Dostupni linkovi

logo-print

Uoči 20 godina Dejtona: Pojedinac u drugom, kolektivitet u prvom planu


Mapa Bosne i Hercegovine

Mapa Bosne i Hercegovine

Dvadeset godina života u dejtonskoj Bosni i Hercegovini je, kako ga mnogi nazivaju, samo „zamrznuti mir“, a brojne odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma samo su polovično realizovane. Zbog toga je bh. društvo i dalje nefunkcionalno, a na sceni je patriokratija.

Novi pogled, odmakut od politizacije, pokušali su dati akademici i analitičari na simpoziju „Dejtonski mirovni sporazum i budućnost Bosne i Hercegovine“, koju je organizovala Akademija nauke i umjetnosti BiH.

Ideologije, koje su izazvale rat u Bosni i Hercegovini, svojom propagandom i retorikom i danas produbljuju podijeljenost bh. društva.

„Dejtonski mirovni sporazum je donio mir, ali neki će reći - nedovršeni, nepravedni mir, pa čak i oni koji su učestvovali u pripremi i u provođenju Dejtonskog mira svjesni su tih nedostataka“, smatra profesor Filozofskog fakultetu u Sarajevu Zijad Šehić.

Nedostatak je, prije svega, što Bosna i Hercegovina nije zaživjela kao demokratska država, jer je zasnovana na borbi nacionalnih političkih elita, dok druge sfere života nisu ni u najmanjoj mjeri demokratizovane. Tako barem tvrdi profesor Ustavnog prava Goran Marković.

Goran Marković

Goran Marković

„Zato što je Ustav predvidio takav politički režim, koji počiva na odlučivanju isključivo političkih elita. Građani, bilo kao pojedinci, bilo kao pripadnici konstitutivnih naroda ili nekih drugih grupa nemaju nikakve institucionalne mogućnosti da učestvuju u donošenju odluka. Političke elite se često ponašaju kao ambasadori svojih konstitutivnih naroda, a političke institucije na svim nivoima vlasti oni posmatraju kao diplomatske konferencije na kojima se sastaju, pregovaraju, dogovaraju i pokušavaju da naprave kompromis“, kaže Marković.

Umjesto moći Parlamenta, u Bosni i Hercegovini je na sceni moć stranačkih elita, pa se ne može govoriti o parlametarnoj demokratiji, smatra profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Mirko Pejanović, koji je naveo i primjer:

„Provođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić i Finici“ izmješten iz parlamenta. Četiri godine su tražili rješenje, nije se našlo, a našli su se pametni prijedlozi Evropske unije da se to odloži neko vrijeme, da se ide na ekonomske reforme. A to govori da se ne može parlament izvlašćivati i gurati u periferiju da bi se imala demokratija.“

Upravo presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić i Finci“ dokazala je da je Ustav BiH u suštini diskriminatoran. Društvo u kome su etnokulturne podjele politički najvažnije, ljudska prava se ne poštuju.

„Sve dok je pojedinac u drugom planu, sve dok je kolektivitet u prvom planu, mi nemamo pretpostavke za realizaciju ljudskih prava u skladu sa standardom, koji je danas međunarodno proklamovan, a na koji smo se mi obavezali“, kaže Mirjana Nadaždin - Defterdarević sa Pravnog fakuleta Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru.

Razvoj građanskog društva važan je preduslov za stvaranje funkcionalne države. Žarko Papić, direktor nevIadine organizacije Inicijativa za bolju i humaniju inkluziju objašnjava:

„Zašto građansko društvo koje pogrešno nazivamo civilnim društvom u Bosni i Hercegovini nije nikakav ozbiljan faktor. Prije svega, građansko društvo zahtijeva neku socio-ekonomsku osnovu. Zahtijeva srednju klasu, koja bi se mogla aktivirati kao građanin u Bosni i Hercegovini, ona je potpuno upropašćena i BiH je podijeljena na ogroman broj siromašnih i veoma uzak krug partijsko-tajkunske oligarhije. S druge strane, koncepti podrške razvoja građanskom društvu u osnovi su bili pogrešni. Oni su se prvo fokusirali na nevladine organizacije, a sindikatai, religijske zajednice, akademska zajednica ostale su po strani. I svi su zaboravili šta je građanska svijest i svi se bore za projekte da bi imali plate i da bi mogli preživeti“.

Problema je mnogo, pa se zbog toga ne treba čuditi što se sve češće govori o promjeni Ustavu ili „Dejtonu 2“, a jasno je i da je evropski put BiH neizbježan, jer je to jedino pitanje o kojem postoji konsenzus.

  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG