Umesto Narodne, crkvena biblioteka

Ministarstvo kulture Srbije je nedavno saopštilo da podržava inicijativu Srpske pravoslavne crkve da se na Kosančićevom vencu u centru Beograda, na mestu gde je u Drugom svetskom ratu srušena zgrada Narodne biblioteke, izgradi biblioteka Patrijaršije SPC. Prethodno je predsednik Tomislav Nikolić nedavnom prigodom izjavio da treba simbolično vratiti Narodnu biblioteku na to mesto. Naši sagovornici, međutim, smatraju da tu nije mesto za crkvenu biblioteku.

Zanimljivo je da upravnik Narodne biblioteke Dejan Ristić nije hteo da komentariše ovu inicijativu. Umesto toga, pozvao nas je da dođemo na obeležavanje 72. godišnjice bombardovanja biblioteke i uputio na nadležno Ministarstvo, ostavljajući tako bez odgovora blanko podršku Vlade SPC.

U Ministarstvu kulture takođe nismo mogli da nađemo sagovornika ali nam je prosleđeno saopštenje u kome, između ostalog, piše:

„Razlog za ovakvu odluku Ministarstva počiva na činjenici da su uslovi u okviru sadašnjeg prostora Biblioteke Srpske Patrijaršije izrazito nepovoljni kako za čuvanje dragocenih knjižnih fondova tako i za njihovo korišćenje i dostupnost javnosti. U isto vreme, izgradnja Biblioteke Srspke Patrijaršije i sadržaji koje će ona imati u potpunosti predtsavljaju kontinuitet namene planiranih sadržaja lokacije kao Memorijalnog kompleksa namenjenog sećanju na tragično i nepovratno uništeno rukopisno i štampano kulturno blago Srbije koje je najvećim delom pripadalo SPC. Samim tim, to ne treba da isključi obeležavanje mesta na Kosančićevom vencu na koji simbolično treba da se vrati Narodna biblioteka Srbije.“

Novac i ideje

Ni u SPC nisu bili raspoloženi za izjave za RSE, ali zato jesu pojedinci van ovih zainteresovanih institucija.

“To je bila prva zgrada u istoriji koja je kupljena za Narodnu biblioteku Srbije. Nakon njenog rušenja ostalo je mesto sećanja gde se ona nekada nalazila”, kaže pisac Saša Ilić.

Marko Omčikus, istoričar umetnosti kaže da podrška Ministarstva kulture inicijativi SPC da ona preuzme to mesto i sagradi svoju biblioteku nije legitimna.

“Rešenje mora da se nađe putem konkursa”, kaže Omčikus.

Prednost Crkve je samo u tome što ima novac, kaže Saša Ilić:

”I sad dolazimo do toga da Crkva ima neko pravo jer se neka mala zadužbina nalazila u tom rejonu. Mislim da je to potpuno nelogično a nije ni pravno. A država koristi priliku da neko ko ima para investira, pa će, eto, neko napraviti neki memorijalni centar i iskoristiti taj prostor. To je nelogično."

Najprikladnija ideja je da taj prostor bude obeležen kao memorijalno mesto smatra Omčikus.

”Bio je tu zamišljen neki plato sa mogućnošću da ispod tog platoa budu vidljive stari slojevi, od Singidunuma do poslednjeg sloja, srušene Narodne biblioteke”, navodi on.

“Bila je nekad dobra ideja”, priseća se Ilić, “da se tu napravi istureno odeljenje kao biblioteka umetnosti i plus memorijalni centar, takva kombinacija bi imala smisla, svakako.“

Sredstva se mogu namaći preusmeravanjem novca koji se troše na neke druge projekte, predlaže Ilić.

”Mi vidimo da se lako odvajaju sredstva za jubileje, poput Milanskog edikta, a kad bi se taj novac prebacio na ovakve strukturne kulturne projekte, mislim da bi to bila prava stvar”, smatra on.

RSE saznaje da se u Crkvi na projektu crkvene biblioteke već radi.

Narodna biblioteka Srbije srušena je do temelja u bombardovanju, 6. aprila 1941. godine, od tada to mesto stoji ograđeno sa u međuvremenu pronađenim vidljivim arheološkim iskopinama još iz perioda Singidunuma. Prostor u centru starog Beograda je decenijama zapušten i bez ozbiljnijeg obeležja.