Dostupni linkovi

logo-print

Još nema pravde za žrtve logora u Srbiji


Zoran Šangut, Beograd, 12. juli 2016.

Zoran Šangut, Beograd, 12. juli 2016.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu još nije postupilo po tužbi koja je podneta u slučaju pet logora u Srbiji tokom rata u SFRJ, saopštili su predstavnici Udruge pravnika Vukovara 1991.

Zoran Šangut, predsednik ovog udruženja iz Hrvatske, rekao je, posle sastanka sa zamenicom tužioca Snežanom Malović, da pomaka nema.

"Ono što se može zaključiti iz današnjeg razgovora, bojimo se da ništa nije rađeno. Iako je ovde sve pravno jasno. Bojimo se da do sada nije postojala politička volja u Srbiji da se, što se kaže, šapa digne sa pravosuđa u ovom predmetu", kaže Šangut.

Udruga pravnika Vukovara 1991. je 2008. srpskom tužilaštvu predala kaznenu prijavu zbog, kako je ranijih godina navodilo ovo udruženje, ratnih zločina u logorima Stajićevo, Begejci, Sremska Mitrovica, Niš i vojno-istražnom zatvoru u Beogradu.

Prema njihovoj evidenciji, posle pada Vukovara 91. na tim mestima bilo je zatvoreno oko sedam hiljada Hrvata, civila i pripadnika hrvatskih oružanih snaga.

Šangut, koji je takođe bio pritvoren, kaže da se ove tvrdnje lako mogu dokazati.

Šangut u razgovoru sa novinarima

Šangut u razgovoru sa novinarima

"Ja sam svedok četiri ubistva koja su se dogodila u tim logorima. Tužilaštvo lako može doći do formacija koje su tamo bile. Tadašnja vojna lica Jugoslovenske narodne armije su nas ispitivala. Svi oni koji su nas tukli i činili ubistva bili su u uniformama JNA", reči su Zorana Šanguta.

Razgovor sa Tužilaštvom u Beogradu prethodio je sastanku sa mandatarom za sastav nove Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem. Susret sa budućim srpskim premijerom zakazan je uz posredovanje Josipa Juratovića, poslanika u Bundestagu, i saglasnost ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera.

Josip Juratović izjavio je posle sastanka sa Vučićem da je zadovoljan razgovorom.

"Imam osećaj da ćemo uspeti da rešimo da rešimo otvorena pitanja, odnosno probleme koji stoje pred nama. Oni se konačno moraju rešavati za dobrobit, pre svega, Hrvatske i Srbije, a i na kraju krajeva, i za procese koji su u ovoj regiji po pitanju uspostave poverenja", ističe Juratović.

Tema sastanka sa Vučićem bila je i zahtev Udruge pravnika Vukovara 1991. da se u Stajićevu postavi spomen ploča na mestu nekadašnjeg logora.

Na tom obeležju piše: "Na ovome mjestu od 20.11.1991. do 23.12.1991. od strane JNA bili su zatočeni civlili, ranjenici i branitelji grada Vukovara. U spomen na sve ubijene ovu spomen-ploču podiže Udruga pravnika Vukovara 1991".

Ubiranje spoljnopolitičkih poena

Pero Kovačević, iz Udruge pravnika Vukovara 1991, rekao je da je dokazano da je najmanje 19 Hrvata ubijeno u logorima u Srbiji.

"Verujem da je sada, posebno kada je Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kada se otvara poglavlje pravosuđa, moguće isterati ovo na čistac. Sada će morati da se radi ono što se nije radilo svih ovih godina. Verujemo da će se to raditi profesionalno i da će struka odraditi svoj deo posla", kaže Kovačević.

Inicijativu udruženja iz Hrvatske od početka podržavaju Žene u Crnom. Staša Zajović, iz te nevladine organizacije, rekla je da je važno da se rasplete teret zločina u Vukovaru.

Staša Zajović

Staša Zajović

"Može da se kaže da je zločina bilo na svim stranama, ali se mi sada bavimo zločinima koji su počinjeni u naše ime. Pitamo se čemu služe protokolarni susreti zvaničnika Srbije i Hrvatske ukoliko nisu praćeni konkretnim činovima. Da li to znači da se radi o ubiranju spoljnopolitičkih poena ili su pritisci u pitanju. Šta to znači ukoliko nemaju nikakve veze sa pravdom i kažnjivošću", pita se Zajović.

Udruga Vukovar 1991. u maju 2008. dostavila je krivičnu prijavu tadašnjem tužiocu za Srbije ratne zločine Vladimiru Vukčeviću.

Kako se u njoj navodi, postoji osnovana sumnja da su nepoznate osobe u logorima u Srbiji počinile ratne zločine nad ratnim zarobljenicima iz Hrvatske, da su ih ubijale, mučile, kao i da ranjenima nije pružana lekarska pomoć.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG