Rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pred MSP, nastavljena je izlaganjem stavova Holandije čiji su predstavnici istakli da Kosovo ima pravo na eksterno na samoopredeljenje.
Lizbet Lajzand (Liesbeth Lijnzaad) ističe da nije postojala vlada koja bi reprezentovala njihove interese. To je podrobno dokumentovano u raznim međunarodnim dokumentima kao i u presudi i Haškog tribunala, a priznala ih je i Srbija u nastupu pred Međunarodnim sudom pravde.
"Posle takvih kršenja njegovih prava, nije se moglo očekivati od naroda Kosova da pristane da i dalje živi u sastavu Srbije", kazala je Lajnzad.
Vlasti Srbije su potom krajem 80-ih ukinule autonomiju Kosova, ističe Lajzand dodajući da su Albanci razvili paralelne institucije kao začetke samouprave.
Lajzand se ne slaže sa ocenom da su prava Albanaca kršena 1999. godine, a da je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. u trenutku kada je imalo institucije samouprave uz prisustvo međunarodne misije koja je to garantovala, pa stoga taj potez nije osnovan.
Ona ističe da vreme samo po sebi ne može služiti kao lek za ozbiljna kršenja ljudskih prava:
“Na pravo na samoopredeljenje ne može da utiče protok vremena. Vreme je iskorišćeno da se ustanovi međunarodno prisustvo i bezbednost I olakša politički process u cilju pronalaženja pronašlo rešenja.”
Ona je istakla da tek nakon što su iscrpljene sve mogućnosti da se pregovorima postigne rešenje sporazumom obe strane, međunarodni posrednik Ahtisari je predložio nadgledanu nezavisnost.
Lajzand se slaže sa ocenom da pravo na samoopredeljene nije bez kontroverzi jer vodi rekonfiguraciji međunarodnih odnosa, ali je i zadržavanje status quo na veštački način skopčano sa velikim rizicima
Po njenom mišljenju, nema straha da će nezavisnost Kosova stvoriti presedan. Njeno proglašenje je izraz krajnje nužde, odnosno poslednje sredstvo (last resort) i doprineće stabilnosti i miru u regionu, zaključila je Lizbet Lajzand.
KONTRASTAV RUMUNIJE
Predstavnik Rumunije Bogdan Auresku (Aurescu) se ne slaže sa ocenom da Međunarodni sud pravde ne treba da se izjasni o ovom pitanju, jer njegovo mišljenje ne bi imalo nikakvog značaja, zato što UN ne mogu da deluju u skladu sa njim.
Auresku smatra da Sud treba da zauzme stav, kao što je to učinio u slučaju tužbe Palestinaca zbog izraelskog zida. Predstavnik Rumunije se ne slaže ni sa uskim tumačenjem stava da je proglašenje nezavisnost, u ovom slučaju Kosova, čin bez uticaja na međunarodno pravo.
On smatra da, osim same Deklaracije o nezavisnosti Kosova, treba imati u vidu pravne posledice.
“Stvaranje države je posledica i to je stvar Suda. Znači nije reč o samo o činu već i stvaranju novog subjeta međunarodnog prava”. Auresku je odbacio stav da međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije, odnosno da je to stvar odnosa između država. “Takav pristup je skopčan sa mnogim rizicima. To znači da svaki distrikt, selo, zaseok može da proglasi nezavisnost, što bi bilo opasno”
Po njegovom mišljenju, Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet Srbije i nije tačno da se ona odnosi samo na privremeni period. To znači da je rešenje, odnosno proglašenje nezavisnosti, moglo da se postigne samo saglasnošću obe strane.
Auresku ističe da polazeći od principa dobre volje, nikada se ne može reći da su iscrpljene sve mogućnosti za postizanje rešenja. “Zbog toga ova obaveza nije ispoštovana. Kosovo je od samog starta polazilo od stava da je nezavisnost jedino rešenje i zato nije bilo spremno na kompromis”.
Drugi predstavnik Rumunije Kozmin Dinesku smatra da otcepljenje zbog masovnih kršenja ljudskih prava (remedial seccesion) u slučaju Kosova nije osnovano, jer se odnosi na događaje od pre 10 godina, a današnja Srbija je sada potpuno drugačija u odnosu na Miloševićevu.
VREME SE NE MOŽE VRATITI
Danijel Betlehem (Daniel Betlehem), predstavnik Velike Britanije je, najpre, postavio pitanje gde će nas odvesti zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje, odnosno da li se kao ishod može postići održivo rešenje.
“Profesor Martin Šo je govoreći u ime Srbije istakao da se sat ne može vratiti unazad, ali to Srbija upravo čini”, rekao je on.
Betlehem je istakao, povodom izjave šefa delegacije Srbije, Dušana Batakovića, da nije tačno da se većina sveta protivi nezavisnosti Kosova.
“Svi susedi su ga priznali osim Srbije. Većina članica Evropske Unije i Saveta Evrope, 9 od 15 članica Saveta bezbednosti. Osim 63 zemlje koje su ga priznale, još 40 je podržalo njegov ulazak u međunarodne finansijske institucije”.
Po njegovom mišljenju, Rezolucija 1244 nije unapred odredila nezavnost Kosova ali je i ne isključuje, ona je statusno neutralna.
“Obezbedila je mir, bezbednost i stvaranje privremenih institucija. Međutim, nužno je razdvojiti privremeno stanje i politički proces koji bi trebalo da omogući rešenje status, a što je predviđeno ovim dokumentom…Ona garantuje teritorijalni integritet SR Jugoslavije kada je reč o privremenom periodu, ali se u delu o političkom procesu poziva na zaključke iz Rambujea i ne pominje njen teritorijalni integritet, kao ni pravo Srbije na veto.”
Pošto, kako je istakao, Srbija stavila do znanja da nikada neće pristati na nezavisnost Kosova, a Kosovo da nikada više ne želi da bude deo Srbije, “sudovi ne primoravaju zavađene parove da ostanu u braku", rekao je Betlehem, dodajući da to nije trenutno već trajno rešenje. Reč je o nastojanju da se obezbedi stabilnosti i mir u budućnost.
“Kosovo danas ima stabilne institucije, održalo je demokratske izbore i ima dobre odnose sa susedima. To je sve posledica proglašenja nezavisnosti”, ističe Betlehem dodajući da ovaj nastup nije neprijateljski uperen protiv Srbije.
“Njena demokratija nije mnogo starija nego na Kosovu. U poslednje dve decenije Balkan je bio izložen velikim traumama i u nastojanju da se osiguran stabilnost i prosperitet Srbija je važan partner sa kojim prijateljski sarađujemo”.
Profesor Džejms Kroford (James Crawford), na koga su se od samog početka rasprave pred Međunarodnim sudom najviše pozivali, ističe da Srbija želi da se utvrdi legalnost samo čina Deklaracije o nezavisnosti, a onda da se to primeni i na kasnije događaje, kao što su njegovo priznanje od drugih država.
“Srbija želi da se čita knjiga o Kosovu, ali bez čitanja kasnijih poglavlja”, smatra Kroford dodajući da se moraju uzeti u ozbir i ostale okolnosti, a ne samo čin proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. Takav pristup Srbije je nazvao obmanjujućim, dodajući da "priznanja, a ne deklaracija, čine državnost."
Po njegovom mišljenju, princip očuvanja teritorijalnog integriteta se tiče se dobrih odnosa između država, a ne i unutrašnje organizacije jedne države, u ovom slučaju Srbije.
Petnaestorica sudija saslušali su u proteklih 8 dana argumente Srbije, Kosova i još 25 država.
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija i Rumunija ocenili su da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo.
Legalnost te deklaracije do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija. Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili. To znači da je rezultat za sada 14:10 u korist Kosova.
Rasprava se završava u petak nastupom Venecuele i Vijetnama. Međunarodni sud pravde će poton doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za izjašnjavanje ne postoje rokovi, ali se očekuje da se Sud oglasi tokom sledeće godine.
Više detalja o prethodnim danima rasprave pred MSP u Hagu, možete pročitati u izveštajima novinara RSE Dragana Štavljanina koji prati ovaj događaj:
Hag: Počela rasprava o nezavisnosti Kosova
Frovajn: Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju
Tihi: Izveštaj Badinterove komisije nije zabranio otcepljenje
Kosovo je evropsko pitanje ali je važno za čitav svet
Kina pred MSP: Poštovati rezoluciju SB
SAD: Posmatrati Kosovo kao poseban slučaj
Francuska, Jordan i Norveška podržale poziciju Prištine
