Politički i narodni sabor, davnašnji način donošenja odluka, vraća se na scenu.
"Vaskršnji sabor" Srbije i bh. entiteta Republika Srpska (RS) vlasti organizuju 5. i 6. maja, na dva verska praznika Uskrs i Đurđevdan.
Na saboru će, kako je najavljeno, biti donete "važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma".
Istoričar i pravnik Srđan Milošević održavanje sabora vidi kao manifestaciju takozvanog "jedinstva vlasti i naroda" sa željom da se istakne kako su organizatori jedini autentični i pravi predstavnici srpskog naroda.
"I naravno da se dodatno naglasi taj osećaj nekakve ugroženosti, potrebe za jedinstvom. Sve ono što su u stvari opšta mesta i karakteristike jednog populističkog, nacionalističkog režima", naveo je on za RSE.
Milošević dodaje da "zgodno dođe" ta analogija sa istorijskim nasleđem sabora koji su održavani, ali da ništa više od analogije ne postoji.
Odluka o održavanju sabora doneta je kao "zajednički zaključak" posle razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika RS Milorada Dodika, održanog u prisustvu patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija 18. marta.
Predsednik Srbije je tada saopštio da su patrijarha upoznali sa "težinom političke situacije u kojoj se nalazi celokupan srpski narod" i zatražili podršku SPC.
Vraćanje istoriji u vidu održavanja sabora dolazi u trenutku pojačane retorike predstavnika vlasti o "ugroženosti srpskog naroda".
Antropolog iz Etnografskog instituta u Beogradu Ivan Đorđević smatra da se sabor organizuje da bi se "zbili redovi".
"A zapravo služi kao maskarada za prilično komplikovanu spoljnu i unutrašnju političku situaciju, gde se poseže za Miloradom Dodikom, odnosno Republikom Srpskom i SPC kao nekakvim tačkama legitimiteta sa tim najvišim ciljem opstanka srpskog naroda", dodao je Đorđević za RSE.
Šta se zna o saboru?
Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jedna od tema sabora biće i Republika Srpska.
"Mogu da pokušaju da je ukinu, ali ne verujem da je to moguće, ne bih im to savetovao. To će biti i jedna od tema našeg Vaskršnjeg sabora sa Republikom Srpskom", rekao je Vučić 6. aprila na televiziji Informer.
Dva dana ranije je na vanrednoj sednici Vlade Srbije poručio da će "Srbija uvek da poštuje Dejtonski sporazum što podrazumeva teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i teritorijalni integritet Republike Srpske u okviru BiH".
Vučić je na sednici pozvao Vladu da formira timove koji će se boriti protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i protiv prijema Kosova u Savet Evrope.
O tome Vučić govori kao o "poniženjima koja su joj pripremljena u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama".
Kada je 18. marta najavio sabor, Vučić je rekao da će biti održan u Beogradu i drugim delovima Srbije.
Tada je saopštio da će nova Vlada Srbije i Vlada RS pripremiti deklaraciju i moguće druge opšte pravne akte koje će u istom tekstu podneti na usvajanje parlamentima.
Predsedništvo Srbije nije odgovorilo na upit RSE u vezi sa održavanjem sabora.
Ni Vlada Srbije nije odgovorila na pitanja da li ih je predsednik države konsultovao o održavanju sabora, te kakav je stav Vlade o tom događaju.
Nešto više detalja o tome kako bi sabor izgledao dao je predsednik RS Milorad Dodik.
Kako je naveo 31. marta za TV Prva, poslanici parlamenata Srbije i RS, predstavnici crkve i srpske zajednice iz regiona trebalo bi da raspravljaju o svim pitanjima i donesu deklaraciju ili neki akt.
Dodik, proruski orijentisani predsednik RS koji je pod američkim i britanskim sankcijama, kaže da bi taj dokument trebalo da bude "uput za delovanje u budućnosti".
Sjedinjene Države su protiv Dodika uvele sankcije zbog opstrukcije Dejtonskog mirovnog sporazuma, a Velika Britanija zbog "destabilizujućih aktivnosti u BiH".
Šta su sabori?
Istoričar i pravnik Srđan Milošević objašnjava za RSE da sabori u Srbiji imaju daleku tradiciju još iz srednjeg veka, iako ne postoji direktan kontinuitet.
"U srednjovekovnoj Srbiji su postojali državni sabori na kojima su se okupljali vladar i plemstvo, kao i predstavnici crkve da donesu nekakve značajne odluke", kaže on.
Kasnije su pod istim nazivom sabora, iako ne postoji kontinuitet, održavana okupljanja Srba u Habzburškoj monarhiji i potonjoj Austrougarskoj.
"Na njima su donošene značajne odluke iz oblasti političkih, kulturnih i drugih zahteva koje su Srbi imali u odnosu na više vlasti", naveo je Milošević.
Prema njegovim rečima, na tim crkveno-narodnim saborima učestvovali su predstavnici crkve i naroda dok se vremenom smanjivao broj predstavnika crkve.
Milošević, koji predaje na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže da u Srbiji u 19. veku, od obnove državnosti, pojam sabor nije imao bilo kakav državno-pravni značaj.
"Uglavnom ta okupljanja ljudi da bi doneli nekakvu važnu odluku o političkoj budućnosti nazivaju se skupštinama, čak i onda kada to nisu bila neka formalna okupljanja", kaže Milošević.
Upitan kako vidi to što se sabor organizuje u savremenom periodu, antropolog Ivan Đorđević kaže da politički akteri pokušavaju da steknu određenu vrstu legitimiteta kroz poveznice sa istorijom.
"Organizacijom sabora i uzimanjem imena sabora nastoji se da se uspostave neke reference sa sličnim događajima iz istorije kao što su Blagoveštenski sabor ili Majska skupština i slični sabori", naveo je.
Blagoveštenski sabor i Majska skupština bili su crkveno-narodna okupljanja Srba u 19. veku tokom borbe za autonomiju u južnoj Ugarskoj.
Istoričar i verski analitičar Vladimir Veljković kao neku vrstu sabora navodi i okupljanje iz novije istorije na Gazimestanu na Kosovu 1989. na Vidovdan.
Reč je o skupu u organizaciji tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića povodom šest vekova od Kosovskog boja.
Milošević je tada poručio da nisu isključene ni oružane bitke, što su mnogi protumačili kao najavu rata i početak borbe za teritorijalno proširenje i prekrajanje granica tadašnje Jugoslavije.
"Kada državne i političke odluke donosite na takvim političkim skupovima to znači da institucije države, koje služe da regulišu i kanališu politički život i garantuju političku slobodu svakom građaninu, više ne postoje i da sve zavisi od volje jednog čoveka", naveo je Veljković.
Suštinske odluke ili politički ritual?
Istoričar Srđan Milošević ne očekuje da će na saboru biti nekakvih odluka koje će opredeliti budući razvoj Srbije, Republike Srpske, odnosno političko ponašanje Srba u regionu.
"Meni to više liči na neku formu političkog rituala jer suštinski na tom saboru ne može da se odluči ništa što bi bitno menjalo politiku i položaj srpske države, odnosno njenu političku orijentaciju što bi podrazumevalo neke dalekosežne odluke", dodaje on.
Istoričar i verski analitičar Vladimir Veljković smatra da bi međunarodni zvaničnici morali da pošalju poruku i Vučiću i Dodiku da je održavanje takvog političkog skupa neprihvatljivo.
"Ako se takav politički skup održi, on će značiti da više ne postoji suštinska razlika između dva zasebna i različita politička i pravna subjekta, Srbije i Republike Srpske. Nego da se radi o jednom političkom prostoru kojim zajednički vladaju dvojica autokrata uz blagoslov patrijarha", ocenio je Veljković.
Zašto se održava na Uskrs?
Za održavanje sabora izabrana su dva verska praznika – Uskrs i Đurđevdan.
Antropolog Ivan Đorđević smatra da se povezivanjem sabora i velikog verskog praznika kao što je Uskrs, računalo da će važnost ovog okupljanja biti još veća.
"To je ta poveznica, odnosno uspostavljanje legitimiteta uz pomoć Srpske pravoslavne crkve koja je ovde potpuno u funkciji dnevne politike", ocenio je.
Srpska pravoslavna crkva nije odgovorila na upit RSE da li će njeni predstavnici učestvovati na saboru i za kakve će se odluke zalagati.
Sa patrijarhom Porfirijem predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno razgovara o ključnim nacionalnim pitanjima, pre svega oko Kosova.
Slične najave i prethodnih godina
Pre sedam godina najavljena je deklaracija o opstanku srpskog naroda, koju je trebalo da pripreme Srbija i bh. entitet Republika Srpska.
Međutim, taj dokument do danas nije objavljen.
Početkom 2018. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je novinarima da želi da "dobije širu međunarodnu podršku, a ne široku međunarodnu osudu''.
Deklaracija je trebalo da obuhvati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, očuvanje i zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku.
U međuvremenu je 2020. uspostavljen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, državni praznik koji se 15. septembra praznuje u Srbiji i Republici Srpskoj.
Ovaj praznik uveden je na dan kada je 1918. probijen Solunski front što se smatra početkom kraja Prvog svetskog rata.
Upravo na ovaj praznik je Skupština Srbije 2021. godine usvojila Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
