Dostupni linkovi

Centralna banka BiH objavila je spisak blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH, prema kojem je 35.000 firmi sa blokiranim računima nelikvidno. Poređenja radi, u Srbiji je 2.700 takvih firmi. To pokazuje da je bh. privreda „na koljenima“, ocjenjuju ekonomisti. Iako susjedi i u Srbiji i u Hrvatskoj već razmatraju mjere kojima bi riješili ovaj problem i pomogli poduzetnicima da se izvuku iz problema, u BiH se nijedna institucija ne bavi ovim pitanjem.

Struktura pravnih lica čiji su računi blokirani jako je raznolika, pa se tako na spisku nalaze imena brojnih banaka, firmi, institucija, političkih stranaka, sudova, opština, škola, bolnica, medija, i drugih. U ovu kategoriju spadaju i firme poput Željeznica FBiH, BH airlinesa, Pretisa, Šipada, mesne industrije MIMS, Oslobođenja, ali i rudnika koji ne mogu da naplate potraživanja, recimo, od Elektroprivrede, što najbolje oslikava na koji način se posluje u BiH, kaže ekonomistica Svetlana Cenić.

Zgrada Centralne banke BiH, foto: Midhat Poturović

Zgrada Centralne banke BiH, foto: Midhat Poturović

Ce

„Za mene je ovo porazan podatak - za tako malu privredu ovoliko blokiranih računa. Dok se mi bavimo sporazumima SDA, pa SDP sa SNSD-om, privreda je u kolapsu. I skrećem pažnju na još jedno: pogledajte Razvojnu banku Federacije, pogledajte Investiciono-razvojnu banku. Kad su formirane niko nije rekao šta hoćemo da postignemo, odnosno koja je zaposlenost, koji su efekti. Sad kad pogledate koliko je firmi koje su na spisku kreditiranih, a blokirane su, onda i to govori kako se uopšte razvijamo“, ističe Cenić.

Na spisku se nalaze i institucije poput Uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, ali i neke privatne visokoškolske ustanove, te sportski savezi, kojima je blokiran najmanje jedan račun. Računi su blokirani i institucijama poput agencija za privatizaciju u nekim kantonima, koje umjesto da rade na oporavku privrede, nisu u stanju da otklone blokade svojih računa.

Mijo Mišić iz Udruženja banaka BiH kaže da banke blokiraju račune najčešće po nalozima sudova zbog neplaćenih obaveza.

„To mogu biti ugovori o kreditu i ugovori druge prirode koji su u komercijalnim bankama - garancija, krediti, mjenica, naravno i nalozi poreskih institucija. Ovaj registar blokiranih računa zahtijeva jednu detaljniju analizu, ulaženje u strukturu razloga tih blokada, da bi se dobila prava slika stanja našeg realnog sektora prije svega“, kaže Mišić.

Spirala nelikvidnosti

Prema ovdašnjim zakonima firme kojima je račun blokiran duže od 60 dana idu u stečaj. No, stečajni postupak može pokrenuti vjerovnik, odnosno kreditor ili potražilac sredstava i vlasnik firme. Nema podataka da li je za neke od firmi sa spiska pokrenut stečaj, kao ni koliko je ukupno dugovanje ovih firmi, ali je objavljivanje spiska višestruko korisno, kaže guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.

Kemal Kozarić, foto: klix.ba

Kemal Kozarić, foto: klix.ba

„Smatram da te informacije trebaju da budu pred građanima i da građani znaju, a posebno oni koji se bave ekonomijom, s kim rade i na koji način mogu da izbjegnu nepotrebne neugodnosti, a koje se, naravno, dešavaju u praksi“, kaže Kozarić.

Objavljivanje spiska firmi je dobro i što može pokrenuti promjenu zakonske regulative, kaže profesor sa Ekonomskog fakulteta Muris Čičić.

„Neplaćanje obaveza po meni je drugi naziv za krađu. Znači, vi uzmete od nekoga robu ili uslugu i onda mu jednostavno ne platite. To je isto kao da ste ukrali. To je prvi korak, a drugi korak je da se ipak naprave drugačija zakonska rješenja koja će sankcionisati one koji ne plaćaju račune, ili ne plaćaju bilo koje obaveze“, navodi on.

35.000 blokiranih nelikvidnih firmi najbolje govori o stanju u bh. privredi, kaže ekonomistica Cenić, naročito ako se uzme u obzir podatak da je naprimjer u susjednoj Srbiji oko 2.700 nelikvidnih firmi. To je susjedima bio alarm da počnu razmatrati mjere za zaštitu malih i srednjih poduzetnika, što u BiH nije slučaj.

„Za privredu para nema, grcaće i dalje. Duguju im i vlade, onda oni duguju dalje, i jedni drugima - i idemo u spiralu nelikvidnosti, nesolventnosti. I dalje se vrtimo u tom kovitlacu, a rezultat je ovoliko blokiranih firmi, za koje niko ne zna kako će uopšte izaći na zelenu granu. Sve da ih sad i kreditiraju, ali ko će biti garant, šta je garant, imaju li hipoteku, odnosno upšte koja je svrha, hoće li to podići zapošljavanje, ili šta će se jednostavno desiti. Takvih procjena nema nigdje“, napominje Cenić.

Iz Centralne banke BiH je najavljeno da će spisak firmi i institucija biti ažuriran mjesečno, a planirano je uvođenje i drugih podataka, poput zbirnog dugovanja ovih firmi i institucija.

  • 16x9 Image

    Mirna Sadiković

    Radila na OBN televiziji, u sarajevskoj redakciji "Nezavisnih novina", a 2001. postaje dio ekipe RSE. Obrađuje političke i ekonomske teme. Uređuje radijske emisije, kao i magazin TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG