Dostupni linkovi

logo-print

Cene skaču, novčanici prazni


Žena u jednoj od beogradskih prodavnica - ilustracija

Žena u jednoj od beogradskih prodavnica - ilustracija

Vest da je u Srbiji nešto poskupelo više i nije iznaneđenje. U nedelji štednje građane je zapljusno novi talas poskupljenja gasa, prehrambenih proizvoda, kućne hemije, grejanja i javnog prevoza u Beogradu.

Stručnjaci kažu da će to uticati na povećanje inflacije za 0,3 odsto. Ekonomista Ivan Nikolić kaže procenjuje da će biti ozbiljan udarac na porodične budžete.

„Cene su samo jedan od faktora standarda stanovništva. Nema dileme da će nova poskupljenja dalje srozavati standard. Mnogo su jači neki drugi faktori koji delju. To je pre svaga rekordno visoka nezaposlenost, slaba privreda aktivnost, niske zarade”, kaže Nikolić.

Pad prometa u trgovinima na malo je sve prisutniji. Masa zarada stagnira za 3-4 odsto ispod odnosa na prošlu godinu.

„Tako da su to faktori koji opredeljuju standard. Tu zaista nema poboljšanja, niti se očekuje u nekom kratkom roku”, pesimističan je ekonomista Ivan Nikolić.

Cene miruju samo na papiru odnosno u statistici. U odnosu na prošlu godine jestiva ulja su skuplja su za 35 odsto. Kafa i čajevi 28 mleko, sir i jaja su 18 odsto.

Proizvodi i usluge poskupljuju u proseku oko 20 odsto, a plate se mesečno povećavaju najviše za jedan odsto.

Građani se žale da će poskupljenja dodatno otežati gotovo prazan novčanik.

„Veliki je to udar pogotovo za penzionere i ovaj niži stalež. Organizujemo se tako što se međusobno pomažemo. Sin i snaja ne rade, tu su deca. Moramo da se krpimo nekako”, kaže sredovečni Beograđanin.

“Ne obraćam pažnju na cene uopšte. Neću psihički da se opterećujem. Ozbiljno vam kažem. Pokušavam da plati sve što se mora”, duhovito dodaje jedan stariji Beograđanin.

“Što god nam poskupi nama je to veliki udar, naročito penzionerima”, kaže penzionerka.

"Poskupljenje je uvek udar na kućni budžet i uvek gledam i vodim računa gde je šta jeftinije. Ne može se izboriti, mnogo je skupo sve. Sve je gore i gore," jada se Beograđanin držeći u ruci namirnice.

Erupcija nezadovoljstva

Više od 50 odsto građana živi na ivici egzistencije. Standard građana u Srbiji je ionako nizak, pa će nove cene gasa dodatno ugroziti standard potrošača.
Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić

Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić


„ U Srbiji već deset godina nije urađena najavljena kategorija ugroženog potrošača i to je ono najtragičnije i najporažavajuće. Plus toga dugovanja i potraživanja, odnosno dugovanja potrošača prema javnim preduzećima su ogromna. Potrošači ni sada ne mogu da namire osnovne životne potrebe. Ako je disparitet potrošačke korpe od 36 hiljada koji se predstavlja i 36 hiljada dinara, a realna potrošačka korpa je 76 hiljada, onda je potpuno jasno da smo mi u minusu 100 odsto i kako je preko 50 odsto potrošača ja na ivici egzistencije i to je za nas poražavajuće”, upozorava predsednik nacionalne organizacije potrošača Goran Papović.

Ne bi se moglo reći da pasivno prihvatanje ili ćutanje naroda znači da se slaže sa svakim novim poskupljenjem.

U Srbiji se preživljava poslednjih 20 godina. Koliko će rovito socijalno-ekonomsko društvo moći da izdrži konstantan unutrašnji pritisak, procenjuje sociolog Stjepan Gredelj.

„Nemamo relevantna istraživanja ili se rezultati ne objavljuju, što je još gore. U svakom slučaju formira se polako jedan vulkan čiju erupciju nikada ne možemo predvideti. Nikada ne znamo kada će se dogoditi i koje će razmere imati. U svakom slučaju opasno je. Ne znam šta vlast misli o tome. Valjda im je Grčka dobar primer, nadam se”, kaže nimalo optimistično Gredelj.

Običan građanin teško može predviditi svoj budžet.

Iako prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 380 evra cenа potrošаčke korpe znаtno je viša gotovo dvostruka.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je taj podatak je trenutno metodološki neupotrebljiv.

"Zašto? Zato što smo za poslednje tri godine izgubili pola miliona zaposlenih, onda više nemožete da gledate prosečnu platu. Pojedinačnu platu kada pogledate, odnosno taj prosek, on je na mnogo višem nivou nego u prethodnom periodu jer je broj primalaca smanjen. Nažalost jako malo je onih koji rade u realnom sektoru, oni izdržavaju i te nezaposlene tako da je stanje jako, jako teško”, konstatuje ekonomista Ivan Nikolić.
XS
SM
MD
LG