Maloletnici uskoro neće moći da izlaze u beogradske kafiće i klubove ukoliko Ministarstvo trgovine prihvati predlog gradonačelnika Dragana Đilasa da im se posle 23 sata zabarani ulazak u lokale koji služe alkohol.
Ova incijativa došla je nakon ponovnog uvođenja zabrane prodaje alkoholnih pića tokom noći u trgovinama u Beogradu, a reakcije na novu meru su od odobravanja do sumnji u njenu svrsishodnost.
Milan Popović, član Gradskog veća, kaže za RSE da je ideja da se sistemski povede računa o zdravlju građana jer je, kako tvrdi, alarmantno koliko je alkohol dostupan mladima.
„To je prosto tragično. Samo pogledajte kako je grad izledao po završetku male i velike mature... Parkovi su bili prepuni boca ispijenog piva. Znači da mladi nisu naučili da se zabave i opuste bez alkohola. Zamislite čoveka koji konzumira alkohol od svoje petnaeste do dvadesete godine, i kakvo će mu zdravstveno stanje biti u četrdesetoj. I kakav će kvalitet imati društvo od takvog čoveka? Da li mislite da je naš atletičar Emir Bekrić, koji je sada uzeo bronzu na svetskom prvenstvu, sa 17 godina sedeo i pio pivo.“
Beograđani za RSE govore o predlogu gradskih vlasti da se maloletnicima zabrani pristup klubovima tokom noći.
Ukoliko bude usvojen novi predlog, mlađi od 18 godina posle 23 sata moći će da budu u lokalima koji služe alkohol u pratnji roditelja, dok ugostitelji u noćnim satima imaju obavezu da ne dozvole ulaz mladima koji ne pokažu ličnu kartu i tako dokažu da su stariji od 18 godina.
Rok muzičar Momčilo Bajagić Bajaga kaže za RSE da zabrane same po sebi ne zvuče baš najbolje, ali da su dobre incijative koje pomažu mladima.
„Naravno da za klince alkohol nije dobar i da ne treba da piju. Neke stvari mogu da se ograniče a da to sve ne deluje tako strogo. Ako su u pitanju splavovi i klubovi gde se toči alkohol može da se zabrani da maloletnici tamo ulaze posle nekog vremena. To je svuda u svetu tako. Sećam se kada smo svirali negde po inostranstvu, pa čak u Kanadi ili Velikoj Britaniji, da nije bio dozvoljen ulaz na svirku maloletnicima. Dešavalo se i da dođu naši prijatelji sa decom koja imaju 16 ili 17 godina, ali da ti klinci nisu mogli da uđu zato što se toči alkohol."
RSE: Kako je to izgledalo kada ste vi izlazili kao tinejdžer, da li je danas mnogo drugačije?
„Pa, jeste... Ja sam odavno bio tinejdžer tako da se ne sećam baš najbolje. Ali mislim da, kao prvo, alkohol nije bio toliko popularan u to vreme. Bilo je ljudi koji cirkaju, ali nije ih bilo toliko kao danas. Mada je uvek bilo klinaca koji piju pivo po parkovima, to jednostavno ne može da se spreči...“
Prema poslednjim istraživanjima, čak 94 odsto mladih u Srbiji do 18 godina povremeno ili često pije alkohol, dok kada to čini većina muškaraca pije pet i više pića.
Milan Radovanović, psihološki savetnik u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti „Entera“, zaključuje da se radi o sistemskom problemu koji same zabrane ne mogu da reše.
„Ja se plašim principa zabranjenog voća, da će ono sada da bude još slađe. Mi uvek idemo sa neki restrikcijama umesto da rešavamo uzrok. Kod nas prosto postoji ta kultura da muškarci piju i da je deo sazrevanja naučiti da konzumiraš alkohol. Najveći problem jeste model koji klinci imaju od roditelja. Gde se baš, baš mnogo pije. Sa druge strane, nama je industrija alkohola već godinama u svakodnevnom životu, na televiziji, u sportu, sponzor je fudbalske lige, klubova i reprezentacije. Prosto se promoviše taj stil alkohola i niko ne postavlja pitanje kako to da roditelji i deca piju“, kaže Radovanović.
U obrazloženju predloženih mera, Grad Beograd naveo je da se lokalna samouprava stara o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, kao i da Skupština grada donosi propise kojima se, pored ostalog, uređuju komunalni red, javni red i mir, zaštita života, zdravlja i bezbednosti građana, a posebno mladih.
Ova incijativa došla je nakon ponovnog uvođenja zabrane prodaje alkoholnih pića tokom noći u trgovinama u Beogradu, a reakcije na novu meru su od odobravanja do sumnji u njenu svrsishodnost.
Milan Popović, član Gradskog veća, kaže za RSE da je ideja da se sistemski povede računa o zdravlju građana jer je, kako tvrdi, alarmantno koliko je alkohol dostupan mladima.
„To je prosto tragično. Samo pogledajte kako je grad izledao po završetku male i velike mature... Parkovi su bili prepuni boca ispijenog piva. Znači da mladi nisu naučili da se zabave i opuste bez alkohola. Zamislite čoveka koji konzumira alkohol od svoje petnaeste do dvadesete godine, i kakvo će mu zdravstveno stanje biti u četrdesetoj. I kakav će kvalitet imati društvo od takvog čoveka? Da li mislite da je naš atletičar Emir Bekrić, koji je sada uzeo bronzu na svetskom prvenstvu, sa 17 godina sedeo i pio pivo.“
Beograđani za RSE govore o predlogu gradskih vlasti da se maloletnicima zabrani pristup klubovima tokom noći.
Ukoliko bude usvojen novi predlog, mlađi od 18 godina posle 23 sata moći će da budu u lokalima koji služe alkohol u pratnji roditelja, dok ugostitelji u noćnim satima imaju obavezu da ne dozvole ulaz mladima koji ne pokažu ličnu kartu i tako dokažu da su stariji od 18 godina.
Rok muzičar Momčilo Bajagić Bajaga kaže za RSE da zabrane same po sebi ne zvuče baš najbolje, ali da su dobre incijative koje pomažu mladima.
„Naravno da za klince alkohol nije dobar i da ne treba da piju. Neke stvari mogu da se ograniče a da to sve ne deluje tako strogo. Ako su u pitanju splavovi i klubovi gde se toči alkohol može da se zabrani da maloletnici tamo ulaze posle nekog vremena. To je svuda u svetu tako. Sećam se kada smo svirali negde po inostranstvu, pa čak u Kanadi ili Velikoj Britaniji, da nije bio dozvoljen ulaz na svirku maloletnicima. Dešavalo se i da dođu naši prijatelji sa decom koja imaju 16 ili 17 godina, ali da ti klinci nisu mogli da uđu zato što se toči alkohol."
RSE: Kako je to izgledalo kada ste vi izlazili kao tinejdžer, da li je danas mnogo drugačije?
„Pa, jeste... Ja sam odavno bio tinejdžer tako da se ne sećam baš najbolje. Ali mislim da, kao prvo, alkohol nije bio toliko popularan u to vreme. Bilo je ljudi koji cirkaju, ali nije ih bilo toliko kao danas. Mada je uvek bilo klinaca koji piju pivo po parkovima, to jednostavno ne može da se spreči...“
Prema poslednjim istraživanjima, čak 94 odsto mladih u Srbiji do 18 godina povremeno ili često pije alkohol, dok kada to čini većina muškaraca pije pet i više pića.
Milan Radovanović, psihološki savetnik u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti „Entera“, zaključuje da se radi o sistemskom problemu koji same zabrane ne mogu da reše.
„Ja se plašim principa zabranjenog voća, da će ono sada da bude još slađe. Mi uvek idemo sa neki restrikcijama umesto da rešavamo uzrok. Kod nas prosto postoji ta kultura da muškarci piju i da je deo sazrevanja naučiti da konzumiraš alkohol. Najveći problem jeste model koji klinci imaju od roditelja. Gde se baš, baš mnogo pije. Sa druge strane, nama je industrija alkohola već godinama u svakodnevnom životu, na televiziji, u sportu, sponzor je fudbalske lige, klubova i reprezentacije. Prosto se promoviše taj stil alkohola i niko ne postavlja pitanje kako to da roditelji i deca piju“, kaže Radovanović.
U obrazloženju predloženih mera, Grad Beograd naveo je da se lokalna samouprava stara o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, kao i da Skupština grada donosi propise kojima se, pored ostalog, uređuju komunalni red, javni red i mir, zaštita života, zdravlja i bezbednosti građana, a posebno mladih.
