Dostupni linkovi

logo-print

Srbija odana velesili Rusiji


Proruski protest u Beogradu, 3.3.2014.

Proruski protest u Beogradu, 3.3.2014.

Višemesečna kriza u Ukrajini, koja je svoju kulminaciju doživela pripajanjem krimske oblasti Ruskoj Federaciji, uz to što je jedna od važnijih tema, aktuelizovala je i pitanje kako građani Srbije doživljavaju lidere svetskih sila Baraka Obamu i Vladimira Putina, koji lome koplja u jednoj od najvećih trzavica od okončanja Hladnog rata. Sudeći po onome što smo čuli u Beogradu, građani mnogo više razumevanja i podrške imaju za Putinove poteze, dok američko angažovanje u rešavanju ukrajinske krize vide kao suvišno.

Dok se država Srbija, koja je nedavno otpočela pregovore o članstvu sa EU, još nije izjasnila o ruskom anektiranju Krima, pravdajući se vladom u tehničkom mandatu posle nedavnih parlamentarnih izbora, reakcije većine njenih građana su sa druge strane nedvosmislene.

Samo letimičan pregled komentara čitalaca vesti i izveštaja na portalima medija ili društvenim mrežama o zbivanjima na ukrajinskom kriznom žarištu ukazuju da većina naginje ruskoj strani i politici koju sprovodi lider te zemlje. To je, prevashodno, i stav koji smo zabeležili na beogradskim ulicama:

Uz to što Rusiju deo populacije prihvata kao tradicionalnog prijatelja koji je bliske odnose sa Srbijom održavao i u vreme njene međunarodne izolacije, to je sila koja na ovom podneblju ne propušta da ostvari svoje ekonomske interese, neretko povezane sa njenom političkom agendom.

Osim toga što Srbija u najvećoj meri zavisi od ruskog gasa, u ruskom većinskom vlasništvu je najveća naftna kompanija NIS, a od te zemlje se uzimaju krediti za popunjavanje budžetskih rupa. U javnosti objašnjava dugogodišnji diplomata Vatroslav Vekarić, i dalje vlada jak utisak o ruskoj državi kao faktoru koji može da reši nagomilane probleme Srbije. Ipak, to je prema njegovom uverenju daleko od istine.
Skup u Beogradu, 3.3.2014.

Skup u Beogradu, 3.3.2014.


"Još uvek se u najvećoj meri nije sagledalo šta se sve dešavalo u 90-im godinama. Kakva je bila uloga Srbije, Miloševićevog režima u svim događajima, posebno na Kosovu. I onda sada recimo u kontekstu godišnjice bombardovanja mi vidimo narastanje tog antizapadnog osećaja koji je podstaknut naravno i medijima, koji po meni tu imaju poprilično jednostran pristup. Sve to zajedno, Putina u očima široke javnosti pravo nekakvim 'herojem' koji vraća dostojanstvo i poštovanje Rusiji, a s druge strane po ustaljenom klišeu Obama se predstavlja kao policajac koji ne želi dobro Srbiji", smatra Vekarić.

Obrazloženje za eskalaciju krize u Ukrajini, nastalu pripajanjem dela ukrajinske teritorije Rusiji Vladimir Putin, inače pripadnik korpusa lidera koji se protive nezavisnosti Kosova, našao je i u okolnostima pod kojima je Kosovo izašlo iz sastava Srbije. Rekao je da su Albanci iskoristili pravo na samoopredeljenje - na šta je javnost u Srbiji reagovala prilično mlako, što verovatno ne bi bio slučaj da se radilo o nekom drugom svetskom državniku, koji podržava kosovsku nezavisnost.

Iako se u Srbiji i dalje uporno negira postojanje kosovske države, koja se posle ratnih sukoba i NATO intervencije na tadašnju SRJ 2008. zvanično osamostalila, čak ni Putinova analogija Kosova i Krima, građane sa kojima smo razgovarali nije pokolebala u privrženosti ruskom lideru.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja, doduše sprovedena pre najnovijeg zaoštravanja krize u Ukrajini, pokazala su da je u Srbiji porasla podrška građana članstvu u EU.

Međutim, neodlučnost nadležnih da se oglase o poslednjim potezima Rusije, naišla je na reakciju njenih predstavnika u Beogradu, konkretno šefa delegacije EU Majkla Devenporta. Taj evropski zvaničnik pozvao je Srbiju da kao pregovarač o članstvu podrži stavove Unije, koja se oštro protivi ruskoj politici prema Ukrajni.

Takva situacija upravo na najbolji način, oslikava paradoks u kome se Srbija nalazi, upozorava nekadašnji diplomata Vatroslav Vekarić. Zasnovan je, objašnjava Vekarić, na uprošćenim stavovima dela građana po kojima se zapad doživljava kao nekakav bauk Srbije, što je direktno suprotstavljeno sadašnjem političkom konsenzusu o članstvu Srbije u EU - kao njenom jedinom mogućem putu.

"Mislim da će Srbija morati, upravo zbog takve situacije, uskoro da se suoči sa tim paradoksom. Ako je zaista tačno da u parlamentu Srbije više nema nikoga ko je protiv integracija u EU, što bi trebalo da znači da parlament koji predstavlja građane treba da ide tim putem, onda se ovi stavovi prema Rusiji danas i zapadu, pre svega SAD-u pokazuju nešto na čemu bi trebalo poraditi u smislu da se stanovnišvu pruže objektivnije informacije i ocene svega onoga što se zbivalo i što je interes ove zemlje. Pritom da ne upadnu u onu zamku kakva je bila politika 'I Evropska Unija i Kosovo' koja se pokazala kao nesprovodiva", zaključuje nekadašnji diplomata Vatroslav Vekarić.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG