Biciklisti koji su iz Beograda krenuli put Srebrenice kako bi 11. jula prisustvovali komemoraciji žrtvama genocida nisu daleko odmakli. Iz Valjeva, nakon što je njih i aktiviste „Žena u crnom“ napala grupa ljudi sa četničkim obeležjima i slikama Ratka Mladića, vratili su se u Beograd. Četvoro aktivista je povređeno. Ogromna agresija i mržnja koja ih je dočekala na prvoj stanici ipak ih nije sprečila u nameri da nastave put ka Potočarima.
U Valjevu je trebalo da bude samo prva pauza na putu memorijalne povorke ka Srebrenici. Na centralnom gradskom trgu desetak biciklista pridružilo se aktivistima „Žena u crnom“ koji su razvili transparent kojim se traži da se žrtve Srebrenice ne zaborave a izvršioci genocida pozovu na odgovornost. Performansu u tišini suprostavila se agresivna grupa ljudi sa obeležjima „četnici Valjeva“ i majicama sa likom Ratka Mladića, haškog optuženika, optuženog upravo za genocid u Srebrenici.
Vladimira Jevtića, jednog od biciklista zatekli smo u Beogradu. Oni će put ka Potočarima nastaviti u četvrtak, a Vladimir kaže da je bio šokiran izlivom mržnje kojim su dočekani od grupe ljudi u Valjevu.
„Nisam verovao da je moguć toliki izliv mržnje. Ta grupa ljudi ne govori ništa ni o samom Valjevu ni o ljudima iz tog kraja, ali budete iznenađeni tom količinom mržnje, uvreda i agresije koja bude ispoljena prema jednoj grupi koja u miru i dostajnstvu samo stoji da podseti ljude na ono što se dešavalo u prošlosti i na zločine koji su počinjeni u naše ime“, kaže Jevtić.
Valjevska policija uhapsila je 11 osoba zbog ovog napada a po ovlašćenju tužioca zadržavanje do 48 sati odredjeno je za pet osoba. Protiv dva lica podneta je krivična prijava bez policijskog zadržavanja a prekršajne prijave podnete su protiv četiri osobe.
Staša Zajović iz „Žena u crnom“ nam je odmah po napadu u utorak uveče isrpičala da su bili dočekani uobičajenim arsenalom napada.
„Vikali su nam kurve, Šiptarke, Turci, vi ste krive za Srebrenicu. I tako se broj njih povećavao i povećavao, takođe se povećavao i broj policije. Onda su počeli da bacaju predmete na nas, jaja. Mi smo i dalje stajale bez reči. U jednom trenutku su probili kordon policije i onda su počeli frontalni napad na nas. Ja sam pala, Ljiljanu Radovanović su prsno napali, Milošu su sve pocepali, koleno, ostao je krvav, i povredili su još jednog aktivistu, biciklistu Dejana Gašića. Policija je jedva uspevala da nas nekako zaštiti i onda nas je evakuisala“, rekla je Zajović.
Već godinama grupa nevladinih organizacija upućuje vlasitma Srbije zahtev da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše, tako što će se proglasiti krivičnim delom. Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici ali je izostavljena reč genocid. Kao što poslanici Skupštine Srbije u vreme vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića nisu bili spremni da u osudi onoga što se desilo u Srebenici upotrebe reč genocid, tako je i sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić po samom dolasku na vlast govorio da se u Srebrenici dogodio veliki zločin, a ne genocid, pozivajući se upravo na pomenutu skupštinsku rezoluciju.
Dan uoči 19. godišnjice genocida grupa nevladinih organizacija organizuje protestnu akciju "11. jul - Dan sećanja na genocid u Srebrenici" ispred Predsedništva Srbije. Istom prilikom pokazaće i solidarnost sa „Ženama u crnom“ koje su napadnute dok su mirno protestovale, a od državnih organa zahtevaju da pošalju jasne poruke građanima, da pojasne odgovornost države.
Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke sa kojim smo razgovarali povodom napada na „Žene u crnom“ kaže da je to što se desilo loša stvar za naše društvo.
„I da postupak neodgovornih pojedinaca ne možemo da generalizujemo kao odnos društva. Takve ponašanje se može zaustaviti jasnom edukacijom i ovakvom politikom, koju vodi Vlada Repbulike Srbije, dobrosusedskih odnosa i dobre saradnje i sa Crnom Gorom, i sa Sarajevom i sa Banjalukom i sa Zagrebom“, kaže Babić.
U delu društva u Srbiji ni 19 godina nakon genocida u Srebrenici i sudskih presuda ne postoji spremnost prihvatanja i suočavanja sa onim što se 11. jula 1995. dogoodilo. Ono što se desilo u Valjevu nije izuzetak. Naprotiv.
„To se svakodnevno dešava. Ovo je samo jedan poseban vid kad ljudi krenu da se poklone žrtvama, da onda sami postanu žrtve ali to govori o jednoj duboko ukorenjenoj fašizaciji društva“, ocenjuje socilog Božidar Jakšić.
I kao što primećuje povodom ovog slučaja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić mržnja i netrpeljivost neće nestati sami od sebe, već i nadležni i pojednci treba da doprinesu stvaranju tolerancije i poštovanju ljudskih prava i ravnopravnosti.
