Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Sve više zaraženih 'virusom zapadnog Nila'


Ilustracija, foto Vesna Anđić

Ilustracija, foto Vesna Anđić

U Srbiji je do sada registrovano 37 osoba zaraženih 'virusom zapadnog Nila', ali se pretpostavlja da je njihov broj mnogo veći jer se građani sa simptomima te bolesti svakodnevno javljaju u bolnice. Od ove groznice umrla je jedna osoba ali nadležni tvrde da nema opasnosti od epidemije.

Groznica zapadnog Nila ovog leta prvi put je registrovana u Srbiji zbog čega epidemiolozi apeluju na građane da se jave lekarima ukoliko imaju simptome slične gripu, glavobolju, povišenu temperaturu i otekle žlezde.

U poslednje vreme povećan je broj obolelih pacijenata sa kliničkom slikom encefalitisa, odnosno upale mozga, kako se u najtežem slučaju manifestuje ovaj opasni virus.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović poručila je da nema razloga za paniku i da ta bolest u Srbiji nema epidemijski karakter.

“Radi se o jednoj groznici koja kod zaraženih prolazi bez ikakvih simptoma, što znači da je moguće da i ja ili neko drugi nosi virus a da to ne zna. Ali 20 odsto osoba oboli. Najveći broj oboli od blagih formi, kada se najčešće javljaju temperatura i malaksalost koji traju nekoliko dana. Na žalost, kod jednog broja zaraženih dogadja se i teška forma, zapaljenje moždanih opni i moždanog tkiva", kaže dr. Đukić Djeanović.

U bolnici u Pančevu preminula je šezdesetogodišnja žena iz tog grada koju je ujeo komarac i tako joj preneo virus. Bila je hronični bolesnik pa je, po rečima stručnjaka, zbog slabijeg imuniteta bila više izložena opasnosti od komplikacija.

Olga Dulović, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, rekla je za RSE da očekuje da će sa završetkom sezone komaraca prestati opasnost od 'virusa zapadnog Nila'.

“A to je očigledno vrlo blizu jer jesen kuca na vrata, pa ćemo onda sumirati sve i videti kakvi su tačno podaci. Zaražene osobe koje smo kod nas testirali nisu boravile u Grčkoj ili nekom drugom području gde ima ove bolesti. Oni koji su ozdravili, po našim saznanjima, nisu imali neke posledice. Ali, naravno, radi se o teškom obolenju pa je teško sada tvrditi da ko ozdravi od encefalitisa nema posledice.”

'Virus zapadnog Nila' širi se među pticama i ta bolest uglavnom je vezivana za podneblja sa veoma visokom temperaturom kao što su Egipat, Tunis ili Turska.

Zaštita neophodna

Biolog Zoran Dunđerski, iz kompanije “Eko san” koja se bavi uništavanjem komaraca, objašnjava da tu treba tražiti razlog zbog kog se nilska groznica prvi put pojavila u Srbiji.

“Naša klima se po karakteristikama polako približava tropsko-suvoj klimi koja omogućava da virus u toplim mesecima preživi. Ali nisu rezervoari virusa i glavni prenosioci komarci, nego ptice. Znači da ta bolest nije došla sa komarcima već sa pticama koje dva puta godišnje imaju velike migracije”, kaže Dunđerski.

U bližem okruženju groznica Zapadnog Nila odavno je prisutna u Grčkoj i Rumuniji, dok u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini za sada nema zaraženih ovim virusom. Ta bolest ne prenosi se sa čoveka na čoveka, a virus do ljudi putuje od ptica preko komaraca.

Doktorka Bosiljka Krtinić, stručnjak za komarce iz novosadske firme "Ciklonizacija", kaže da 'virus zapadnog Nila' ne prenosi takozvani tigrasti komarac, već njegov domaći rodjak:

“U pitanju je komarac “Culex pipiens” koga mi popularno zovemo kućni komarac. Pošto se u suštini nalazi u pticama, virus se na ljude prenosi u slučajevima kada se komarac prvo nahrani krvlju zaražene ptice pa onda ubode čoveka. Dakle, bolest prenose samo komarci koji se hrane i na pticama i na ljudima. Očigledno je da tu ipak ima puno stvari koje moraju da se poklope da bi došlo do prenošenja virusa.”

Faktori rizika za infekciju kod ljudi su duži boravak u prirodi, život u kućama sa vlažnim podrumima, prisustvo komaraca u stanu, zadržavanje vode u posudama za cveće i slično…

Virus je u Beogradu otkriven kod osoba koje imaju vikendice pored Save i Dunava ili su boravili u šumi. Osnovna mera zaštite je držanje brojnosti komaraca pod kontrolom delovanjem mehanizacije kojom se uništavaju uništava njihove kolonije, dok nadležni gradjanima poručuju i da se sami zaštite koliko god mogu.

Zoran Dunđerski navodi neke od najefikasnijih varijanti za ličnu preventivu:

“Gradjani bi u kućama i stanovima trebalo na prozore da postave zavese ili specijalne mreže protiv komaraca. Na žalost, malo ko danas ima tu vrstu zaštite zbog vrućine ili estetskih razloga… Pri boravku u prirodi najbolja zaštita je odeća sa dugim rukavima, što inače retko ko radi zbog visokih temperatura tokom leta. Tako da je neka najprihvatljivija opcija za sve upotreba hemijskih zaštitnih sredstava kao što su preparati protiv komaraca koji se nanose na kožu, i korišćenje posebnih tableta i aparata za kućne uslove. Takva sredstva u svetu su najrasprostranjeniji vid lične zaštite od komaraca.”

Virus Zapadnog Nila otkriven je pre pola veka i proširio se sa afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Još 2004. godine pojavio se u Mađarskoj, a potom u Austriji, Ukrajini i Rusiji, i u Evropi spada u preteće bolesti zbog povećane učestalosti u poslednje dve decenije.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG