nasilje neka vrsta naše tradicije, naše svakodnevice, nešto što nam pripada. Većina komentara na takve vesti je :pa, šta drugo i očekivati?“, kaže Mirjana Karanović-
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG