Dostupni linkovi

logo-print
Iako je bivši srpski ministar Božidar Đelić još pre devet godina “prognozirao” da će se širom sveta pričati o srpskom ekonomskom čudu, na privrednom vidiku Srbije ni 2012. godine ne vidi se ništa što obećava. Naprotiv, i privrednici i eksperti očekuju dalji pad ekonomskih performansi.

Kako se stvari sada odvijaju, umesto srpskog privrednog čuda, ove godine moglo bi nastati srpsko privredno čudovište, kaže ugledni ekonomista dr. Mlađen Kovačević.

Sve će, kaže, biti u sunovratu – i industrijska proizvodnja, i obim trgovinskog prometa, i izvoz, i nelikvidnost u privredi, i poljoprivreda.

“Nikad u istoriji Srbije nije pšenicom zasejano manje površina. Poljoprivreda je, generalno gledano, u vrlo lošem stanju. Što se industrije tiče, i ona od maja meseca prošle godine ima negativnu stopu rasta, obim trgovinskog prometa realno je u 2011. smanjen za 16-17 odsto, broj nezaposlenih je povećan, nelikvidnost u privredi je dostigla ogromne razmere, a gubici u privredi mere se astronomskim ciframa. Sa tim teretom i negativnim trendovima ušli smo u ovu godinu i u njenoj prvoj polovini ne vidim na vidiku apsolutno ništa što obećava nekakav preokret“, prognozira Kovačević.

I privrednici, umorni od prevelikog zahvatanja iz privrede koja se jedva održava u životu, boje se negativnih performansi u 2012. godini. Kako bi se amortizovali udari novog talasa ekonomske krize koja je zahvatila Evropu, i posebno njen jug, i kako ne bi propalo i ono malo zdravih preduzeća koja funkcionišu, vlada treba da učini neke radikalne rezove, kaže Radoslav Veselinović, direktor “Galeb grupe”.

“Naša vlada treba da smanji javnu potrošnju, da napravi velike rezove u javnom sektoru i na sve ono što se finansira iz budžeta. Mislim da krhka privreda ne može izdržati sve namete koji su na njenoj grbači. Primera radi, imamo preveliki broj agencija – više ih je od 130, dok je u razvijenim zemljama poput Nemačke njihov broj deset i dvadeset puta manji. To su stvari od kojih se mora početi. Jasno je da su to bolni procesi, ali što ih pre počnemo, pre ćemo imati šansu da stanemo na zelenu granu”, apeluje Veselinović.

Budžet Srbije, koji mnogi opisuju kao “razoran”, a ne “razvojan”, po mišljenju Veselinovića, ne obećava da će se krenuti u pozitivnom pravcu.

“U očekivanju smo novih izbora i jasno je da se nova vlada s tim mora uhvatiti u koštac. Političke stranke moraju shvatiti da se ove bolne stvari moraju uraditi jer, u suprotnom, ako to sve budemo prebacivali sa jedne na drugu političku grupaciju, mislim da će nam biti sve teže i sve gore i da nećemo biti u stanju da izmirujemo svoje obaveze prema inostranstvu”, ocenjuje direktor “Galeb grupe”.

A upitan kako se izboriti sa već poslovičnom nelikvidnošću privrede, Veselinović kaže:

“Država jednostavno mora da izmiruje svoje obaveze, tim pre što je činjenica da su veliki generator nelikvidnosti javna preduzeća, kao i obaveze koje država ima prema privredi. S druge strane, mora se maksimalno povećati proizvodnja, posebno ona izvozno orijentisana. Ne možemo godinama imati debalans u izvozu i uvozu, ta vremena su prošla i sada je jednostavno imperativ da se izvoz približi uvozu”, opominje Veselinović.

Nerealno očekivati rast životnog standarda

Biće dobro ako u 2012. godini industrijska proizvodnja ostane na nivou one iz 2011, ali ako prostor evrozone uđe u recesiju, ima razloga za strah da ona ostvari negativnu dinamiku.
Ilustracija

Ilustracija


U svakom slučaju, verovatno će doći do korekcije preoptimistične prognoze Međunarodnog monetarnog fonda o rastu BDP-a od 1,5 odsto, procenjuje Saša Đogović, saradnik Instituta za slobodno tržište.

”Te korekcije mogu da idu dotle da bismo mogli da ostvarimo zanemarljiv rast između nula i 0,5 posto. Postoji, međutim, i sasvim opravdana bojazan da bismo u slučaju recesije u zemljama evrozone mogli da skliznemo i u negativnu zonu rasta, odnosno, da zabeležimo i pad bruto domaćeg proizvoda. U svakom slučaju, ne treba računati sa ovom preoptimističnom projekcijom rasta BDP-a od 1.5 odsto”, smatra Đogović.

Prognoza kretanja realnog sektora, odnosno, bruto društvenog proizvoda, koju daje Mlađen Kovačević još je pesimističnija.

“Video sam poslednju procenu OECD-a da će Portugal imati pad BDP-a za 3 posto. Portugal, relativno uzeto, nije u goroj situaciji nego što je Srbija, ali Portugalu će pomoći Evropska unija mnogo više nego nama. Strane investicije su u prošloj godini duplirane zahvaljujući prodaji Maxija, ali će one ove godine biti osetno smanjene. A ako nema stranih investicija u situaciji u kojoj su domaće već odavno utanjile, biće pravo čudo za mene ako bude ostvaren rast od 1,5 odsto. Mnogo sam bliže tome da će biti zabeležen pad i da će on iznositi 3,5 do 4 odsto”, prognozira Kovačević.

Bilo kakav rast životnog standarda građana nerealno je očekivati, procenjuje Saša Đogović, zato što investicija na vidiku nema. A nema ih jer u Srbiji nema poslovnog ambijenta koji bi ih privlačio.

Ono čega, zauzvrat, ima jesu prevelika administracija, šuma papirologije i nevidljivih kabinetskih ruku koje promovišu mito i korupciju i, naravno, podržavljena i netransformisana javna preduzeća ka čijem preživljavanju se kanališu budžetska sredstva u vidu izdašnih subvencija. Od rasta životnog standarda građana nema ni govora, a sledeća vlada biće na još većim mukama od ove, prognozira Đogović.

“Mi smo, evo, skoro četiri godine mandata ove vlade izgubili iako smo imali aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, kupivši time vreme da uradimo neke kapitalne zadatke. Nismo, međutim, ništa ili smo samo kozmetičke stvari od svega toga uradili, tako da će sledeća vlada uz permanentni proces zaduživanja koji smo imali i prethodne četiri godine biti u još većim poteškoćama s obzirom da su uslovi i mogućnosti daljeg zaduživanja znatno suženi. Uz to, nije učinjeno ništa na planu preko potrebnih transformacionih procesa. To će zahtevati jednu kompatibilniju, sinhronizovaniju i jaču vladu. Ako takav kabinet ne dobijemo, to će dodatno pogoršati ionako loše privredne performanse naše zemlje”, zaključuje Đogović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG