Čitulje za Gadafija odraz konfuzije u društvu

Potvrda vesti da je ubijen čovek koji je pune 42 godine u Libiji bio apsolutni gospodar života i smrti, snažno je odjeknula širom sveta. Reakcije koje je izazvala, bile su, prirodno, potpuno različite.

Njegov kraj, uz ogradu od brutalnosti koja ga je pratila, većinom je doživljen kao “krupan korak ka demokratizaciji Libije”. Istovremeno, mnogi pojedinci, koji sa Libijom nemaju nikakve veze, doživeli su ga i tragično.

Tako je i na Balkanu, gde su se u beogradskoj, podgoričkoj i sarajevskoj štampi, pojedini građani od Muamera Gadafija, javno oprostili čituljom.

“Gadafi, ti ponosni čoveče, čast je bila poznavati Te, odmori umornu dušu i počivaj u miru. Nek ti je večna slava. Poslednji selam”…glasila je čitulja koju smo pronašli u beogradskoj “Politici”.

Po tekstu bi se reklo da je osoba koja ju je objavila, Gadafija poznavala lično.

Međutim, pored nje, našli smo i one koje potpisuju izvesni Vuk, Marko, Peđa, Aca, Cvele, Teo, Ivan ili Milanče. Oni su, po svemu sudeći, ljudi koji su nekadašnjeg libijskog vođu videli samo na TV ekranima.

Njihov postupak, međutim, ne iznenađuje, s obzirom na podršku koju je Gadafi poslednjih meseci dobijao od desničarskih grupa u Srbiji. Dok je u Libiji trajala revolucija, u Beogradu su aktivisti pokreta „SNP Naši.“ organizovali proteste i lepili plakate sa njegovim likom.

„Vođa slobodne Libije je poginuo. Naravno da smo vest primili sa žaljenjem“ ...rekao nam je Igor Marinković iz tog pokreta, koji dodaje da su pojedini njihovi članovi, takođe objavili čitulju.

„Poznajem neke ljude koji su dali čitulju... Nismo dali kao organizacija, ali smo svakako na našem sajtu objavljivali neke tekstove koji se tiču njegove smrti“, kazao je on.

RSE: Objavljivanje čitulje je nešto što, ipak, zahteva i trud i novac. Šta ih je tačno motivisalo da sastave tekst oglasa, odnesu ga do Politike ili Novosti i plate između 35 i 100 evra?

„Muamer Gadafi zaslužuje veliko poštovanje imajući u vidu da je odlučio da pruži otpor NATO da odbrani svoj narod i zemlju. Tako da je verovatno poštovanje ljudi prema njemu dovelo do toga da se i na taj način oproste od njega i na taj način mu upute neku vrstu pohvale ili čestitke“, odgovara Marinković.

Pijetet, žaljenje, nesporazum, rasejanost, inat?

Očigledno je dakle da je „Gadafijev otpor NATO“ ono što je u finalu njegove vladavine posebno probudilo solidarnost kod srpske desnice, koja je dešavanja u Libiji identifikovala sa bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine.

Čudi istovremeno, da se takozvani „obični“ građani, čituljom ne opraštaju samo od kontroverznih svetskih političara, već ponekad i od kriminalaca. Veliku pažnju je davne 1993. godine, privukla čitulja sa tekstom „Poslednji pozdrav kralju Pablu Eskobaru“, koju su u Politici objavili izvesni Damir i Jelovac.

15 godina kasnije, po tom događaju snimljen je i film „Čitulja za Eskobara“. Ekipa koja je na njemu radila, otkrila je da je motiv dvojice mladih Beograđana, bila šala.

Šta je 2006. motivisalo objavljivanje čitulja Sadamu Huseinu i 2011. Gadafiju, teško je međutim proceniti, smatra sociolog kulture Ratko Božović, koji objašnjava da se motiv za javni oproštaj od diktatora iz neke daleke zemlje, razlikuje od pojedinca do pojedinca. Ovaj sociolog istovremeno međutim ukazuje da takvi postupci, šta god bio njihov okidač, ilustruju konfuziju u društvu.

„Pitam se da li su to izrazi pijeteta, žaljenja, nesporazuma, rasejanosti, nekon intimnog inata ili potrebe da se za nekoga čuje i preko te čitulje... Sve to može biti u igri. Ali, u svakom slučaju to deluje poprilično nejasno i neodređeno, utoliko pre, što su jedva znali i šta se i kako to tamo i dogodilo. Prema tome, to pomalo i liči na nas, na opštu konfuziju društva u kome se najčešće dešavaju stvari na koje ne možemo uticati, a i stvari koje su poprilično nejasne i iracionalne“, navodi Božović.

Na pitanje treba li uopšte da nas iznenadi to što ljudi poput Sadama Huseina i sada Muamera Gadafija dobiju čitulju u srpskoj štampi, Božović odgovara:

„Mi smo ovde imali različite priče što se tiče Gadafija... Gadafi je ovde doživaljavan kao veliki prijatelj, kao neko ko pomaže, daje neke pare... Tu su bili i naši vrli političari u vezi sa njim, išlo se kod njega...“.

Smrt velikih svetskih muzičkih ili filmskih zvezda, takođe privuku veliku pažnju, pa su se, na stranicama čitulja srpske štampe, mogli pročitati oproštaji od Majkla Džeksona ili Ejmi Vajnhaus.

Ipak, ako se izuzme svetski džet – set, sledeći na listi su upravo kontroverzni svetski lideri, dok smrt nekog poznatog pisca ili naučnika, ne privuče ni približno interesovanje.

„To je, pomalo, logika političkog društva, u kome političari imaju važnije mesto i, barem u jednom trenutku, veći sjaj od onoga što su nesporne vrednosti“, zaključio je sociolog kulture Ratko Božović.