Dostupni linkovi

logo-print
Nezavisne institucije koje se bave ljudskim pravima u Srbiji u samo nekoliko poslednjih nedelja prošle su put od straha za goli opstanak, do naizgled srećnog kraja. Ombudsmanu je vraćeno dvadesetak zaposlenih, a poverenik za informacije do daljeg će imati službeni auto. Kritičari i opozicija tvrde da je suština ove priče – pritisak vlasti.

Administrativni odbor Skupštine Srbije, posle žalbi ombudsmana u medijima da će odlukom državnih organa ostati bez saradnika, produžio je radni odnos za više od dvadeset zaposlenih u Kancelariji zaštitnika građana.

To se dogodilo dan posle sastanka ombudsmana Saše Jankovića sa premijerom Aleksandrom Vučićem na kom mu je preneo zabrinutost zbog najavljenih mera štednje i smanjenja kadrovskih kapaciteta njegove kancelarije.

Saša Janković kaže da je zahvalan što ga je primio lično premijer, ali da i dalje veruje da institucija koju vodi nije slučajno bila na udaru nadležnih.

“To nisu bile nikakve mere štednje. Već je u nekom momentu došlo do pokušaja da se ograniči kontrolni kapacitet onih čiji je ustavni posao da utvrđuju propuste u radu drugih. Zbog toga što to što rade možda nije preterano popularno za vlast”, navodi Janković.

U danu kada se, posle intervencije prvog čoveka u državi, sve ipak srećno završilo održano je skupštinsko zasedanje na kom su poslanici raspravljali o izveštajima zaštitnika građana, poverernice za zaštitu ljudskih prava i poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. I u ovakvom epilogu opozicija je videla razlog za kritiku vlasti, a Marko Đurišić iz Nove demokratske stranke rekao je da je indikativna činjenica da su članovi premijerove vladajuće stranke preko noći preinačili odluku.

“Bojim se da je to urađeno sa namerom da zaštitnik građana u narednom periodu možda ne bude toliko kritičan. Da ne bi za godinu dana, ili za šest meseci, ponovo došao u istu situaciju kada ti ugovori budu istekli”, konstatovao je Đurišić.

Tvrdnja Saše Jankovića da se mnogim građanima Srbije, između ostalog i zbog politizovane uprave, krše ljudska prava nije njegov jedini “greh” jer je tokom katastrofalnih poplava oštro kritikovao vlast zbog cenzure u medijima.

Marija Obradović, iz vladajuće Srpske napredne stranke, odbacila je optužbe da ima uticaja iz senke na medije i zaštitinike ljudskih prava.

“Pojavio se određeni problem, koji je tako predstavljen. To zaista nije bio problem. Ali sada, kada ga neki stavljaju u neki drugi kontekst, tako može da izgleda. Nema mesta ni za kakve pritiske, kontrolu ili cenzuru. Srbija sada nije takva zemlja. Ovo je demokratska država bez cenzure”, tvrdi Marija Obradović.

U nizu problema sa kojima se u poslednje vreme suočavaju nezavisne institucije, pored manjka ljudstva, novca i radnog prostora, jedan od najbizarnijih dogodio se povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, kog smo pitali da li je u Skupštinu došao službenim automobilom.

“Ne, došao sam peške. Cela ta gužva oko pitanja poverenikovog automobila je potpuna besmislica”, naglašava Šabić.

U opštoj kampanji štednje, administracija je posegnula i za Šabićevim autom i uskratila mu pravo na korišćenje jedinog službenog četvorotočkaša. Ali se isto tako preko noći predomislila pa poverenik, bar još malo, na teren neće ići autobusom.

“Juče sam dobio rešenje da mi se do 30. juna odobrava korišćenje službenog vozila. Videćemo šta će biti posle. Kada pričamo o pritiscima, bilo ih ili ne bilo, nikada im nisam popuštao. Godinama je poverenik radio u tragikomičnim prostornim uslovima i sa smešno malim brojem ljudi. Sada imamo adekvatan prostor, ali nemamo dovoljno ljudi”, rekao je Šabić.

“Štednja, štednja i štednja...”, su reči koje se sve češće čuju sa svih nivoa vlasti, od državne do opštinske. Grad Beograd uključio se u kampanju pa je na prodaju zbog racionalizacije ponudio višak automobila Parking servisa, ali su novinari ubrzo otkrili da je istovremeno to preduzeće raspisalo tender za nabavku novih vozila. Kada je sve dospelo u medije kupovina je obustavljena zbog, kako je obrazloženo, racionalizacije.

Smanjenje državnog voznog parka i namere za prinudnu štednju baš u institucijama za zaštitu ljudskih prava pojavile su se u trenutku dok Srbija još nije otpočela dugo obećavane oštre rezove u javnom sektoru, opterećenom partijskim zapošljavanjem. Neki ekonomisti procenili su da je samo u poslednjih nekoliko godina posao tamo dobilo desetine hiljada ljudi.

Ovakvi prioriteti, zaključuje ekonomski stručnjak Mijat Lakićević, ukazuju na pokušaj obračuna sa nepodobnim institucijama.

“Partijske vrhuške ne mogu da izdrže a da ne pokažu vlast. I da ne požele da disciplinuju neposlušne delove društva. Koji su zapravo pokazali da rade nezavisno i da služe interesima građana. Jer su se u mnogo čemu suprotstavljali vlastima i vladi. Dakle, sigurno ima mnogo više mesta na kojima bi trebalo štedeti od ovoga.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG