Viola, Landara, Mirko, Bine, Vili, Foksi, Zira, Brauni i Tiberije neki su od pasa koje su napustili vlasnici, nakon čega su kao takozvane "lutalice" završili u prihvatilištu Riska na levoj obali Dunava u Beogradu.
"Svi se čude otkud toliko pasa na ulici? Pa nisu oni sišli sa Marsa, dolaze iz našeg komšiluka, od naših rođaka, drugova i poznanika koji su ih se odrekli", kaže Milan Ćalić, iz Azila Riska u Kotežu.
Tu svakog dana boravi 250 pasa čije poreklo se ne zna, jer ih nekadašnji vlasnici nisu registrovali i obeležili.
Psi su nađeni u gradu, predati azilu ili krišom doneti pred kapiju i ostavljeni.
Od ukupne populacije u prihvatilištu, samo dva psa su imala identifikaciju.
"Po mojoj proceni, na teritoriji Beograda ima oko 7.000 napuštenih pasa koji žive na ulici. Uzrok za to su neodgovorni vlasnici", naveo je Ćalić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zvaničnih podataka o broju napuštenih pasa u Srbiji nema, dok organizacija za zaštitu životinja Feniks procenjuje da ih na ulicama Beograda ima oko 10.000.
"Niko to tačno ne može da kaže. Zato što se to ne radi, ne broji se, ne postoji statistika", kaže Milica Ranković, iz udruženja Feniks.
Taksu predložio Kinološki savez
Kao mogući model za rešavanje ovog problema, Kinološki savez Srbije nedavno je izneo predlog da se uvede porez na vlasničke pse, što bi podrazumevalo da legalni vlasnici plaćaju jednokratnu godišnju taksu u iznosu od 1.000 do 2.000 dinara (8,5 do 17 evra).
"Verujte, najbolja namera je u pitanju. Ideja je da se od tih para naprave azili i u njih smeste lutalice koje u gradovima žive u čoporima. Sada ih gradska veterina hvata, steriliše ili kastrira, čipuje i vraća na ulicu", rekao je za RSE Mahmud al Dagistani, generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije.
Takozvani vlasnički psi su oni koji su prijavljeni i registrovani kod nadležnih službi.
Beograđanin Nikola Lalić, vlasnik tri rasna psa, kaže da taksa samo donekle ima smisla.
"To je miljama daleko od rešenja problema. Ključno je da vlasnici pasa budu obavezani na odgovornost. Treba da postoji zakonska regulativa koja će ih sprečiti da olako uzimaju pse i da ih se olako otarase", naveo je Lalić za RSE.
Njegova sugrađanka Verica Anastasijević, vlasnica mešanca, izričito je protiv poreza.
"Mislim da bi mnogo ljudi tada napustilo svoje kuce, da bi se našle na ulici, jer većina neće moći ili neće hteti da plaća. Ne vidim da bi to izašlo na dobro", smatra Anastasijević.
Prema registru republičke Uprave za veterinu, u Srbiji postoji 131 prihvatilište za pse i druge kućne ljubimce.
U Beogradu je registrovano 13 privatnih prihvatilišta, koja se finansiraju prilozima građana, donacijama domaćih organizacija za zaštitu životinja i sredstvima međunarodnih fondacija.
"Uvođenjem poreza samo bismo kaznili odgovorne vlasnike. Azili su deo rešenja, jer ne može ih biti dovoljno za sve napuštene životinje. Prioritet je da država nađe način da se svi psi registruju i obeleže. I mora da se radi na podizanju svesti o dobrobiti životinja", kaže Milan Ćalić, iz Azila Riska.
U tom prihvatilištu kažu da je za ishranu psa potrebno oko 10 evra mesečno.
Tu su i povremeni troškovi, kao što su vakcinacija na besnilo, koja u Beogradu u proseku košta 15 evra, vakcinacija protiv zaraznih bolesti (17 evra), čipovanje (17 evra), zaštita od parazita (10 evra) i kastracija (120 evra).
Veterina udomila hiljade životinja
Gradsko javno komunalno preduzeće Veterina Beograd u glavnom gradu ima šest prihvatilišta sa 3.800 mesta u kojima zbrinjava napuštene životinje.
Budimir Grubić, direktor Veterine Beograd, kaže da je u pola decenije udomljeno 4.500 pasa.
"Često se na ulici pojave štenci koji su nekome postali višak. Nalazili smo ih u zabačenim delovima grada, u potocima i šumama, na Avali. Ljudi treba da shvate da ne bi trebalo da uzimaju pse ako nisu u stanju da o njima brinu", rekao je Branimir Grubić za RSE.
Centralna baza republičke Uprave veterine beleži skoro dva miliona registrovanih pasa u Srbiji, te da se prosečno svake godine prijavi oko 100.000 novih i odjavi nešto više od 30.000.
Prema srpskom Zakonu o dobrobiti životinja, zabranjeno je napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi od čoveka.
Propisano je da su vlasnici dužni da psima obezbede adekvatan smeštaj i negu. Procena Kinološkog saveza je da u Srbiji ima 400.000 upisanih vlasnika.
Zakonom je propisano da je za kontrolu načina držanja životinja u Srbiji zadužena Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede.
Komunalna milicija, koja postoji u dvadesetak gradova u državi, ima obavezu kontrole vlasnika i pasa na javnim površinama.
Svaki grad ima svoj program
Po istim aktima, lokalne samouprave obavezne su da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih kućnih ljubimaca.
"Prepreka je i to što se svaki grad ili opština na svoj način bave napuštenim psima. U pitanju je kompleksan problem koji se mora rešavati od vrha, jedinstvenim sistemom i edukacijom", smatra Milan Ćalić.
Na osnovu pravilnika srpskog Ministarstva poljoprivrede, obavezni su obeležavanje i registracija pasa na osnovu čega dobijaju lični dokument i uvode se u državni registar.
U pseći "pasoš" upisuju se matični broj, adresa i broj telefona vlasnika.
Obeležavanje se vrši ubacivanjem mikročipa u vrat psa sa podacima o njegovom imenu, polu, rasi i boji dlake, datumima vakcinacije i sterilizacije, te datumom rođenja i ličnim brojem.
Nadležni za eventualno uvođenje takse ili poreza i kontrolu vlasnika i pasa, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Ministarstvo finansija Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa.
Nacionalna strategija u izradi
Milica Ranković, iz organizacije Feniks, kaže da je u toku izrada nacionalne strategije za upravljanje populacijom pasa, ali da nema naznaka kada bi mogla da bude završena.
"Rešenje je u odgovornom vlasništvu. Moraju se predvideti mere koje će ga stimulisati, ali se moraju i uvesti sankcije za neodgovorne vlasnike pasa", zaključila je Ranković.
Različiti propisi u zemljama Evropske unije
Kako se može videti na internet prezentacijama nadležnih službi, u zemljama Evropske unije različiti su propisi za vlasnike pasa.
Troškovi registracije u Nemačkoj razlikuju se po pokrajinama, pa je po tamošnjem zakonu godišnji porez od 25 evra do 180 evra.
Javno dostupni propisi u Holandiji pokazuju da je taksa na psa u toj zemlji od 60 do 150 evra svake godine. Prema Porezu na pse koji je uveden 2013, u Bugarskoj se za to plaća od 2,5 evra do 10 evra godišnje.
Propisima u Hrvatskoj i Rumuniji regulisana je obaveza vlasnika da vakcinišu i čipuju svog psa i registruju ga u nacionalnoj bazi podataka.
Podatak Svetske zdravstvene organizacije je da širom sveta ima oko 200 miliona pasa lutalica.
Procena Američkog društva za prevenciju okrutnosti prema životinjama (ASPCA) je da oko 3,3 miliona pasa svake godine bude zbrinuto u prihvatilištima u Sjedinjenim Američkim Državama.