Dostupni linkovi

logo-print

Sećanje na holokaust: Saznavanje o prošlosti važno za budućnost


Fotogalerija: Obeležavanje Međunarodog dana sećanja na žrtve holokausta, 27. januar 2012.

Zoran Glavonjić

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je u Srbiji polaganjem venaca na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu. Tim povodom prvi put je otvorena i muzejska izložba o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.

“Meni je majka stradala u logoru, ubijene su mi i teke, moja baba, sestričine, i drugi članovi porodice… Tamo se dešavalo industrijsko ubistvo. To je bilo najveće moguće zlo. Bez obzira o kome se radilo, Jevrejima, nejevrejima, Srbima ili nekom drugom.”

Aleksandar Lebl

Aleksandar Lebl

Ovo su reči devedesetogodišnjeg Aleksandra Lebla, jednog od retkih Jevreja koji su preživeli holokaust u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Više od 80 odsto pripadnika jevrejske zajednice u Srbiji, kojih je pred nemačku okupaciju bilo oko 39.000, ubijeno je u holokaustu.

Njih 33.000 stradalo je u nacističkim logorima širom zemlje od 1941. do 1944.

Polažući venac žrtvama na mestu nekadašnjeg logora Staro sajmište Boris Tadić, predsednik Srbije, rekao je da danas, sedam decenija posle, ne sme da se revidira istorija nacističkih zločina i da se obnovi ideologija rasizma i šovinizma.

“Mi smo otvoreno, odgovorno i demokratsko društvo koje stremi članstvu u zajednici evropskih naroda. I u takvom društvu nema mesta za one koji su počinili zločine protiv čovečnosti, zločine protiv ljudi, zločine poput onih u logorima Treblinka i Birkenau, i u Jasenovcu, Novom Sadu, na Sajmištu ili u Jajincima”, kaže Lebl.

Tokom holokausta u Drugom svetskom ratu Jevreji, Romi i Srbi masovno su na najsurovije načine ubijani u logorima na beogradskom Sajmištu, Topovskim šupama, Jajincima, na Banjici, Crvenom krstu u Nišu, Šapcu i u novosadskoj raciji.

Potresna sećanja

Prvi put ove godine u Srbiji je otvorena nacionalna izložba pod pokroviteljstvom UNESCO-a pod nazivom “Holokaust u Srbiji 1941-1944.”

Dejan Ristić, koordinator projekta, kaže da je poruka da se kroz saznavanje o prošlosti učini dobro za budućnost.

“Postavljamo temelje kako bi smo izbegli eventualne mogućnosti da se u budućnosti ponove ovakvi tragični dogadjaji. Na izložbi posetioci imaju Sa izložbe o holokaustu

Sa izložbe o holokaustu

priliku da vide svedočanstva preživelih holokausta, koja su dobijena ljubaznošću fondacije Stivena Spilberga. Tu su i lični predmeti žrtava holokausta. Obeležja koja su Jevreji morali da nose, logoraška uniforma, kao i rekonstrukcije ćelija iz logora na Banjici i u Nišu…”

Strahote nacističkih logora u Srbiji opisane su u mnogim pričama ljudi iz tog vremena, a neka od najpotresnijih svedočenja su o likvidacijama izduvnim gasovima u specijalnim nemačkim kamionima, takozvanim “dušegubkama”.

Istoričarka Branka Prpa podseća da je po dolasku u Beograd nemačka vojska za samo par meseci organizovala ubijanje Jevreja i Roma.

“Isto tako u kvislinškoj upravi, znači Nedićevoj vladi, odnosno upravi grada Beograda, otvoreno je sedmo odelenje koje su oni zvali odelenje za Jevreje i Cigane koje je imalo zadatak da popiše tu populaciju na teritoriji Beograda i njihovu imovinu. I tako je to počelo da bi krajem 1942. godine gotovo celokupno jevrejsko stanovništvo grada Beograda, osim kada su u pitanju Jevreji iz mešanih zajednica, bilo likvidirano.”
Branka Prpa ocenjuje da su današnji antisemitski ispadi u Srbiji najčešće posledica postojanja pokreta sa neonacističkom ideologijom.

Branka Prpa kaže da su i pre nemačke okupacije elementi antisemitizma već postojali u nekim zakonima Kraljevine Jugoslavije, a da su današnji antisemitski ispadi u Srbiji najčešće posledica postojanja pokreta sa neonacističkom ideologijom, koju neminovno prati antisemitizam, zbog čega je delovanje takvih grupacija potrebno zakonski sankcionisati.

“Sledeća je naravno priča, koja apsolutno spada u odgovornost države, na koji način da se obeležavaju mesta na kojima je došlo do masovnih egzekucija ljudi, dakle mesta najvećih ljudskih stradanja i patnje. Takva mesta, kao što su ona na kojima su bili koncentracioni logori, ne mogu se držati neobeležena. Da bi se nacistička, rasistička i antisemitska ideologija iskorenila poptrebno je neprestano edukovati ljude o posledicama i neljudskosti celog tog političkog koncepta”, ocenjuje Branka Prpa.

Do nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu u Beogradu je živelo oko 12.000 Jevreja, a holokaust je preživelo samo njih 1.500 iz mešanih porodica.

Aleksandar Lebl, koji je kao dvadesetogodišnjak pukom srećom izbegao smrt u holokaustu, za sve nove generacije ima samo jednu poruku.

“Treba da znaju da smo svi deo čovečanstva. Kakvi god da smo, beli, crni ili žuti, bilo koje vere ili bilo koje nacije… Da smo ljudi, jednom rečju.”

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG