Haški optuženik Vojislav Šešelj nikada nije prihvatao garancije nijedne srpske vlade, a više puta je ponovio da neće poštovati uslove Haškog tribunala, kakvi god bili. Šešelj je sada poručio vlastima u Beogradu da se “ne igraju glavom” i da ne daju bilo kakve garancije protiv njegove volje. Dakle, i ako dođe u Srbiju, iz njegove poruke se može zaključiti da je velika je verovatnoća da neće poštovati haške uslove.
O eventulanom puštanju Šešelja razgovaramo sa Magdalenom Spalinskom, portparolkom Tribunala u Hagu.
RSE: Nameće se u ovom kontekstu pitanje ko je po pravilima Haškog tribunala dužan da Šešelja uhapsi i sprovede nazad u Ševeningen ako dođe u Srbiju i prekrši uslove privremenog puštanja na slobodu?
SPALINSKA: Pravilnikom nisu utvrđeni takvi detalji. To što možemo reći u ovoj situaciji jeste da u svom poslednjem nalogu pretresno veće, između ostalog, traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje može li dati određene garancije da uhapsi Šešelja ukoliko bude kršio uslove privremenog puštanja na slobodu. Međutim, treba naglasiti da će detaljni uslovi eventualnog privremenog puštanja na slobodu tek biti navedeni u konačnoj odluci po ovom pitanju.
RSE: Da li je Pretresno veće uzelo u obzir i moguće bezbednosne rizike prilikom eventualnog hapšenja Šešelja?
SPALINSKA: Mislim da je prerano spekulisati o tome, to je pitanje koje ćemo razmatrati kad dođe do te situacije, ukoliko uopšte gospodin Šešelj bude privremeno pušten na slobodu.
RSE: Da li je nalog o kućnom pritvoru za Šešelja definitivna odluka ili se ona može promeniti?
SPALINSKA: Detaljni i konačni uslovi eventualnog privremenog puštanja na slobodu biće navedeni u konačnoj odluci koja se tek očekuje.
RSE: Postoji li rok za donošenje te konačne odluke?
SPALINSKA: Prema našem pravilniku, Veće nije ograničeno nikakvim vremenskim rokovima u razmatranju ovog pitanja.
RSE: Ima li po pravilima Haškog tribunala optuženik, u ovom slučaju Vojislav Šešelj, pravo da odbije puštanje na privremenu slobodu?
SPALINSKA: Pravilnikom nije utvrđeno šta se događa u slučaju kad optuženi, recimo, odbije da izađe na privremeno puštanje na slobodu, tako da Pretresno veće u tom slučaju ima diskreciono pravo, dakle, odlučiće po tom pitanju ako uopšte i kad dođe do takve situacije.
RSE: Po kom pravnom osnovu je određeno da Šešelj bude u kućnom pritvoru i da mu budu zabranjene medijske komuniacije ako je suđenje njemu praktično završeno i čeka se samo presuda, dakle, ako bilo šta što bi on eventualno uradio dok je na privremenoj slobodi ne bi moglo više uticati na presudu?
SPALINSKA: Pravilo koje reguliše privremeno puštanje na slobodu je Pravilo 65 Pravilnika o postupku i dokazima Tribunala. To pravilo kaže da optuženi može biti pušten na slobodu samo na osnovu naloga Veća i da Veće može naložiti određene uslove koje smatra potrebnim da se veće uveri da će se otpuženi pojaviti na suđenju i da u slučaju puštanja na slobodu neće predstavljati opasnost ni za jednu žrtvu, svedoka ili bilo koju drugu osobu.
RSE: Ako se haški pritvor zamenjuje kućnim u Srbiji, uz sva ostala ograničenja, da li se to može nazvati puštanjem na privremenu slobodu? Ovo pitam zato što u Šešeljevom prvnom timu kažu da je trebalo doneti odluku o ukidanju pritvora, a ne o puštanju na privremenu slobodu, jer, kažu oni, pušanje na privremenu slobodu je takođe pritvor.
SPALINSKA: Tu mogu reći da, opet, prema Pravilniku, Veće ima pravo naložiti takve uslove za koje smatra da su potrebni da se optuženi pojavi na suđenju, tako da je to diskrecija Veća da odluči kakvi treba da budu ti uslovi.
RSE: S obzirom na to da je jedino optuženiku Šešelju određen kućni pritvor, za sada bar, da li se iz toga može zaključiti da Sud ima više bojazni da bi on pre nego svi dosadašnji optuženici mogao kršio uslove privremene slobode?
SPALINSKA: Ne bih htela to komentarisati. Nije na meni da komentarišem kakav je gospodin Šešelj. On je jedan od optuženih i tretira se isto kao i svi drugi optuženi u Haškom tribunalu.
