Debate u vezi unutrašnje i međuverske tolarancije na Kosovu, koje su inicirane u medijima ili na neformalnim skupovima, neretko zbog svog diskursa, stvaraju utisak da je međuverska debata, kojom se Albanci ponose, ugrožena, ocenjuju domaći eksperti socijalnih pitanja.
Profesor Ismajl Hasani, sociolog religije, ocenjuje da se u javnim debatama danas više pažnje posvećuje toleranciji unutar jedne religije, nego međureligijskoj toleranciji.
U dosta slučajeva, prema njemu, takve debate čine problematičnim određena pitanja više nego što je potrebno.
“To kažem zbog činjenice da Albanci tradicionalno gaje međukonfesionalnu toleranciju. Ali, nedavni problemi koji su se pojavili unutar različitih podela, rekao bih sektaških, stvorili su problem, zbog kojih se kosovsko društvo više ne može zvati oazom verske tolerancije. Međutim, smatram da što se tiče međukonfesionalne tolerancije, Kosovo nema problema”, kaže Hasani.
Sociolog Shemsi Reçica, profesor na Prištinskom univerzitetu, ocenjuje, pak, da su na Kosovu u poslednje vreme na scenu izašle, kako on kaže, verske sekte, u vezi kojih javnost i građani Kosova nisu imali informacija.
On kaže da je kosovsko društvo otvoreno i da su u zemlju prodrli spoljni uticaji.
“Nezaposlenost i siromaštvo s jedne strane, ali i spoljašnji uticaji, dolasci iz inostranstva koji često ne mogu da se kontrolišu na Kosovu, sigurno da su uticali na otvaranje ovih tema. Mogu reći da sada treba mnogo veću pažnju posvetiti međuverskoj toleranciji među Albancima."
Shemsi Reçica
"Nije dovoljno da se samo ponosimo međuverskom tolerancijom koja je postojala ranije. Na primer, pukotine u poslednje vreme u Islamskoj zajednici, da ne kažem svađe, spoljašnji uticaj nekoliko verskih sekti, sve to je doprinelo da se ljud okrenu ili vrate još jednom ovoj temi”, kaže Reçica.
S druge strane, profesor Hasani ocenjuje da su veoma veliki uticaj na podsticanje vrućih tema o veri i njihovoj toleranciji, podstakle same verske vođe.
“Duhovne teme su jako osetljive. Nosioci ili takozvane duhovne vođe svih konfesija su ljudi i oni obavljaju misiju staranja o vernicima. Često, ti ljudi koji su duhovni nosioci i propovednici vere, pokriveni snagom autoriteta, prevazilaze ciljeve međuverske tolerancije,ali I unuatr vere. Upravo se tu pojavljuju problemi i stvara utisak netolerancije”, naglašava Hasani.
Profesor Reçica izražava uverenje da se vruće teme, kako ih on naziva, koje se odnose na religiju, dešavaju uglavnom unutar islamske religije i predstavnika te religije u zemlji.
Prema njemu, do sada, nije bilo nekih problema između različitih vera.
“To je po mom mišljenju pozitivno i nema mesta zabrinutosti, zato što bi bilo opasno kada bismo imali međuverskih svađa, napada i nesporazuma. Međutim i ovo unutar vere, unutar Islamske zajednice Kosova naprimer, te pukotine, te podele, jasan su početni pokazatelj u kom pravcu može da se razvija situacija. Znači ukoliko se takav razvoj ne kontroliše, ne zakoči i ne spreči, onda on može izazvati izuzetno velike problem za Kosovo, kao malu, siromašnu i nerazvijenu zemlju”, napominje Reçica.
Profesor Reçica smatra da su svi ti problemi evidentni u izolovanim zemljama, kao što je Kosovo, zbog toga što njegovi građani ne mogu putovati u Evropu.
On ocenjuje da ukoliko Evropska unija nastavi da bude zatvorena za Albance s Kosova, spoljašnji uticaj može biti veći na ljude na Kosovu, čak i na orijentaciju koja ne bi odgovarala ni samim Kosovarima.
