U Švajcarskoj se od početka ruske invazije na Ukrajinu pre više od godinu dana vode žestoke rasprave po pitanju njene vekovne neutralnosti, dok je sve više poziva i iznutra i spolja da odustane od svoje duge tradicije i dozvoli reizvoz švajcarske municije u Ukrajinu, pišu svetski mediji.
Švajcarska vlada saopštila je u petak, 10. marta, da neće promeniti svoju dugogodišnju politiku zabrane transfera oružja proizvedenog u Švajcarskoj u treću zemlju uprkos sve većem pritisku evropskih zemalja da bude izvezeno u Ukrajinu.
Pozivi na prekid neutralnosti
Pozivi da Švajcarska prekine vekovnu tradiciju neutralna država rastu kako iznutra tako i spolja otkako je Rusija napala Ukrajinu pre više od godinu dana, ukazuje Rojters (Reuters).
Od početka rata, Švajcarska je primila zahteve Nemačke, Danske i Španije za izvoz švajcarskog vojnog materijala u Ukrajinu, ali su svi ti zahtevi odbijeni.
S druge strane, Švajcarska je usvojila sankcije Evropske unije prema Rusiji i više puta pozivala na povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
U januaru su dva parlamentarna odbora preporučila da se pravila ublaže kako bi se ukinula zabrana koja sprečava reizvoz municije napravljene u Švajcarskoj, uz obrazloženje da se ne bi prekršila pravila o neutralnosti pošto bi išla preko drugih zemalja, a ne direktno u zonu sukoba.
Švajcarska vlada je, međutim, odbila preporuku posle sastanka kabineta.
"Savezno veće je posvećeno vrednostima švajcarske neutralnosti i nastaviće da radi na tome da se ostvare prednosti neutralnosti", navodi se u saopštenju vlade, ali i dodaje da će nastaviti da prati debate u zemlji.
'Izuzetno opasno'
Švajcarski predsednik Alen Berse (Alain Berset) stao je u odbranu kontroverzne zabrane izvoza oružja švajcarske proizvodnje u Ukrajinu, tvrdeći da je neutralnost zemlje važnija nego ikad, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
"Švajcarsko oružje ne sme da se koristi u ratovima", rekao je on za nedeljnik NZZ am zontag (NZZ am Sonntag) u intervjuu objavljenom u nedelju, 12. marta.
U Švajcarskoj se od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, kako ističe AFP, žestoko raspravlja po pitanju duge tradicije neutralnosti.
Berse je rekao za NZZ da je politika neutralnosti zasnovana na "posvećenosti miru, humanitarnom pravu, posredovanju gde je to moguće", dodajući da je uloga Švajcarske kao sedišta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Ženevskih konvencija, kao i evropskog sedišta Ujedinjenih nacija odražena u zakonima zemlje, "uključujući one koji se odnose na izvoz oružja".
Zaštita humanitarnog prava i zakona o ljudskim pravima, kao i Ženevskih konvencija "nekome će možda zvučati pase, ali je važnija nego ikad", rekao je on, upozoravajući da bi bilo "izuzetno opasno sada baciti ove fundamentalne principe u vodu".
On je rekao da veruje da su pregovori s Rusijom potrebni za okončanje rata u Ukrajini, "što pre to bolje", ali i osudio, kako je rekao, "ratno ludilo u određenim krugovima" u Švajcarskoj, s pozivima na odbacivanje neutralnosti.
Iako je u švajcarskom parlamentu pokrenuto nekoliko inicijativa za ublažavanje pravila reizvoza oružja kako bi se omogućilo da treće zemlje pošalju u Ukrajinu oružje proizvedeno u Švajcarskoj, Berse je naglasio da je stav vlade jasan, dodajući da se to poklapa s njegovim ličnim stavom da švajcarsko oružje ne sme da se koristi u ratovima.
Ipak, ukazuje AFP, proces ka konačnoj odluci, s debatama između parlamenta i vlade, posle čega će uslediti verovatni referendum u okviru švajcarskog sistema direktne demokratije, verovatno će trajati mesecima.
Ideali ili biznis
Ukrajinske plavo-žute zastave okačene su na mnogim zgradama švajcarskih gradova i saosećanje sa zemljom pod ruskom invazijom je očigledno. Čak i većina poslanika koji se protive relaksiranju pravila izvoza oružja otvoreno nazivaju Rusiju državom agresorom. Ali, piše Njujork tajms (The New York Times), to nije ublažilo njihov stav o neutralnosti.
Švajcarska je uspela da se vekovima i kroz dva svetska rata drži neutralnosti. Taj stav podržava 90 odsto njenih 8,7 miliona stanovnika koji ga vide kao nacionalni ideal. Ipak, ocenjuje list, rat u Ukrajini testira spremnost Švajcarske da stoji po strani i služi svetskoj eliti pod jednakim uslovima, dok se postavlja pitanje šta neutralnost uopšte znači u novoj eri rata u Evropi.
Švajcarski proizvođači oružja, posebno municije koja je potrebna za evropske oružane sisteme poslate u Ukrajinu, kažu da bi nemogućnost da sada izvoze mogla dovesti do gubitka kupaca među zapadnim zemljama.
Pristalice izvoza oružja u Ukrajinu smislile su pravnu rupu za koju se čini da bi većina švajcarskih poslanika mogla da prihvati – dozvola zemljama koje dele švajcarske demokratske vrednosti da izvoze vojnu opremu napravljenu u Švajcarskoj. Protivnici, među kojima je Švajcarska narodna partija s najviše poslanika, vide to kao meru namenjenu Ukrajini, što bi kršilo neutralnost.
Zapadne zemlje priznaju da bi doprinos Švajcarske uglavnom bio simboličan, ali one navode da iako je alpska zemlja decenijama imala koristi od toga što je praktično štiti NATO, budući da je okružena članicama Alijanse, sada ne pokazuje spremnost da njima pomogne.
Oklevanje Švajcarske na Zapadu se vidi kao dokaz da su motivi zemlje manje ideali, a više biznis, ukazuje Njujork tajms, dodajući da nije reč samo o izvozu ili reizvozu oružja, već i o sankcijama Rusiji, pošto SAD i Evropska unija brinu da ih Švajcarska ne sprovodi dovoljno.
Švajcarska, čije su banke poznate po tajnovitosti i često optuživane za pranje novca svetskim kleptokratama, i dalje je najveći svetski centar ofšor imovine, ukazuje Njujork tajms i ističe da tu zemlju nesumnjivo koriste i mnogi ruski oligarsi bliski predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Švajcarci su zamrzli samo oko osam milijardi dolara ruske imovine, što je mali deo od 49,3 milijarde dolara vredne ruske imovine, koja se prema švajcarskom Ministarstvu ekonomije, nalazi u toj zemlji. A evropski zvaničnici sumnjaju da bi ukupan iznos mogao biti veći, i do 200 milijardi dolara.
Facebook Forum