Dostupni linkovi

logo-print

Tužilac Vukčević za RSE: Kako je otkrivena masovna grobnica Sotin


Vladmir Vukčević

Vladmir Vukčević

Jedan od uslova Hrvatske za povlačenje tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom je i rasvetljavanje pitanja nestalih, rekla je hrvatska ministarka Vesna Pusić nakon ovonedeljne posete potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu. Ona se tom prilikom javno zahvalila srpskoj strani na informacijama koje su dovele do otkrivanja masovne grobnice u Sotinu blizu Vukovara.

Tragom te izjave, tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, objašnjava za RSE kako je došlo do otkrivanja te grobnice. Prva informacija o masovnoj grobnici u Sotinu je dobijena 2007. godine od srpskog konzula u Vukovaru kaže Vukčević. Ispostavilo se da su se u Srbiji i Hrvatskoj istovremeno vodile istrage o zločinu u Sotinu. Tada dolazi do saradnje Republičkog tužilaštva Srbije i županijskog Tužilaštva u Vukovaru.

„Mi tada formiramo predmet, radi se o događaju gde je nestalo oko 14 Hrvata za koje se sumnjalo da su ubijeni. Mi se obraćamo Tužilaštvu u Vukovaru i dobijamo informaciju da i oni vode postupak, vidimo da se preklapaju lica protiv kojih mi ovde takođe vodimo postupak, kao osumnjičena lica da su izvršila neki zločin. Dobijamo od njih to što su prikupili, čak dobijamo optužnicu protiv jednog lica koje smo i mi stavili pod istragu. Mi nastavljamo da radimo po tom predmetu. U jednom momentu, to je bilo ove godine, jedan od osumnjičenih nudi usluge, otkrivanje mesta gde su pokopani Hrvati. Mi mu obećavamo da očekivanu kaznu od 20 godina zatvora prepolovimo na deset godina. On prihvata. Dolazi do saradnje Komisija za nestala lica Srbije i Hrvatske, tu je dosta pomogao predsednik srpske komisije i generalni sekretar Vlade Veljko Odalović. Mi zakazujemo i odlazimo na lice mesta. Nama naš okrivljeni pokazuje mesto gde se, po njegovom sećanju, ta grobnica nalazi. Dolazi do iskopavanja, celi dan se kopa, kopa i tek negde predveče se otkrivaju dva leša. To je bio znak da smo uspeli da pronađemo mesto gde su oni pokopani. To je primer sjajne saradnje hrvatskog i našeg pravosuđa“, zaključuje Vukčević.

Radi se na više slučajeva

Nataša Kandić koja se dve decenije bavi otkrivanjem ratnih zločina i dovođenjem pred lice pravde odgovornih, kaže za RSE da misli da je došlo vreme kada se može očekivati ubrzano rasvetljavanje sudbine nestalih u svim državama regiona, podjednako, bez obzira na nacionalnost žrtava.

„Otkrivanjem ove grobnice u Sotinu meni se čini da će sada između Srbije i Hrvatske to pitanje nestalih dobiti težinu kakvu treba da ima to pitanje“, ocenila je Kandić.
Nataša Kandić

Nataša Kandić


Na spisku nestalih u Hrvatskoj su 1703 osobe, 942 su građani hrvatske, a 760 srpske nacionalnosti. Nataša Kandić kaže da je hrvatska država najdalje otišla u rasvetljavanju slučajeva nestalih, ali skreće pažnju na to da dugo nije postojao interes za otkrivanje sudbine nestalih Srba.

„Srbi se nisu računali, iako je reč o građanima Hrvatske, ali pod pritiskom međunarodne zajednice ona vodi registar nestalih u kojima jesu većina Hrvati, ali ima i oko 800 onih koji su žrtve u akciji Bljesak, Oluja...“

Masovnih grobnica, kaže Nataša Kandić ima i na teritoriji Srbije gde su tela, uglavnom kosovskih Albanaca tajno sahranjivana u pokušaju da se zametnu tragovi zločina na Kosovu.

„Na Kosovu je oko 1700 nestalih, uglavnom Albanaca. To znači da mora da postoji još masovnih grobnica u Srbiji. I to ne samo u kojima su žrtve Albanci, već i žrtve iz Hrvatske i BiH. Videli smo šta je nađeno u jezeru Perućac prilikom pretraživanja dna kada je jezero ispražnjeno. Reč je o tome da postoje masovne grobnice a da je do sada postojala potpuna nezainteresovanost da se istraže i da se porodicama predaju posmrtni ostaci", kaže Kandić.

Srpski tužilac Vladimir Vukčević obećava:

„Mi radimo na više slučajeva, ovo je samo jedan od njih koji je sada obelodanjen. To je jedan od naših primarnih poslova.

Ukupno, u ratovima 90-ih je, kako se procenjuje, nestalo 14 hiljada ljudi. Istine o mnogim zločinime tek treba da se otkriju. Slučaj Sotin pokazuje da je najefikasniji put međusobna saradnja pravosuđa država u regionu.

„Imam utisak, na osnovu onoga što je rečeno prilikom Vučićeve posete Hrvatskoj, da prestaje interes da se kriju podaci. Verujem sada, imam nadu da će porodice biti u prilici da konačno dođu do posmrtnih ostataka svojih najbližih“, kaže na kraju Nataša Kandić.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG