Dostupni linkovi

logo-print

Globalna ekonomija će živnuti ove godine


Broker na berzi u Njujorku ispred ekrana

Broker na berzi u Njujorku ispred ekrana

Globalna ekonomija biće uspešnija u 2014-oj, nego u prošloj godini. Najviši rast i dalje će beležiti zemlje u razvoju, iako, na primer, Kina beleži pad sa nekadašnjih 12 na 7 odsto. Ekonomija SAD će nastaviti da raste – oko 2.5 odsto – dok se očekuje da će evrozona napokon izaći iz recesije. Ipak, globalnoj ekonomiji predstoji nimalo lak posao strukturalnih reformi za šta postoje politički otpori, pre svega u zemljama u kojima se uskoro održavaju izbori. Osim ekonomskih i političkih parametara, bitni su i psihološki, kao što je samopouzdanje. Problem je i “što ne znamo šta ne znamo” kada je reč o novim rizicima i izazovima koji mogu da se pojave.

Sa prognozom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će 2014. biti dinamičnija od 2013 – odnosno da će se globalni rast ubrzati sa sadašnjih 2,9 odsto na 3,6, slaže se i vašingtonski Savet za spoljne poslove (Council on Foreign Relations).

Najviše stope rasta zabeležiće ekonomije u razvoju, pre svega azijske i južnoameričke. Istovremeno, SAD će zabeležiti najbrži rast u ovoj deceniji, smatra Mark Zendi (Zandi), glavni ekonomista analitičke filijale "Mudisa” (Moody's), agencije za kreditni rejting, pre svega zbog popuštanja oštrih fiskalnih mera, zatim izuzetno dobrih bilansa američkih korporacija, banaka i domaćinstava. Poslovna zajednica je, prema njegovim rečima, uspela da smanji troškove i ostvari rekordne profite.

Istovremeno, banke su dokapitalizovane i veoma likvidne, a domaćinstva su smanjila teret dugova, otplaćujući kredite uz rekordno niske kamate. Pozitivnim trendovima doprinosi i niska cena energije zbog eksploatacije gasa iz škriljaca. Međutim, potencijalni rizik ostaju fiskalna, odnosno poreska opterećenja i nedovoljne investicije u javni sektor, što može umanjiti potencijal za dugoročni rast, upozorava Zendi.

Evropska centralna banka je stabilizovala tržište državnih dugova, tako da su sistemski rizici smanjeni. Ipak, agencija za ocenu boniteta Standard i Pur (Standard&Poor's) snizila je pre neki dan kreditni rejting Evropske unije za jedan stepen, čime je ona izgubila najviši rejting, AAA, koji je do sada imala.

Kao razlog za sniženje rejtinga sa AAA na AA+ agencija je navela sve težu bitku oko budžeta EU i pogoršanje kreditnog rejtinga zemalja članica.

Robert Kan (Kahn) iz Saveta za spoljne poslove ističe da kapital počinje da se vraća ali ostaje izazov kako podstaći rast „pre nego što tržište ponovo izgubi poverenje u reformski proces“.

Članice evrozone na jugu kontinenta imaju mnogo više nominalne troškove rada nego u Nemačkoj nakon reformi, a proces ponovnog prilagođavanja kursu zajedničke valute je spor i težak. Ograničenog su dometa i reforme u cilju povećanja strukturalne fleksibilnosti. Zbog svega toga za strukturalno rebalansiranje u Evropi biće potrebno vreme, pa će, stoga, rast biti nizak i posle 2014.

Evrozona će sledeće godine zabeležiti rast od samo 1 odsto. Doduše, to je uspeh, imajući u vidu da je u poslednjih skoro dve godine u recesiji.

Nastavak sređivanja bilansa banaka, uključujući i otpisivanje dugova, neizvestan globalni rast koji će ograničiti izvoz, veoma rigorozne makroekonomske politike i nepostojanje zaokruženog okvira za monetarnu uniju – sve će to biti veliki izazovi za oporavak evrozone. Za podsticanje rasta je nužna veća tražnja i popuštanje rigoroznih mera štednje. Takođe, Evropska centralna banka bi trebalo da učini više u cilju podsticanja kreditiranja, pre svega malih i srednjih preduzeća na periferiji evrozone, kao i da razmotri sveobuhvatne mere monetarnog popuštanja (quantitative easing – po ugledu na američke Federalne rezerve).

Problem sa najavljenom stopom rasta je u tome što je nedovoljna da smanji visoku nezaposlenost, koja je dostigla 26 odsto u Španiji i 12 procenata na nivou evrozone.

Nezaposlenost među mladima, koja je dostigla 24 odsto u evrozoni, a u nekoliko zemalja premašila 35 procenata – "predstavlja ozbiljnu pretnju po evropsku budućnost”, ističe Robert Kan (Kahn) iz Saveta za spoljne poslove.

Verovatno su još ozbiljniji izazovi po evropsku ekonomiju u 2014-oj političke prirode. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da rigorozne mere štednje dovode u pitanje spremnost Evropljana da prihvate jačanje Unije što je neophodno za rešavanje finansijskih problema.

Na izborima za Evropski parlament u maju sledeće godine najverovatnije će ojačati snage koje su protiv rigoroznih mera štednje. Stoga vlade zemalja na periferiji evrozone, kao što su Grčka i Portugalija, mogu da se suoče sa sve većim teškoćama u obezbeđivanju podrške za nužne reforme.

Dakle, evropski lideri treba da pridobiju svoju javnost za brže kretanje ka ekonomskoj i političkoj uniji. Ukoliko u tome ne uspeju, rizik od povratka krize u 2014-oj je veći nego što se to uglavnom smatra.

Kina je na novembarskom Trećem plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije donela hrabre reformske političke odluke koje su važne za obezbeđivanje održivijeg ekonomskog rasta, ocenio je Jukon Huanga, bivši direktor Svetske banke za Kinu, a sada ekspert za azijske ekonomije u "Karnegiju”.

Te odluke su od suštinskog značaja jer se Kina približava onom nivou prihoda koji je u mnogim zemljama u razvoju bio okidač za naglo usporavanje rasta. Reč je o takozvanoj zamci srednjih prihoda. Ako želi da izbegne ovu “zamku” i zadrži stopu rasta od 7 odsto do kraja decenije – u poređenju sa nekadašnjih impresivnih 12 odsto - Kina mora da reši problem rastućeg duga i znatno poveća produktivnost.

Radnik u jednoj banci u Kini, juli 2013.

Radnik u jednoj banci u Kini, juli 2013.

Stimulativni paket od 600 milijardi dolara koji su kineske vlasti odredile 2008. kao pomoć ekonomiji podigao je ukupan nivo za polovinu, na 200 odsto društvenog proizvoda zemlje. Imajući u vidu ogromne devizne rezerve, ovaj dužnički teret neće biti preveliki problem ako Kina uspe da održi projektovanu stopu rasta od 7 procenata.

Stoga je na pomenutom Trećem plenumu partije ukazano na važnost jačanja fiskalnog sistema, tako da lokalne vlasti ne mogu više da se oslanjaju na bankarske kredite da bi finansirale osnovne potrebe.

Međutim, još veći izazov je povećanje produktivnosti, s obzirom da nije više održivo oslanjanje na stalni rast investicija i nisku cenu radne snage.

Najveća šansa da se poveća produktivnost je pospešivanje urbanizacije, čime bi se masovno uključili radnici iz ruralnih područja i malih gradova, koji su sada angažovani na slabo plaćenim poslovima. Druga oblast je jačanje uloga privatnih firmi, koje ostvaruju dvostruko veći povraćaj investicija, nego državna preduzeća.

Za razliku od makroekonomskih problema koji su visoko na listi prioriteta kineskog rukovodstva, obični građani su više okupirani pitanjima socijalne pravde, korupcije i ugroženosti životne sredine.

U Latinskoj Americi se bliži kraju period visokog rasta, pre svega u zemljama kao što su Brazil i Argentina koje su manje zavisile od ekonomskih ciklusa u SAD, ocenjuje Ernesto Talvi, gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu.

Izuzetne stope rasta u prethodnoj deceniji ostvarene su pre svega velikim prilivom jeftinog stranog kapitala i visokom cenom sirovina koje su ove zemlje izvozile.

Ogromni prihodi pomogli su da se merama redistribucije smanji stopa siromaštva u Latinskoj Americi za 13 odsto i stvaranje začetaka srednje klase.

Međutim, manji priliv stranog kapitala – koji postaje sve skuplji – i, istovremeno, smanjenje tražnje za sirovinama iz Kine, primoraće latinoameričke zemlje, pre svega Brazil, da se prilagode novim okolnostima u smislu smanjenja potrošnje i stope rasta. Prema profesoru Talviju, zemlje koje su imale slabiji ekonomski menadžment, kao što su Argentina i Venecuela, već su u “kriznom režimu”.

Afričke zemlje su u protekloj deceniji ostvarile impresivne rezultate, iako su morale da se nose sa ozbiljnim krizama, uključujući i efektima teškoča u razvijenim ekonomijama. Očekuje se da će se taj trend nastaviti i u 2014-oj godini i neće u potpunosti zavisiti od cena sirovina, kojima ovaj kontinent raspolaže u obilju, procenjuje harvardski ekonomista Majkl Spens (Michael Spence), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Mada ova “granična tržišta” nisu velika, neka od njih se pokazuju kao sve uspešnija.

Jedini sastojak koji nedostaje za jačanje ekonomije jeste – samopouzdanje.

"Nije lako spoznati šta može da obodri duh, ali pošto bolovi koje je donela ’Velika recesija’ prolaze i politički sukobi u Vašingtonu silaze sa naslovnih strana, rastu šanse da se to desi u 2014”, zaključuje Mark Zendi.

Odlaganje nužnih reformi zbog izbora

Globalna ekonomija se ove godine suočavala sa nekoliko ozbiljnih izazova, ali je uspela da održi stabilan, iako usporen rast. U SAD, pooštravanje fiskalne politike je praćeno rastom kamatnih stopa sredinom godine kada je počeo oporavak na tržištu nekretnina, ocenjuje “Pacific Investment Management Company” (PIMCO).

U evrozoni, banke su nastojale da ubrzano smanje nivo dugova u svojim platnim bilansima u okolnostima zaoštrene fiskalne politike iako je cele godine ekonomija u ovom bloku u recesiji.

Vlasti u Kini su se fokusirale na raščišćavanje stanja u bankarstvu u sivoj zoni, što je dovelo do pooštravanja uslova kreditiranja i omogućilo rast likvidnosti. U tim okolnostima se postavlja pitanje šta će biti pokretačka snaga rasta kineske ekonomije u budućnosti.

Istanbul, jedna od banaka

Istanbul, jedna od banaka

U ostalim ekonomijama u usponu, kao što su Brazil, Indija i Turska, slabiji ekonomski pokazatelji nego što se očekivalo, u kombinaciji sa višom inflacijom od projektovane – doveli su do odliva kapitala, slabljenja njihovih valuta i, na kraju, rasta kamatnih stopa.

Sledeća godina bi trebalo da bude prosperitetnija, procenjuje PIMCO, jer su nestali pojedini izazovi ili su za njih pronađene odgovarajuće alternative. Ova institucija procenjuje da bi globalna ekonomija u 2014-oj mogla da raste po stopi između 2,5-3 odsto.

U SAD-u, popuštanje pooštrene fiskalne politike u kombinaciji sa poboljšanjem na tržištu rada i procenjenim višim vrednostima imovine, može podstaći rast sa sadašnjih 1,8 na 2.25–2.75 odsto sledeće godine.

Evrozona bi mogla da napokon izađe iz 18-mesečne recesije, pre svega ako popusti sadašnju čvrstu fiskalnu politiku, a što bi omogućilo ekonomski rast između 0.25–0.75 procenata.

Tražnja za kineskim proizvodima će se povećati u 2014-oj imajući u vidu očekivani ekonomski rast u SAD-u i evrozoni. Domaća tražnja će najverovatnije biti usporena zbog ograničavanja investicija od manjeg značaja i odustajanja vlade od politike “rasta po svaku cenu”. Kina najavljuje da će u u doglednoj budućnosti imati drugačiju ekonomiju nego sada. Povećanje tražnje za nekretninama i smanjenje fokusa na industrijsku tražnju, promeniće uticaj Kine na globalnu ekonomiju – polako ali sigurno. Očekuje se da njena ekonomija sledeće godine raste po stopi od 7 odsto.

U Kini, nekvalitetni odnosno krediti koji nisu dali rezultate, ostaju ključni rizik, ali njih je moguće kontrolisati. To će biti jedna od najvećih briga i u ostalim ekonomijama u usponu.

U ostalim ekonomijama u usponu, očekuje se nastavak rasta ali i inflacije, tako da će se vlade i dalje suočavati sa izazovom kako da smanje inflaciju i povećaju realni rast. Mada će finansijska tržišta i dalje biti nestabilna, procenjuje se da će ove ekonomije (osim Kine), sledeće godine zabeležiti rast od 3 procenta.

Održivi rast u ovim zemljama zahtevaće prilagođavanja njihovih ekonomskih politika – i cikličnih i strukturalnih. Imajući, međutim, u vidu da u većini ovih država predstoje izbori u 2014-oj i 2015-oj godini, ove teške odluke će najverovatnije biti odložene.

Inflacija na globalnom planu će najverovatnije biti pod kontrolom i u 2014. godini, pre svega zbog i dalje niske tražnje i visoke stope nezaposlenosti, procenjuje PIMCO.
Ostaju, međutim, znatni rizici po svetsku ekonomiju.

Ilustracija

Ilustracija

U SAD, napuštanje sadašnje monetarne politike može da uspori rast u sektoru nekretnina, s ozbirom da bi više kamatne stope i cene i, istovremeno, stagnirajući prihodi građana, otežali njihovu kupovinu.

U evrozoni, novi “stress” testovi za banke, odnosno otpornosti na negativne trendove, verovatno će voditi dodatnom otpisivanju dugova u njihovim bilansima, kako bi privukle strane investitore. To bi kao posledicu moglo da ima zadržavanje pooštrene fiskalne politike a što bi dodatno otežalo ekonomski rast.

Srednjoročno, globalnoj ekonomiji je potrebna istinska tranzicija od rešenja koja diktira politika ka pristupu koji počiva na ukupnoj, globalnoj potražnji što bi omogućilo održivi rast, zaključuje PIMCO.

Najsporiji oporavak od Drugog svetskog rata

Oporavak od krize koja je izbila 2008. godine i dalje je veoma spor – najsporiji od Drugog svetskog rata. Prema proceni “The Conference Board”, globalne nezavisne poslovne i analitičko-istraživačke asocijacije, globalni bruto društveni proizvod će neznatno porasti sa 2,8 ove na 3,1 odsto sledeće godine s obzirom da se najveće ekonomije i dalje suočavaju sa mnogim strukturalnim problemima i političkim ograničenjima, što negativno utiče na povećanje investicija i brži rast produktivnosti.

U razvijenim zapadnim zemljama, može se očekivati rast od 1,7 odsto u odnosu na ovogodišnji od jednog procenta. Tome bi trebalo da doprinese očekivani izlazak evrozone iz recesije u kojoj se nalazi skoro dve godine, odnosno ekonomski rast od 0,8 odsto. Istovremeno, ekonomija SAD će sa ovogodišnjih 1,6 procenta ojačati na 2,3 odsto u 2014.

S druge strane, bruto društveni proizvod u zemljama u razvoju će opasti za 0,1 procenat na 4.6. Ključni razlog je nastavak pada kineske ekonomije sa 7,5 odsto ove na 7 procenata u 2014. Ostale ekonomije u usponu, poput indijske i latinoameričkih, neznatno će ojačati.

Srednjoročno gledano – do 2019, u razvijenim zemljama se mogu očekivati pozitivniji trednovi, iako im predstoji nimalo lak zadatak smanjivanja jaza između aktuelnog i potencijalnog bruto društvenog proizvoda. Procenjuje se da će u tom periodu američka ekonomija rasti po godišnjoj stopi od 2,4, a evrozona 1,3 procenta.

Istovremeno, ekonomije u usponu će rasti po znatno nižim stopama u odnosu na dosadašnje. U meri u kojoj Kine, Indije, Brazila i ostale zemlje budu transformisale svoje ekonomije od ekspanzivnog rasta zasnovanog na investicijama ka balansiranijem modelu – biće ublažena i njihova strukturalna ograničenja. Zbog toga će ove ekonomije rasti po godišnjoj stopi od 4,3 odsto u periodu od 2014-2019, a 3,2 procenta od 2020. do 2025.

Ekonomije u usponu su činile 2012. nešto ispod polovine svetskog društvenog proizvoda po kriterijumu kupovne moći, što je znatan skok u odnosu na trećinu 2000. godine. Ove zemlje će 2025. posedovati nešto iznad polovine globalnog društvenog proizvoda, a Kina će biti najveća ekonomija na svetu, procenjuje “The Conference Board”.

Najniže kamatne stope u istoriji SAD

Na rizike sa kojima se i dalje suočava globalna ekonomija upozorava i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja okuplja razvijene zemlje. Tako je ova institucija smanjila svoju procenu rasta, doduše neposredno pre dogovora u američkom Kongresu o dvogodišnjem budžetskom planu, prema kome bi u narednom periodu bile izbegnute situacije kao prilikom jesenjeg uskraćivanja finansiranja federalne vlade i mogućeg sprečavanja podizanja limita za zaduživanje. Naime, OECD je u maju procenio da će globalna ekonomija zabeležiti rast sledeće godine od 4 procenta, da bi krajem novembra smanjio tu prognozu na 3,6 odsto.

Anhel Gurija

Anhel Gurija

“Oporavak je realan, ali spor i moguće su turbulencije na vidiku”, kazao je generalni sekretar OECD-a Anhel Gurija (Angel Gurria). “Postoji i rizik da najava američkih Federalnih rezervi (FED) smanjenja mesečnog otkupa obveznica, izazove dodatnu nestabilnost”, ističe Gurija.

Finansijski zvaničnici širom sveta pomno prate kada će FED smanjiti dosadašnji otkup obveznica u iznosu od 85 milijardi dolara mesečno. Čelnici FED-a su najavili da će ova redukcija uskoro uslediti. To bi vodilo povećanju kamatnih stopa a što bi limitiralo investicije u ekonomijama u razvoju. Gurija ističe da “napuštanje nekonvencionalne monetarne politike može predstavljati izazov”. I izvršna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard (Christine Lagarde) je ukazala da FED treba da bude oprezan prilikom smanjenja otkupa obveznica da ne bi time naneo štetu svetskoj ekonomiji.

Sadašnje niske kamate su pogodne za investicije. Tako Majkl Bognano (Michael L. Bognanno), profesor ekonomije na Univerzitetu Templ (Temple) u Filadelfiji, podseća da su sadašnje kamatne stope, pre svega za kupovinu nekretnina, veoma atraktivne i povećane su svega za 0,5 odsto u odnosu na 2012. godinu kada su bile najniže u američkoj istoriji. FED je saopštio da će podići kamatne stope tek kada stopa nezaposlenosti u SAD padne sa sadašnjih 7,3 na 6,5 odsto.

Ne znamo šta ne znamo

Međutim, Nil Irvin (Neil Irwin) ukazuje u blogu u “Vošington postu” (The Washington Post) da je tipično za većinu ekonomskih prognoza širenje optimizma, po sistemu:

“Da, 2013 je teška, ali rast se očekuje u 2014-oj”.

Na primer, Federalne rezerve su saopštile da je ove godine rast iznosio 2-2,3 odsto, ali da će se sledeće godine situacija poboljšati, odnosno da će ekonomija zabeležiti stopu od 3, a 2015-e 3,5 procenta. Međutim, uvreženi model ponašanja od izbijanja krize je da se projektuje rast u sledećoj godini, a onda da se koriguju očekivanja kada iskrsnu problemi.

No, ponavljanje ovakve situacije svake godine nameće mnogo važnije pitanje: da li se ekonomija napokon vraća u normalu, ali postoje skriveni “džepovi” loše sreće? Ili postoji nešto suštinski manjkavo zbog čega su prognoze iz godine u godinu nerealno optimistične?

Svake godine smo svedoci da se pojavi neki ekonomski faktor koji negativno utiče, odnosno umanji očekivanu stopu rasta. U 2010-oj i 2011-oj to su bili kriza u evrozoni, nakon čega je usledila recesija. Potom je u naredne dve godine usledila fiskalna kriza u SAD i stezanje kaiša kako federalne tako i lokalnih vlada. Situaciju su iskomplikovale i političke nesuglasice oko štednje, i u SAD i u Evropi.

Dakle, zbog ovih problema, zabeležen je manji rast od prognoziranog, što je izazvalo razočarenje.

Međutim, neke od ovih teškoća bile su predvidive. Bilo je izvesno još 2010. da će se SAD i članice evrozone suočiti sa manjkom u državnoj kasi.

Usporavanje rasta u ekonomijama u usponu bilo je neizbežno, mada je došlo brže nego što je prognozirano. Zato Irvin postavlja pitanje da li su prognoze o snažnijem rastu u 2014-oj bazirane na nečemu smislenijem nego što je samo nada da će nestati neki od problema i da će se američka i ostale velike ekonomije brže razvijati.

Dobra vest je da su ove teškoće već ukalkulisane, kao što su smanjenje potrošnje i podizanje poreza u SAD i ne očekuju se slične mere u sledećoj godini. Tržišta u usponu su nastavila umereniji rast i nema naznaka znatnijeg pada aktivnosti.

Evropski problemi su možda konačno dostigli dno.

Drugim rećima, malo je verovatno da će se teškoće koje su uticale na usporeniji rast u poslednjih nekoliko godina, vratiti i u sledećoj.

Međutim, problem je što ne znamo šta ne znamo. Stari problemi su nestali, ali ne znamo koji novi mogu da se pojave umesto njih. Na primer, naftni šok, odnosno nagli skok cena crnog zlata? Preuranjeno zaoštravanje montetarne discipline?

Najveća lekcija od kako je izbila kriza i slabog rasta nakog toga je sledeća: to što oporavak izgleda kao da je odmah iza ćoška – ne znači da će i desiti, zaključuje Nil Irvin.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG