Dostupni linkovi

logo-print

Skup u Beogradu: Trgovina sa Hrvatskom po ulasku u EU


Skup u Beogradu, 21. maj 2013.

Skup u Beogradu, 21. maj 2013.

Za četrdesetak dana, trenutkom ulaska Hrvatske u EU, ta zemlja napušta CEFTU - Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama centralne Evrope i trgovanje sa državama regiona koje ostaju članice nastavlja po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Promene koje će to izazvati u njihovim budućim trgovinskim odnosima bila je tema skupa predstavnika država regiona održanog u Beogradu.

Ulaskom u EU, Hrvatskoj se otvara bescarinski prostor trgovanja sa njenim članicama i tržište za koje se procenjuje da ima skoro pola milijarde potrošača. U odnosu na zemlje regiona koje ostaju u sistemu CEFTA Srbiju, BiH, Crne Gore i Kosova očekuje se da će doći do promena u oblasti agrara i prehrambene industrije, dok će taj trend zaobići trgovinu industrijskih proizvoda. Za Srbiju, poslednji iskorak u evrointegracijama Hrvatske – njeno članstvo u EU značilo bi ekonomsku korist, zbog asimetrije u carinama na kojima je baziran SSP za poljoprivredne proizvode.

Takođe, Srbija bi mogla da nasledi i deo tržišta, smatra pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović.

“S obzirom na to da je Hrvatska imala u Bosni bescarinski pristup koji sada neće imati, da to postaje naša apsolutna šansa za bolji izvoz i eventualno otvaranje firmi. Naša procena je da Srbija generalno neće izgubiti izlaskom Hrvatske iz CEFTE, već da možemo dobiti na mnogo polja”, smatra Bojana Todorović.

Ipak za to je potrebno ispuniti nekoliko uslova, jer uprkos izvoznom potencijalu, Srbija u poslednje vreme ima problema sa kvalitetom pojedinih proizvoda. Mleko se, zbog odobrene udesetostručene koncentracije aflatoksina ne proizvodi u skladu sa standardima EU, u Nemačku i Makedoniju izvezen je kontaminiran kukuruz, u Rusiju jabuke sa previše pesticida. Zato, prema mišljenju šefa delegacije EU Vensana Dežera, Srbija mora da požuri sa dostizanjem evropskih standarda u proizvodnji hrane.

“Ulaskom Hrvatske u EU, moraćemo da sprovodemo neke izmene kako bi smo održali tradicionalne trgovnske odnose u regionu. To je ono na čemu već radimo. Ono što još treba učiniti kako Srbija, tako i države regiona je da osavremene i usvoje fitosanitarne i sanitarne standarde. To znači da ako želite da izvozite mleko morate ispunjavati standarde. Isto važi i za maline, kukuruz i jabuke. Potrebno je hitno oformiti dobru referentnu nacionalnu laboratoriju, koja može da izdaje sertifikate o klavitetu proizvoda iz Srbije. To je u interesu Srbije”, uveren je Dežer.

Za BiH prioritet izgradnja dva granična prelaza

Ono što bi mogla biti otežavajuća okolnost za Hrvatsku je što će izlaskom iz CEFTA-e i ulaskom u EU, njeni proizvodi koji se izvoze na tržišta regiona poskupeti.

Međutim, pojedini tamošnji privrednici su u tom slučaju vizionarski postupili i išli u korak sa hrvatskom članstvom u EU, otvarajući kompanije u Srbiji i BiH. To najbolje pokazuje zapažanje ambasadora Hrvatske u Srbiji Željka Kuprešaka da među najveće izvoznike hrane iz Srbije u Hrvatsku spadaju upravo neke hrvatske firme.

“Najveći izvoznik poljoprivrenih proizvoda u Hrvatsku je Agrokor, koji izvozi niz proizvoda, od onih bazičnih do prerađevina. Isto tako veliki izvoznik je i Atlantik grupa. Prema tome, to su firme, kada se sada vratim na vaše pitanje da li su se pripremile, koje već dugo anticipiraju šta će se dogoditi u regionu ili u Srbiji”, kaže Kuprešak.

Uprkos tome što se stiče utisak da BiH kasni sa pripremama za ulazak Hrvatske u EU, trenutni prioriet je izgradnja dva granična prelaza namenjenih prevashodno izvozu proizvoda. Istovremeno, skoro se moglo čuti da su poljoprivrednici nezadvoljni stepenom zaštite domaće proizvodnje, zbog čega strahuju da će biti potcenjeni na evropskom tržištu. Ipak, promene do kojih će doći u BiH ne izazivaju nikakvu zabrinutost, jer kako objašnjava savetnik ministra spoljne trgovine te zemlje Borislav Vuković, bez obzira na uticaje na spoljnotrgovinsku razmenu – trgovinski odnosi BiH i Hrvatske će i dalje biti relaksirani.

„Uticaj ulaska Hrvatske u EU se ogleda prvenstveno u promeni ugovornog odnosa između dve zemlje, kada će se primenjivati odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prema kojim je BiH sa članicama EU ugovorila da se na jedan deo roba poljoprivrednog porekla pri uvozu iz EU naplaćuje carina“, navodi Vuković.

Ekonomska razmena između Crne Gore i Hrvatske iznosi nekoliko procenata, pa se smatra da ulazak Hrvatske u EU neće izazvati veće poremećaje. Ipak, s obzirom na to da Hrvatska nastoji još neko vreme da zadrži olakšice koje je do sada imala na osnovu CEFTA sporazuma predstavnici Evropske komisije sa članicama organizuju razgovore, kako ne bi došlo do ometanja u trgovini. Jedna od država učesnica bila je i Crna Gora, kaže Anka Vojvodić iz predstavništva Privredne komore te zemlje u Beogradu.

„Svesni smo svih promena koje će se desiti nakon pristupanja Hrvatske, ali svesna je toga i Evropska unija. U tom smislu sa predstavnicima Crne Gore na zahtev Evropske komisije do sada su održana dva pripremna sastanka“, zaključuje Anka Vojvodić.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG