Nakon odluke Ustavnog suda Hrvatske, objavljene 19. aprila, da predsednik Zoran Milanović ne može da bude mandatar za sastav nove vlade, deo opozicionih stranaka oštro je kritikovao tu odluku.
Stranke opozicije smatraju da se sud svrstao na stranu vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Milanović: 'Mandatara odlučuje Saborska većina a ne Ustavni sud'
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je odluka Ustavnog suda da ne može da bude mandatar, "priprema za državni udar".
"Ne radi se o meni, hoću li biti ili ne mandatar, to samo pokazuje Plenkovićev panični strah. Ne moram da budem mandatar, svoje sam učinio, nadao se jesam boljim rezultatima… Ko će biti na čelu izvršene vlasti odlučuje samo saborska većina, a ne Ustavni sud", rekao je Milanović na konferenciji za novinare.
On je dodao da je troje sudija glasalo protiv pdluke i da su u izdvojenom mišljenju napisali da je reč o grubom kršenju Ustava.
Za vreme konferencije za novinare iza Milanovića je bila fotografija na kojoj je predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović u neformalnom druženju s dvojicom ministara iz HDZ. Tu fotografiju prethodno je objavio i na Fejsbuku.
"Tako se donose odluke, ovo je sve umrežena ekipa, to je hrvatska stvarnost", odgovorio je Milanović na pitanje šta želi da poruči fotografijom.
SDP odluku nazvao 'sramotom', HDZ poručio da Milanović krši Ustav
Peđa Grbin, predsednik Socijaldemokratske partije (SDP), čiji je Milanović premijerski kandidat, rekao je da je odluka Ustavnog suda sramota.
"Poručujem im da odmah sazovu novu sednicu i donesu odluku kakvu su hteli, da jedini premijer sme da bude Plenković (Andrej, aktuelni premijer iz redova HDZ, prim.aut)", rekao je Grbin na vanrednoj konferenciji za novinare SDP.
On je poručio Ustavnom sudu da im "to neće proći" i citirao deo Ustava u kojem piše da vlast proizilazi iz naroda.
Grbin je pozvao stranke opozicije da zaustave HDZ i njihovo zauzimanje institucija.
"Ovo je potpuna panika i strah jednog malog diktatora koji je shvatio da je izgubio tlo pod nogama", ocenio je predsednik SDP i najavio nastavak pregovora o formiranju parlamentarne većine.
On je dodao da o sadržaju razgovora ne želi javno da govori dok ne bude postignut neki dogovor.
Koaliciona partnerka SDP, Marijana Puljak iz stranke Centar, ocenila je na Fejsbuku da u redovima HDZ-a vlada "velika panika" i da sada koriste Ustavni sud da im "spasi kožu".
Funkcionerka zeleno-leve stranke "Možemo" Sandra Benčić ocenila je da je odluka Ustavnog "nezapamćeni i nedopustivi udar na politički proces stvaranja većine", prenela je N1 televizija.
"Nemoguće je ne pomisliti da je ovo saopštenje proizašlo direktno iz panike redova HDZ da gube vast", zaključila je Benčić.
Oglasio se i ministar pravosuđa Ivan Malenica iz HDZ.
On je kazao da je Milanović tokom kampanje kršio Ustav i da je Ustavni sud doneo novo upozorenje.
"Milanović i njegovi jataci su poraženi na izborima, to se vidi u broju mandata i ne žele da prihvate poraz ni činjenicu da će teško sastaviti većinu", odgovorio je Malenica na optužbe opozicije da se Ustavni sud svrstao na stranu HDZ, navodi N1.
Šta je navedeno u odluci Ustavnog suda?
Ustavni sud Hrvatske odlučio je 19. aprila da Milanović ne može da bude mandatar za sastav nove vlade ni premijer.
Oni su zaključili da se Milanović u takvu poziciju doveo izjavama i ponašanjem, odnosno učešćem u predizbornoj kampanji za parlamentrane izbore koji su održani u sredu, bez podnošenja ostavke na predsedničku funkciju, a na šta ga je ranije upozorio Ustavni sud.
Pregovore o parlamentarnoj većini najavio je premijer Andrej Plenković iz HDZ, koji je na proteklim izborima u sredu osvojio 61 mandat, ali i SDP kao drugoplasirana stranka sa 42 mandata.
Zbog ranijeg upozorenja, Milanović nije zvanično učestvovao u predizbornoj kampanji SDP odnosno nije bio kandidat za poslanika na listi SDP.
U kampanji je, međutim, oštro kritikovao HDZ i pozivao građane da glasaju za bilo koju drugu partiju, osim za HDZ koju je optuživao za korupciju.
Više puta je rekao i da je kandidat SDP za premijera.
SDP i Milanović od početka su navodili da ni jedan pravni akt ne brani predsedniku da se kandiduje na izborima.
