Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo - glavna poluga ruskog uticaja u Srbiji


Poster sa likom premijera Rusije Vladimira Putina kod barikade u selu Rudare na Kosovu, septembar 2011.

Poster sa likom premijera Rusije Vladimira Putina kod barikade u selu Rudare na Kosovu, septembar 2011.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o srpsko-ruskim odnosima. Sagovornici su bili Simeon Pobulić, član Foruma za međunarodne odnose Srbije, i Žarko Petrović, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove iz Beograda.

Bilo je reči o tome zašto se Moskva ponaša tako kao da joj je više stalo do severa Kosova nego Beogradu, ima li Rusija strateške interese na Kosovu, podržava li Moskva Tomislava Nikolića, zašto se Vuk Jeremić tako često sastaje sa Sergejom Lavrovom, kakav je odnos Moskve prema aspiracijama Srbije da postane članica Evropske unije, kao i tome da li bi eventualni ulazak Srbije u NATO bitno narušio rusko-srpske odnose.

Omer Karabeg: Rusija je u poslednje vreme sve kritičnija prema vladajućoj garnituri u Srbiji, naročito kad je reč o politici Beograda prema severu Kosova. Ne čini li vam se da se Moskva ponaša kao da joj je više stalo do kosovskih Srba nego Beogradu?

Žarko Petrović: Ne bih rekao da je Moskvi više stalo do Kosova nego Beogradu. Moskva je više puta stavila do znanja da je cilj Rusije da prati politiku Srbije prema Kosovu, a ne da je vodi. Pre neki dan je ruski list “Komersant“ objavio članak u kome se jedan od boljih analitičara pita zašto bi
Pitanje statusa Kosova i podrška koju Rusija pruža Srbiji u sprečavanju da Kosovo stekne dalji međunarodni legitimitet je jedna od poluga ruskog uticaja u Srbiji. To je ono što Moskva pokušava da zadrži.

Moskva izbegavala kontakte sa vlašću na Kosovu kada te kontakte tokom sadašnjih pregovora ima Srbija. I to pokazuje da Rusija prati politiku Srbije, a ne vodi je. Kritike Moskve su uperene na nešto drugo. Pitanje statusa Kosova i podrška koju Rusija pruža Srbiji u sprečavanju da Kosovo stekne dalji međunarodni legitimitet je jedna od poluga ruskog uticaja u Srbiji. To je ono što Moskva pokušava da zadrži.

Simeon Pobulić: Mi u Srbiji pomalo patimo od toga da mislimo da je Rusija nešto naročito osetljiva kada je u pitanju Balkan, a posebno Srbija. Rusija je svesna činjenice da Kosovo kao bezbednosni problem uopšte nije rešen. Mislim da će Rusija uvek jednim okom gledati šta se događa na Kosovu, ali će i veoma paziti na odnose sa Beogradom, bez obzira ko će biti na vlasti, koja stranka i koja garnitura.

Omer Karabeg: Ima li Rusija strateške interese na Kosovu?

Žarko Petrović: Ne bih rekao da Rusija ima neke posebne interese na Kosovu. Kosovo je za Rusiju samo jedno od pitanje u širem sklopu njenih zapadnobalkanskih interesa. Ono nije od nekog prevelikog značaja za Rusiju.
Rusija nema nekih ekonomskih interesa na Kosovu. Vojnih još manje. Kada Kosovo upoređujete sa drugim ruskim interesima u Evropi, vidite koliko je ono malo značajno za Rusiju.

Da jeste, Rusija ne bi 2003. godine odatle povukla svoje vojnike.

Simeon Pobulić: Rusija nema nekih ekonomskih interesa na Kosovu. Vojnih još manje. Kada Kosovo upoređujete sa drugim ruskim interesima u Evropi, vidite koliko je ono malo značajno za Rusiju.

Glavni ciljevi Moskve se tiču ekonomije

Omer Karabeg: Kako gledate na ponašanje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina? Njegove intervencije neki tumače kao mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Da li su to solo akcije ili iza njega u potpunosti stoji zvanična Moskva?

Žarko Petrović: Ono što je gospodin Kunuzin uradio svojim govorom na
Ono što je ambasador Kunuzin uradio svojim govorom, kada je kritikovao politiku Beograda prema Kosovu, nije samo njegov individualni čin, ali je izraz njegovog načina zastupanja ruske politike u Srbiji.

Beogradskom bezbednosnom forumu, kada je kritikovao politiku Beograda prema Kosovu, i posle toga prisustvom na konferenciji opozicione Srpske napredne stranke nije samo njegov individualni čin, ali je izraz njegovog načina zastupanja ruske politike u Srbiji. Mislim da se on ne dogovara sa Moskovom o svakom svom potezu niti za njega prethodno traži odobrenje u Ministarstvu inostranih poslova.

Simeon Pobulić: S obzirom na moje diplomatsko iskustvo ja ne verujem da je ambasador Kunuzin dobio instrukciju da se baš tako ponaša, jer to nije uobičajno i, što je možda još važnije, nije ni potrebno. Inače, po Bečkoj Simeon Pobulić, član Foruma za međunarodne odnose Srbije

Simeon Pobulić, član Foruma za međunarodne odnose Srbije

konvenciji o diplomatskim odnosima ambasador ima pravo da prati sve što se dešava u zemlji gde je akreditovan i da o tome izveštava, ali nema pravo da se meša u unutrašnje stvari i ja verujem da je to neko sa srpske strane na odgovarajući način stavio do znanja ambasadoru Kunuzinu. To nije dobro jer se to može prošiti kao zarazna bolest, pa će nam svi ambasadori deliti lekcije, a toga je, kao što znamo, bilo i u nekim ranijim slučajevima. Nikako ne bih prihvatio špekulacije da je to što je uradio Kunuzin bio pritisak na vladu Srbije. Za pritisak postoje mnogo efikasnija sredstva, ali možda je ambasadoru Konuzinu stalo da na svoj način, ja bih rekao pogrešan, gradi neku svoju reputaciju u Srbiji.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Petroviću, pomenuli prisustvo Kunuzina na predizbornom skupu Srpske napredne stranke koja je glavni rival vladajuće Demokratske partije. On im je tamo uputio reči podrške na šta je vlada Srbije reagovala. Da li to na izvestan način znači da Moskva podržava opoziciju, da bi volela da na prolećnim izborima pobedi Tomislav Nikolić?

Žarko Petrović: Rusija ima tri jasno definisana interesa u Srbiji i ona je u proteklih nekoliko godina, da bi ih ostvarila, oscilirala između raznih političkih opcija i u Moskvi je na visokom nivou primala delegacije različitih stranaka iz Srbije. Ta tri ruska interesa su energetika, vojno politička saradnja i investicije. Zadatak je ruskih diplomata da vode računa da ta tri cilja ne budu ugrožena bilo ko da dođe na vlast i zato oni održavaju kontakte sa svim onim političkim partijama koje imaju šanse za osvajanje vlasti, a Srpska napredna stranka svakako je jedna od onih sa kojom se najozbiljnije računa.

Simeon Pobulić: Rusija će se uvek truditi - koliko je to u njenoj moći - da na vlasti u Srbiji, ili u bilo kojoj zemlji sa kojom sarađuje, bude neko ko će
Kunuzin je u svom stilu možda rekao i uradio nešto što nije trebalo, ali sve to će se ipak ispeglati, da upotrebim taj izraz, sa onim što je najvažniji cilj Rusije.

obezbediti ostvarivanje njenih glavnih ciljeva. A glavni ciljevi Rusije su na ekonomskom planu i u tom pogledu Moskva želi da u Srbiji ostvari ono što i u ostalim evropskim zemljama. Rusija hoće da sa Evropom, pa i sa Srbijom, ima što razvijenije ekonomske odnose i da iz toga izuče maksimalnu dobit. Sve ostalo je u drugom planu. Kunuzin je u svom stilu možda rekao i uradio nešto što nije trebalo, ali sve to će se ipak ispeglati, da upotrebim taj izraz, sa onim što je najvažniji cilj Rusije.

Omer Karabeg: Čini se da Moskva u svojim odnosima sa Beogradom na neki način izdvaja Vuka Jeremića. Rekao bih da od svih ljudi iz vladajće garniture on ima najbolje odnose sa Moskvom. Mislite li da je Jeremić miljenik Moskve?

Žarko Petrović: Vuk Jeremić je dobar deo svog političkog kapitala i svog
Jeremićevi intenzivni kontakti sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom rezultat su njegovog načina vođenja spoljne politike Srbije i međusobnog razumevanja između njega i Lavrova.

ministarskog opusa posvetio sprečavanju priznavanja nezavisnosti Kosova, a to je, kao što sam rekao, jedna od poluga ruskog uticaja u Srbiji. Jeremićevi intenzivni kontakti sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom rezultat su njegovog načina vođenja spoljne politike Srbije i međusobnog razumevanja između njega i Lavrova, kad je reč o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima. Oni se susreću vrlo često i to je osnova na kojoj Vuk Jeremić gradi svoju poziciju u odnosima sa Moskovom.

Simeon Pobulić: Ko pažljivije posmatra kako radi vlada Srbije videće da tu postoji određena podela rada. Sa Rusijom pretežno radi Jeremić, a sa Zapadom
Teško mi je da poverujem da bi Rusija kao svog favorita izvukla jednog člana vlade, mladog čovjeka koji, iskreno govoreći, nema svoju političku bazu u srpskom društvu.

i Evropom potpredsednik Božidar Đelić. To prosto tako ide. To nije ništa novo u modelima upravljanja, izvesna podela rada mora postojati. Da li je Jeremić više od drugih uvažavan u Moskvi - to mi je jako teško reći. Teško mi je da poverujem da bi Rusija kao svog favorita izvukla jednog člana vlade, mladog čovjeka koji, iskreno govoreći, nema svoju političku bazu u srpskom društvu.

Između NATO-a, EU i Rusije

Omer Karabeg: Rusija je nekoliko puta vrlo stavila do znanja beogradskim vlastima da ne bi želela da Srbija uđe u NATO pakt. Koliko je Moskvi važno da Srbija ostane izvan Atlantskog vojnog saveza?

Žarko Petrović, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove iz Beograda

Žarko Petrović, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove iz Beograda

Žarko Petrović: To pitanje treba posmatrati u sklopu širih interesa Rusije u Evropi. Rusija je generalno protiv širenja NATO pakta i to je za nju vrlo važno pitanje. Zaustavljanje širenja NATO-a bilo je jedan od razloga što je Rusija 2009. godine lansirala svoju viziju evropske bezbednosti ponudom da se zaključi novi ugovor o bezbednosti u Evropi koji predstavlja reviziju svih dosadašnjih ugovora.

To je jedno od najvažnijih pitanje u odnosima između Rusije i Zapada i zbog toga se Rusija snažno protivi ulasku Srbije u NATO.

Simeon Pobulić: Rusiji je u svakom slučaju važno da Srbija ostane izvan NATO pakta, ali to ne spada u onaj red prioriteta kao što su Ukrajina ili Belorusija, daleko od toga. Ja se slažem sa gospodinom Petrovićem da je zaustavljanje širenja NATO pakta politika Rusije u sređivanju njenih odnosa sa Zapadnom Evropom, odnosno sa delom Evrope koji se nalazi zapadno od Rusije. Ne znam kako će se dalje razvijati bezbednosna saradnja između Rusije i Evrope. To ćemo tek videti jer
Rusiji je u svakom slučaju važno da Srbija ostane izvan NATO pakta, ali to ne spada u onaj red prioriteta kao što su Ukrajina ili Belorusija, daleko od toga.

će na to svakako uticati i ova velika ekonomska kriza. Prema tome, ostaje nam da posmatramo šta će se tu dogoditi i kakva će biti buduća organizacija NATO pakta, jer i u Sjedinjenim Američkim državama i u Evropi ima mnogo razgovora o tome šta treba uraditi sa tim vojnim savezom.

Omer Karabeg: Da li bi Srbija bitno narušila odnose sa Rusijom ako bi ušla u NATO pakt?

Žarko Petrović: Da, ali bi to narušavanje bilo kratkoročno i srednjoročno. Kad govorimo o dugoročnom aspektu, treba se podsetiti da Rusija ima jako dobre odnose sa velikim brojem NATO članica. U svakom slučaju ulazak Srbije u NATO bi kratkoročno veoma mnogo narušio njene odnose sa Rusijom, gotovo u potpunosti. To bi imalo veoma jak odjek u ruskim medijima i mnoge od incijativa o međusobnoj saradnji dve zemlje bile bi skinute sa
U svakom slučaju ulazak Srbije u NATO bi kratkoročno veoma mnogo narušio njene odnose sa Rusijom, gotovo u potpunosti.

dnevnog reda. Rusija bi sa Srbijom imala odnose kao sa Slovenijom, Slovačkom, Češkom i drugim postkomunističkim evropskim zemljama. Međutim, kada stvari gledamo dugoročno, treba imati u vidu da je Rusija u strateškoj defanzivi i da joj je značajno da u NATO savezu ima one koji će pozitivno reagovati na njene incijative.

Simeon Pobulić: To bi, gledano iz današnje perspektive, narušilo naše odnose sa Rusijom, međutim pošto je to stvar budućnosti sve zavisi od toga šta će se dogoditi u odnosima između vodećih sila Evropske unije i Rusije u sledećih nekoliko godina. Naš položaj će biti u funkciji tih rešenja.

Omer Karabeg: Kakav je odnos Moskve prema aspiracijama Srbije da postane članica Evropske unije?

Žarko Petrović: To je jedno od najzanimljivijih pitanja u odnosima između Rusije i Srbije i na njega nije lako dati odgovor. Generalni stav Rusije je da ona nema problema sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju, ali to je samo opšti stav, fraza koja je usmerena na to da se ne pokvari ruski imidž u Srbiji s obzirom da značajan broj građana podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Generalni stav Rusije je da ona nema problema sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju, ali to je samo opšti stav, fraza koja je usmerena na to da se ne pokvari ruski imidž u Srbiji.

Dakle, Rusija u principu nema ništa protiv, ali pravna pravila koja će obavezivati Srbiju kad uđe u Evropsku uniju i njena obaveza da sledi politiku Unije predstavljali bi veliki problem za Moskvu. Recimo, energetski sporazum između Rusije i Srbije nije baš u skladu sa pravilima Evropske unije, pravila o tenderima, investicijama i zaštiti okoline su nešto što ne odgovara Rusima. Rusiji je u interesu manja regulacija na tržistima na kojima je njihov kapital dominantan, a Evropska unija ne trpi izuzetke od svojih strogih pravila. Rusija je toga svesna i zato je, između ostalog, zainteresovana da realizuje što veći broj investicija pre nego što Srbija uđe u Evropsku uniju.

Simeon Pobulić: Ako Rusija uspeva, uz izuzetne teškoće ali uspeva, da sa vodećim evropskim silama koje su članice Evropske unije nalazi rešenja za vrlo krupne ekonomske probleme, onda će se naći neki modus vivendi i sa Srbijom. Ja ne osporavam činjenicu da bi naše pristupanje Evropskoj uniji zahtevalo seriju usklađivanja odnosa, posebno onih sa Rusijom. Tu mogu da se pojave razne nesuglasice i neprijatne stvari, ali stvari će se na kraju regulisati. Rusi će nešto prihvatiti, nešto neće, ali saradnja će se nastaviti, tako je to u međunarodnim odnosima.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG