Autor Mirela Milori, priredila Amra Zejneli
Albanija bi do 15. novembra trebala da donese odluku o tome da li će prihvatiti da se hemijsko oružje iz Sirije uništi u ovoj zemlji. Da jedan takav zahtev iz Wasingtona postoji, potvrdio je albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati. Ekolozi i građani, međutim, protestuju protiv toga jer smatraju da bi to predstavljalo potencijalnu opasnost koja bi mogla da dovede do ljudske katastrofe.
Washington se o mogućnosti uništavanja hemijskog oružja pronađenog u Siriji obratio Albaniji. Taj zahtev je zvanično, u ime albanske vlade potvrdio, ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati u intervjuu za dnevni francuski list Le Monde.
U petak je predsednik Skupštine Albanije Ilir Meta izjavio u jednoj televizijskoj emisiji da Albanija nema kapaciteta za uništavanje hemijskog oružja, dok je predsednik opozicije Lulzim Basha optužio Vladu zbog nedostatka transparentnosti.
To je bilo dovoljno da javno mjenje i ablanski mediji pokrenu raspravu o tome da li treba prihvatiti uništavanje hemijskog oružja u Albaniji.
U četvrtak su ekolozi, te bivši vojni stručnjaci i građani prostvovali u Tirani, podržavajući tezu da bi uništavanje hemijskog oružja u Albaniji predstavljalo još jednan potencijal za moguću ljudsku katastrofu.
U međuvremenu, američki ambasador u Albaniji Alexander Arvizu dodaje i sumnje da albanska vlada može biti u dilemi oko potpisivanja jednog takvog sporazuma. On je u Skadru izjavio:
„U rukama je svih odgovornih država, u šta su uključene i SAD i Albanija, da rade na saradnji kako bi se na vreme pronašao najefektivniji način da se eliminiše pretnja koju predstavlja program hemijskog oružja Sirije.“
"SAD i Albanija su ponosne članice NATO-a, i samo 26 ostalih država mogu da tvrde da imaju ovaj status...očekujemo od svih odgovornih partnera da pronađeno način kako bi doprineli, bilo da se radi o specijalizovanoj opremi, treniranom osoblju, ekspertizama, finansijskoj pomoći, a kako bi se tretirala ova međunarodna pretnja od hemijskog oružja iz Sirije“, kazao je Arvizu.
Albanija izgleda kao pogodno mesto za takav proces, polazeći i od iskustva iz 2007. godine kada je došlo do uništavanja više od 16 tona hemijskog oružja iz vremena Envera Hoxhe.
Počelo je čišćenje mesta u Elbasanu koje je 2008. godine upotrebljeno za deminiranje granata. Iz nepotvrđenih izvora se saznaje da je to bila i naredba Ministarstva odbrane da se očisti površina od 80 .000 kvadratnih metara.
Proces uništavanja hemijskog oružja u Albaniji može predstavljati dodatnu političku vrednost za vladu u Tirani – zato što je Albanija na pragu članstva u EU, i finansijski – pošto uz ovaj projekat ide i dobar finansijski skor.
Ali, Albanija ima i poteškoće ako se uzme u obzir infrastruktura i logistika koja nije moderizovana kao što je to u ostalim zemljama Evrope.
Ukoliko se donese jedna takva odluka o uništavanju hemijskog oružja, onda će se, prema magazinu „Foreign Policy“, u ovoj zemlji uspostaviti pokretne laboratorije za uništavanje sirijskog oružja, kroz proces hidrolize, koji podrazumeva veliku količinu vode i reagensa kao što je natrijum hidroksid.
Albanija bi do 15. novembra trebala da donese odluku o tome da li će prihvatiti da se hemijsko oružje iz Sirije uništi u ovoj zemlji. Da jedan takav zahtev iz Wasingtona postoji, potvrdio je albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati. Ekolozi i građani, međutim, protestuju protiv toga jer smatraju da bi to predstavljalo potencijalnu opasnost koja bi mogla da dovede do ljudske katastrofe.
Washington se o mogućnosti uništavanja hemijskog oružja pronađenog u Siriji obratio Albaniji. Taj zahtev je zvanično, u ime albanske vlade potvrdio, ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati u intervjuu za dnevni francuski list Le Monde.
U petak je predsednik Skupštine Albanije Ilir Meta izjavio u jednoj televizijskoj emisiji da Albanija nema kapaciteta za uništavanje hemijskog oružja, dok je predsednik opozicije Lulzim Basha optužio Vladu zbog nedostatka transparentnosti.
To je bilo dovoljno da javno mjenje i ablanski mediji pokrenu raspravu o tome da li treba prihvatiti uništavanje hemijskog oružja u Albaniji.
U četvrtak su ekolozi, te bivši vojni stručnjaci i građani prostvovali u Tirani, podržavajući tezu da bi uništavanje hemijskog oružja u Albaniji predstavljalo još jednan potencijal za moguću ljudsku katastrofu.
U međuvremenu, američki ambasador u Albaniji Alexander Arvizu dodaje i sumnje da albanska vlada može biti u dilemi oko potpisivanja jednog takvog sporazuma. On je u Skadru izjavio:
„U rukama je svih odgovornih država, u šta su uključene i SAD i Albanija, da rade na saradnji kako bi se na vreme pronašao najefektivniji način da se eliminiše pretnja koju predstavlja program hemijskog oružja Sirije.“
"SAD i Albanija su ponosne članice NATO-a, i samo 26 ostalih država mogu da tvrde da imaju ovaj status...očekujemo od svih odgovornih partnera da pronađeno način kako bi doprineli, bilo da se radi o specijalizovanoj opremi, treniranom osoblju, ekspertizama, finansijskoj pomoći, a kako bi se tretirala ova međunarodna pretnja od hemijskog oružja iz Sirije“, kazao je Arvizu.
Albanija izgleda kao pogodno mesto za takav proces, polazeći i od iskustva iz 2007. godine kada je došlo do uništavanja više od 16 tona hemijskog oružja iz vremena Envera Hoxhe.
Počelo je čišćenje mesta u Elbasanu koje je 2008. godine upotrebljeno za deminiranje granata. Iz nepotvrđenih izvora se saznaje da je to bila i naredba Ministarstva odbrane da se očisti površina od 80 .000 kvadratnih metara.
Proces uništavanja hemijskog oružja u Albaniji može predstavljati dodatnu političku vrednost za vladu u Tirani – zato što je Albanija na pragu članstva u EU, i finansijski – pošto uz ovaj projekat ide i dobar finansijski skor.
Ali, Albanija ima i poteškoće ako se uzme u obzir infrastruktura i logistika koja nije moderizovana kao što je to u ostalim zemljama Evrope.
Ukoliko se donese jedna takva odluka o uništavanju hemijskog oružja, onda će se, prema magazinu „Foreign Policy“, u ovoj zemlji uspostaviti pokretne laboratorije za uništavanje sirijskog oružja, kroz proces hidrolize, koji podrazumeva veliku količinu vode i reagensa kao što je natrijum hidroksid.
