Dostupni linkovi

logo-print

Evropski Dan sećanja: Zaboravljene žrtve Zaporižnjije


Soviet Union -- Hydroelectric dam in the southern Ukrainian city of Zaporizhia after being blown up by Stalin's secret police, 1941

Soviet Union -- Hydroelectric dam in the southern Ukrainian city of Zaporizhia after being blown up by Stalin's secret police, 1941

Dok Evropa danas obeležava Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, grupa ukrajinskih aktivista želi da skene pažnju na malo poznatu tragediju Drugog svetskog rata, avgusta 1941. godine, kada su nemačke trupe protutnjale Ukrajinom.

Dmitro Moroz (preveo Mihailo Rakić)

Dok Evropa u petak obeležava Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, grupa ukrajinskih aktivista želi da skene pažnju na malo poznatu tragediju Drugog svetskog rata.

Avgusta 1941. godine, kada su nemačke trupe protutnjale Ukrajinom (tadašnjom članicom Sovjetskog Saveza), tajna Staljinova policija minirala je branu hidroelektrane u južnom gradiću Zaporižnjiji, kako bi usporila nalet nacista.

Eksplozijom su poplavljena sela duž obala reke Dnjepar, a stradalo je na hiljade civila.

Dok Evropa u petak, 23. avgusta, obeležava Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, grupica stanovnika Zaporižnjije bori se za priznavanje slabo poznate tragedije iz ratnih vremena Drugog svetskog rata.

Ovaj dan, koji je van Evrope takođe poznat i kao Dan crnih mašni, podudara se sa godišnjicom Pakta Molotov-Ribentrop iz 1939. godine o nenapadanju, sklopljenog između tadašnje nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza.

Ukrajina je pretrpela teške gubitke tokom Drugog svetskog rata, ali i u periodu kada je bila pod diktatom Jozefa Visaroviča Staljina, tadašnjeg lidera Sovjetskog Saveza.

Ovi događaji u Zaporižnjiji odigravali su se u avgustu 1941. godine. Kada su se nemačke naci trupe približile gradu, Moskva je poslala agente NKDV-a (prethodnik KGB-a) da dignu u vazduh branu ''DniproHES'' hidroelektrane.

Oni su uspešno izveli ovu tajnu misiju iskopavši rupu unutar brane kako bi privremeno ''odsekli'' deo grada i tako sprečili upad nacista. Istoričari veruju da je operaciju naredio lično Staljin.

Ali eksplozija je, takođe, poplavila sela i naselja duž obale Dnjepra. Nadolazeća plima ubila je na hiljade nedužnih civila, među kojima je bilo i dva oficira Crvene armije koji su u tom trenutku prelazili reku.

U odsustvu zvaničnih podataka, broj žrtava je prilično varirao. Većina istoričara procenjuje da je stradalo između 20.000 i 100.000 civila, na osnovu popisa stanovništva koje je u tom periodu naseljavalo poplavljeno područje.

Oleksej Dotsenko, jedan od preživelih, opisuje da je tok Dnjepra tog dana bio obojen u crveno.

Njegova izjava, koju je pre četiri godine snimila ''1+1'' televizija, jedno je od poslednjih svedočenja u vezi ove tragedije:

''Krave su mukale, svinje su skičale. Ljudi su vrištali za pomoć i peli se na drveće kako bi se spasili.''

Mnogi građani Zaporižnjije, međutim, i dalje nisu svesni tragedije.

Lokalni istoričari i borci za ljudska prava optužuju gradske vlasti da nastavljaju kao i sovjetski režim da prikrivaju istinu, time što odbijaju da odaju počast žrtvama.

Zvaničnici ne demantuju stradanje nedužnih civila ali, suprotno tvrdnjama istoričara, kažu da je uništavanje brane na hidrocentrali bilo neophodno kako bi se sačuvalo mnogo života.

Oleksej Baburin, predsednik regionalnog ogranka ukrajinske Komunističke partije, u izjavi za Radio Slobodna Evropa ističe:

''U to vreme nije bilo nikoga da odbrani Zaporižnjiju. Imali smo samo nekoliko vojnika. Skoro da i nije bilo čete ili puka 'NKDV' koji bi zaustavili Nemce. Zato je miniranje brane hidroelektrane 'DnipoHES' omogućilo nastavak evakuacije.''

S druge strane, mnogi istoričari odbacuju ove tvrdnje insistirajući da je operacija izvedena u pogrešno vreme i da nacističke trupe nisu planirale da odmah zauzmu grad.

Istoričar Vladislav Moroko ističe da su Boris Epov i Aleksandar Petrovski, inače predvodnici misije, požurili da je realizuju strahujući od Staljina:

''Realno gledano, Epov i njegovi podređeni više su bili uplašeni da možda neće biti u stanju da sprovedu Staljinove naredbe, nego zbog nemačke invazije na Zaporižnjiju. Oni su bili uplašeni da će ''DnipoHES'' hidroelektrana biti osvojena i da neće moći da sprovedu svoju misiju.''

Spomenikom, koji se nalazi blizu mesta gde je napravljena hidroelektrana (koja se još uvek koristi), odaje se priznanje trupama koje su je branile tokom Drugog svetskog rata.

Grupa građana postavila je 18. avgusta ove godine drveni krst u ime svih stanovnika Zaporižnjije, kako bi simbolično obeležila godišnjicu tragedije miniranjem ''DniproHES'' hidroelektrane.

Ipak, i dalje nema spomenika ili plakete podignutih od strane grada u čast žrtava.

Moroko i mnogi drugi poslali su otvoreno pismo gradskim vlastima u kome zahtevaju da se ova greška ispravi.

Međutim, za sada nema odgovora.

''Ovo je bila javna peticija. Gradske organizacije i stanovnici Zaporižnjije su se na nju odazvali u velikom broju i time izrazili svoju podršku. Ali lokalne vlasti se ponašaju kao da se nikada ništa nije dogodilo“, zaključuje Moroko.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG