Ambasadori Švedske, Norveške, Danske i Finske u utorak su u Beogradu pružili podršku novinaru i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću zbog brojnih pretnji i uvreda koje dobija u poslednja dva meseca.
"Sloboda medija i akademska sloboda su deo slobode izražavanja, što je ljudsko pravo. Verbalni napadi i pretnje na račun profesora Dinka Gruhonjića i ostalih u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) neprihvatljivi su i nadležni organi se moraju pozabaviti time", navela je ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David na društvenoj mreži Iks (X).
Dodala je da su razgovarali sa Gruhonjićem kako bi preneli poruku da javne institucije imaju odgovornost da javno osude svaki takav postupak, privedu počinioce pravdi i omoguće bezbedno okruženje koje omogućava novinarima da bezbedno rade svoj posao.
"Novinarstvo je kiseonik demokratije", napisala je ambasadorka.
Sastanak je održan u Ambasadi Švedske u Beogradu, a prisustvovale su i ambasadorke Norveške i Danske Kristin Melsom i Suzan Šajn, kao i ambasador Finske Niklas Lindkvist.
Dinko Gruhonjić dobija pretnje otkako je 14. marta objavljen montirani video-snimak u kom on navodno podržava ustaškog zločinca iz Drugog svetskog rata Dinka Šakića.
Na zidu Gruhonjićeve zgrade 21. marta osvanuo je grafit sa natpisom "Dinko-Šakiću za večni dom si spreman", sa potpisom "Srpska Vojvodina".
Potom je grupa muškaraca od 28. marta na četiri dana blokirala fakultet na kojem je Gruhonjić zaposlen, tražeći da mu se uruči otkaz zbog navodnog govora mržnje.
Profesori i studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovali su skupove podrške Dinku Gruhonjiću, navodeći da se protiv njega vodi kampanja koja uključuje i pretnje smrću.
Pored Gruhonjića, predsednica NDNV-a Ana Lalić nedeljama je primala pretnje smrću i uvrede zbog kritika koje je javno iznela na račun Srpske pravoslavne crkve i srpskog nacionalizma.
Poslanik naprednjaka u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović priključio se napadima na Anu Lalić i na društvenoj mreži Iks, između ostalog, napisao da bi novinarka trebalo da bude "smeštena na psihijatriji".
U hajku su se uključili i prorežimski tabloidi. Njeni stavovi su okarakterisani kao "uvrede Srbiji", a u često nepotpisanim tekstovima bila je kvalifikovana kao "tajkunska novinarka" i "autošovinista".
