U Srbiji već godinu dana radi takozvani Centar za lečenje homoseksualizma. Ministarstvo zdravlja tek se sinoć oglasilo saopštenjem da direktor Centra Miroljub Petrović nema dozvolu za obavljanje prakse.
Dok ovaj lekar najavljuje i otvaranje klinike, zaštitnici prava homoseksualnih osoba pozivaju državu da reaguje na najteži vid diskriminacije gej populacije.
U šturom opisu na web sajtu pod naslovom ‘Centar za lečenje homoseksualizma’ navodi se samo da predstavlja deo Instituta za prirodnu medicinu. Nema adrese, a na broju navedenog telefona našli smo direktora Centra Miroljuba Petrovića.
“Pazite, sve ovo što mi radimo je online, naći ćete preko interneta gde nam je javljaju ljudi. Naše udruženje je neprofitno tako da nam za ovakvav vid aktivnosti ne treba nikakva dozvola. Na Fruškoj Gori je kupljen jedan objekat koji će biti u funkciji lečenja, ali pre nego što to budemo otvorili, obezbedićemo sve papire i dozvole”, kaže Petrović.
Petrović tvrdi da mu se obraćaju ljudi koji žele da prestanu da budu homoseksualci i njihovi roditelji, i objašnjava na kojim principima deluje njegov Centar.
“Ono što govorimo ljudima jeste da je problem u glavi, ako im loša misao dođe, oni tu misao treba da odbace. Mi razumski možemo da pokažemo zašto ‘zadovoljstvo’ alkoholizma nije dobro i zašto zadovoljstvo narkomanije ili homoseksualizma nije dobro. I narkoman misli da je njemu lepo, ali to je dok to traje, i onaj koji iznajmljuje prostitutku misli da je to lepo. U pitanju je ista vrsta navike koja vodi čoveka u stanje, destrukcije, duhovne bolesti, depresije…”, kaže Petrović.
Kako se posle ovoga oseća, pitali smo osnivača Gej-strejt alijanse Borisa Milićevića.
“Meni nije poznat nijedan slučaj ‘izlečenog’ geja. Očigledno da je slučaj takozvanog doktora Petrovića klasičan slučaj nadrilekarstva, kojim bi trebalo da se pozabave istražni organi i sudska vlast”, kaže Milićević.
I dok je Petrović svoj Centar osnovao pre gotovo godinu dana, uoči najavljene Parade ponosa, a nadomak Beograda već i podiže kliniku, Ministrastvo zdravlja oglasilo se tek posle protestnog pisma organizacija za zaštitu prava homoseksualaca. Pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić kaže da Centar nema dozvolu za rad, a da Petrović nije u registru Lekarska komore i da nema dozvolu za obavljanje lekarske prakse.
“Zdravstvena inspekcija našeg Ministarstva prosledila je sve dostupne informacije inspektoru Minisarstva unutrašnjih poslova sa kojim će sarađivati na ovom slučaju. Čim smo dobili saznanja o delovanju takvog Centra, angažovali smo se kao resorno ministarstvo”, navodi Ivana Mišić.
Zahtevi za obračun sa diskriminacijom
Da je na delu najteži vid diskriminacije, za koju se mora snositi odogovrnost kažu i u Etičkom komitetu lekarskog društva Srbije.
“Svetska zdravstvena organizacija je još davne ‘63. skinula homoseksualizam sa liste bolesti i ideja o lečenju te pojave predstavlja diskriminaciju i kršenje etičkog kodeksa. Tako nešto lekarska komora neće tolerisati”, kaže predsednica etičkog komiteta Tatjana Radosavljević.
I dok u Petrovićevom Centru homoseksualnost leče kao “težak psihički poremećaj, koji se javlja kao posledica lošeg vaspitanja, nezdravog života, kao i zbog upotrebe narkotika”, predsednik Beogradskog psihoanalitičkog društva Aleksandar Vučo odgovara:
“Ta priča koju ti ljudi pokušavaju da prodaju meni zvuči nebulozno. Uopšte mi nije jasno ko su ti ljudi. Vazda u našoj zemlji ima svakojakih koloritnih tipova, ali vi se bavite nadrilekarstvom i to je u nadležnosti narodne milicije. Znate mi, u osnovi ljudska bića su biseksualna, i našim ličnim preferencijama određujemo se ka heteroseksualnom, biseksualnom ili homoseksualnom izboru”, kaže Vučo.
Miroljub Petrović pojačao je svoje aktivnosti uoči najavljene Parade ponosa. Iako navodi da se ovakvi Centri mogu sresti i u drugim zemljama, Boris Milićević upozorava da je Srbija po mnogo čemu specifična sredina.
“Mi smo, što se tiče tog nivoa predrasuda u Evropi vrlo istaknuti. U Srbiji dve trećine stanovništva misli da je homoseksualnost bolest i onda se koristi taj strah od bolesti, smrti kako bi se napadala gej populacija. Znači, to je jedan od osnovnih izvora nasilja i diskriminacije nad gejevima i lezbejkama”, kaže Petrović.
Podsećamo, poslednja Parada ponosa u Beogradu završila se premlaćivanjem učesnika, uz podršku policije. Pošle godine skup je bio zabranjen dan pred planirano održavanje jer država nije mogla da garantuje da se događaji iz 2001. neće ponoviti. Uoči 10. oktobra, za kada je najavljena ovogodišnja Parada, pretnje se nastavljaju, no atmosfera je ipak nešto drugačija.
“Smatramo da naše Ministarstvo treba da se angažuje na tome da šalje poruke koje su jasne i nedvosmislene, da je ovo jedna različitost, i mi zaista puno radimo na tome”, kaže Ivana Mišić iz Ministarstva zdravlja.
Organizatori Povorke ponosa ovim će događajem tražiti od države da se sa nasiljem i diskriminacijom sistemski obračuna. Oni navode da se na Paradu ne gleda kao na krajnji cilj, već kao na sredstvo kojim će se društvu skrenuti pažnja na probleme s kojima se LGBT populacija u Srbiji svakodnevno suočava.
“Ja sam za sada optimista. Naravno, do poslednjeg dana nećemo moći da radimo neku procenu kakav će biti taj dan. Ono što je veoma bitno to je da država u narednom periodu mora da pojača preventivni rad jer mi imamo nesmetane nastupe ekstremističkih grupa. Oni drže tribine po Srbiji, pripremaju i organizuju ljude, tako da će policija i tužilaštvo morati preventivno da deluju u smislu da krivično gone one koji pozivaju na nasilje. Toga za sada još uvek nema i vrlo je bitno da se desi u narednom periodu.”
Održavanje povorke ponosa ove godine podržao je veći deo članova Vlade, među kojima i ministar policije Ivica Dačić i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, kao i većina parlamentarnih stranaka u Srbiji.
Dok ovaj lekar najavljuje i otvaranje klinike, zaštitnici prava homoseksualnih osoba pozivaju državu da reaguje na najteži vid diskriminacije gej populacije.
U šturom opisu na web sajtu pod naslovom ‘Centar za lečenje homoseksualizma’ navodi se samo da predstavlja deo Instituta za prirodnu medicinu. Nema adrese, a na broju navedenog telefona našli smo direktora Centra Miroljuba Petrovića.
“Pazite, sve ovo što mi radimo je online, naći ćete preko interneta gde nam je javljaju ljudi. Naše udruženje je neprofitno tako da nam za ovakvav vid aktivnosti ne treba nikakva dozvola. Na Fruškoj Gori je kupljen jedan objekat koji će biti u funkciji lečenja, ali pre nego što to budemo otvorili, obezbedićemo sve papire i dozvole”, kaže Petrović.
Petrović tvrdi da mu se obraćaju ljudi koji žele da prestanu da budu homoseksualci i njihovi roditelji, i objašnjava na kojim principima deluje njegov Centar.
“Ono što govorimo ljudima jeste da je problem u glavi, ako im loša misao dođe, oni tu misao treba da odbace. Mi razumski možemo da pokažemo zašto ‘zadovoljstvo’ alkoholizma nije dobro i zašto zadovoljstvo narkomanije ili homoseksualizma nije dobro. I narkoman misli da je njemu lepo, ali to je dok to traje, i onaj koji iznajmljuje prostitutku misli da je to lepo. U pitanju je ista vrsta navike koja vodi čoveka u stanje, destrukcije, duhovne bolesti, depresije…”, kaže Petrović.
Kako se posle ovoga oseća, pitali smo osnivača Gej-strejt alijanse Borisa Milićevića.
“Meni nije poznat nijedan slučaj ‘izlečenog’ geja. Očigledno da je slučaj takozvanog doktora Petrovića klasičan slučaj nadrilekarstva, kojim bi trebalo da se pozabave istražni organi i sudska vlast”, kaže Milićević.
I dok je Petrović svoj Centar osnovao pre gotovo godinu dana, uoči najavljene Parade ponosa, a nadomak Beograda već i podiže kliniku, Ministrastvo zdravlja oglasilo se tek posle protestnog pisma organizacija za zaštitu prava homoseksualaca. Pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić kaže da Centar nema dozvolu za rad, a da Petrović nije u registru Lekarska komore i da nema dozvolu za obavljanje lekarske prakse.
“Zdravstvena inspekcija našeg Ministarstva prosledila je sve dostupne informacije inspektoru Minisarstva unutrašnjih poslova sa kojim će sarađivati na ovom slučaju. Čim smo dobili saznanja o delovanju takvog Centra, angažovali smo se kao resorno ministarstvo”, navodi Ivana Mišić.
Zahtevi za obračun sa diskriminacijom
Da je na delu najteži vid diskriminacije, za koju se mora snositi odogovrnost kažu i u Etičkom komitetu lekarskog društva Srbije.
“Svetska zdravstvena organizacija je još davne ‘63. skinula homoseksualizam sa liste bolesti i ideja o lečenju te pojave predstavlja diskriminaciju i kršenje etičkog kodeksa. Tako nešto lekarska komora neće tolerisati”, kaže predsednica etičkog komiteta Tatjana Radosavljević.
I dok u Petrovićevom Centru homoseksualnost leče kao “težak psihički poremećaj, koji se javlja kao posledica lošeg vaspitanja, nezdravog života, kao i zbog upotrebe narkotika”, predsednik Beogradskog psihoanalitičkog društva Aleksandar Vučo odgovara:
“Ta priča koju ti ljudi pokušavaju da prodaju meni zvuči nebulozno. Uopšte mi nije jasno ko su ti ljudi. Vazda u našoj zemlji ima svakojakih koloritnih tipova, ali vi se bavite nadrilekarstvom i to je u nadležnosti narodne milicije. Znate mi, u osnovi ljudska bića su biseksualna, i našim ličnim preferencijama određujemo se ka heteroseksualnom, biseksualnom ili homoseksualnom izboru”, kaže Vučo.
Miroljub Petrović pojačao je svoje aktivnosti uoči najavljene Parade ponosa. Iako navodi da se ovakvi Centri mogu sresti i u drugim zemljama, Boris Milićević upozorava da je Srbija po mnogo čemu specifična sredina.
“Mi smo, što se tiče tog nivoa predrasuda u Evropi vrlo istaknuti. U Srbiji dve trećine stanovništva misli da je homoseksualnost bolest i onda se koristi taj strah od bolesti, smrti kako bi se napadala gej populacija. Znači, to je jedan od osnovnih izvora nasilja i diskriminacije nad gejevima i lezbejkama”, kaže Petrović.
Podsećamo, poslednja Parada ponosa u Beogradu završila se premlaćivanjem učesnika, uz podršku policije. Pošle godine skup je bio zabranjen dan pred planirano održavanje jer država nije mogla da garantuje da se događaji iz 2001. neće ponoviti. Uoči 10. oktobra, za kada je najavljena ovogodišnja Parada, pretnje se nastavljaju, no atmosfera je ipak nešto drugačija.
“Smatramo da naše Ministarstvo treba da se angažuje na tome da šalje poruke koje su jasne i nedvosmislene, da je ovo jedna različitost, i mi zaista puno radimo na tome”, kaže Ivana Mišić iz Ministarstva zdravlja.
Organizatori Povorke ponosa ovim će događajem tražiti od države da se sa nasiljem i diskriminacijom sistemski obračuna. Oni navode da se na Paradu ne gleda kao na krajnji cilj, već kao na sredstvo kojim će se društvu skrenuti pažnja na probleme s kojima se LGBT populacija u Srbiji svakodnevno suočava.
“Ja sam za sada optimista. Naravno, do poslednjeg dana nećemo moći da radimo neku procenu kakav će biti taj dan. Ono što je veoma bitno to je da država u narednom periodu mora da pojača preventivni rad jer mi imamo nesmetane nastupe ekstremističkih grupa. Oni drže tribine po Srbiji, pripremaju i organizuju ljude, tako da će policija i tužilaštvo morati preventivno da deluju u smislu da krivično gone one koji pozivaju na nasilje. Toga za sada još uvek nema i vrlo je bitno da se desi u narednom periodu.”
Održavanje povorke ponosa ove godine podržao je veći deo članova Vlade, među kojima i ministar policije Ivica Dačić i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, kao i većina parlamentarnih stranaka u Srbiji.
