Dostupni linkovi

logo-print
Autor: Robert Kolson, pripredio Slobodan Kostić

Moskva je svom snagom zalegla za Evroazijski ekonomski savez, bez obzira što neke njene članice više ne skrivaju ozbiljne rezerve prema čitavom projektu.

Uprkos tome, čelnici Rusije, Belorusije i Kazahstana dogovorili su se na u Astani da se dosadašnja Carinska unija transformiše u Evroazijski savez koji će početi da funkcioniše 1. januara 2015.

Ipak, kao direktna posledica ukrajinske krize, koja je do kraja ogolila spremnost Moskve da se upliće u unutrašnju politiku suseda, raste strepnja od mogućih posledica koje donosi pristupanja ovom bloku. Ta vrsta zabrinutosti bila je vidljiva već i kada su se čelnici država članica dosadašnje Carinske unije sastali prošlog meseca u Minsku.

„Kada je uoči samita u Minsku jasno rečeno da je potrebno više ekonomije nego politike u Evroazijskom savezu, postalo je očigledno da oni nastoje da što više odugovlače sa pregovaračkim procesom“, kaže politički analitičar iz Minska Jurij Čausov.

„Evroazijski savez ranije je izgledao kao platforma za postizanje kompromisa“, nastavlja naš sagovornik, „ali sada, nakon onoga što se desilo u Ukrajini, postaje očigledno da to nije samo ‘zajednički prostor za razmenu robe i usluga’, već da bi se mogao preobratiti u prostor za razmenu ‘malih zelenih’ ili ‘ljubaznih ljudi’”, aludirajući na uniformisana lica koja su se sa oružjem pojavila na Krimu uoči ruske aneksije. “Ili, na kraju”, zaključuje on u prostor “sa visokim potencijalom za proizvođenje sukoba”.

Sam projekat koji snažno podržava Moskva mnogi doživljavaju se kao deo ruskih nastojanja da ponovo uspostavi političku dominaciju na čitavom prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, stavljajući mnogo više u prvi plan političke ambicije Kremlja, od ekonomskih razloga.

“Očigledno je da je ovo pre svega politički projekat”, upozorava Niku Popesku, analitičar pri Institutu za bezbednosne studije Evropske unije.

“Rusija sebe vidi kao politički i geopolitički stub na globalnom planu i njen projekat ima neke saveznike na čitavom prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, i to ne samo u ekonomskoj sferi”, dodaje on.

“Očigledno je da Rusija to radi iz ekonomskih pobuda, ali ako od toga ne bude koristi, strateški i politički interesi biće daleko značajniji od cene pravljenja ovog saveza."


Aleksandar Lukin, zamenik direktora Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova napisao je nedavno za Institut za bezbednosne studije, da je Evroazijski ekonomski savez „nezavisni centar moći“ i da bez obzira na to koliko su „ekonomska pitanja važna“, on treba da uspostavi vrednosti koje su različite od onih koje „propoveda Zapad“.

U senci Ukrajine

Moskva ja snažno insistirala da se sporazum o evroazijskom Savezu sklopi tokom proleća, mnogo pre nego što se razbuktala ukrajinska kriza. Izgleda da ta žurba nije imala ekonomske pobude, već da je pre svega održavala planove Kremlja da ponovo integriše nekadašnji prostor Sovjetskog Saveza.

Uprkos svemu, događaji u Ukrajini uzdrmali su tročlani savez i doprineli da Belorusija i Kazahstan postanu mnogo oprezniji oko sklapanja dubljih veza sa Rusijom, kaže dobar znalac prilika u ovom delu Evrope Jurij Čausov.

Trojica državnih čelnika prošli su u tom smislu put trnovitom stazom tokom samita u Minsku kada su predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko upozoravali da se pregovori oko saveza kreću previše brzo.

Kao rezultat svega toga, sporazum koji je potpisan Astani prepun je rupa, i to na ključnim mestima.

„Više je nego upadljivo da je ostavljeno previše pitanja koja će morati da se preciziraju u aneksima“, skreće pažnju Rilka Dragneva-Luers, predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Birmingemu, inače stručnjak za evroazijske integracije. „S druge strane, interesantno je da su tokom usaglašavanja stavova uklonjene sve naznake o ‘nadnacionalnim’ elementima poput Evroazijskog parlamenta, pre svega na insistiranje Nazarbajeva“.

Ostaje, naravno, da se vidi da li su ti planovi trajno uklonjeni sa trpeze, ili su samo privremeno ostavljeni na čekanju.

Ekonomija saveza

Mada je Carinska unija osnovana u januaru 2010. godine, teško je proceniti kakvi su bili pravi ekonomski efekti ovog poduhvata za članice saveza. Na početku je trgovinska razmena među partnerima rasla, mada stručnjaci smatraju da je to bilo velikim delom kao posledica oporavka od globalne ekonomske krize koja je trajala od 2008. do 2009. godine.

Čak je i sama Evroazijska ekonomska komisja priznala prošle nedelje da je trgovina između tri zemlje pala za skoro 13 procenata u prvom kvartalu 2014., u poređenju sa istim periodom u 2013. godini.

Druge dve članice Carinske unije od početka su se žalili da Rusija nije do kraja otvorila svoje tržište, bez obzira na sve dogovore. Nedavno je i sam beloruski premijer Vladimir Semaško rekao je da Rusija ugraničava uvoz poljoprivrednih mašina iz njegove zemlje, što je dovelo do pada proizvodnje u toj državi. On je upozorio da nema razloga da se Belorusija tako čvrsto vezuje za Carinsku uniju i pozvao na jačanje veza sa tržištima drugih zemalja.

I sam Kazahstan se u nekoliko navrata vajkao da Rusija nije do kraja otvorila svoje tržište.

„Veliki broj ljudi iz sveta biznisa žalio se na to da je izvoz u Rusiju, uprkos Carinskoj uniji, strogo ograničen“ kaže jedan od vodećih privrednika iz kazahstanskog grada Alma Ate Altaj Sandibajev. „Poseban problem su alkoholna pića. Ljudi se najviše bune oko toga, ali se ništa ne menja.“

On sa gorčinom primećuje da su najave o otvaranju bogatog ruskog tržišta postala samo prazna obećanja.

„Istovremeno, trgovinska razmena između tri članice Carinske unije i Evropske unije porasla je 2.5 procenata“, primećuje stručnjak za ekonomska pitanja Niku Popesku. “To znači da je saradnja između Rusije ili Kazahstana sa Evropskom unijom u više aspekata mnogo zdravija nego saradnja između njih samih.”

Popesku napominje da brojne studije otkrivaju da bi ekonomskom razvoju zemalja sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza mnogo više pomogla saradnja sa trećim zemljama nego dalje integracije između njih samih.

Osim toga Rusija je znatno podigla zaštitne kvote za neke proizvode kao odgovor na globalnu finansijsku krizu i primorala i druge članice Unije da krenu njenim stopama, mada to njima nije odgovaralo.

No to je samo jedno u nizu ograničenja koja su nametnute državama koje slede Rusiju.

Članovi ovog saveza mogli bi da plate nemalu cenu zbog sankcija koje su zapadne države nametnule Rusiji zbog ukrajinske krize, zbog čega je pala duboka senka na planove o proširenju ove zone što je, bar za sada, pre svega poštedelo Jermeniju i Kirgistan

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG