Dostupni linkovi

logo-print

Kulturno leto u Srbiji: Mnogo sadržaja, malo novca


Detalj sa Exita 2014. godine

Detalj sa Exita 2014. godine

Vruće festivalsko leto oličeno u mnogobrojnim višednevnim manifestacijama poput Exita, Nišvila, Guče, Belef-a, kao i mnoštva filmskih, književnih i pozorišnih festivala – očekuje domaće i strane posetioce u Srbiji. Ove, kao i prethodnih godina, organizatori najavljuju navalu posetilaca.

Iako svi trpe zbog besparice to kao da se nije odrazilo na festivalsku ponudu. Nije lako odlučiti kuda se uputiti bilo da je reč o domaćim ili regionalnim festivalima – stav je nekolicine mladih sa kojima smo razgovarali na beogradskim ulicama.


Utiske našeg poslednjeg sagovornika "ludo i zaboravno" će vam najverovatnije preneti i većina posetilaca najprepoznatljivijeg muzičkog festivala u Srbiji – EXIT-a, koji ove godine obeležava jubilarni petnaesti rođendan. Nepunih nedelju dana je do početka manifestacije koja će na Petrovaradinskoj tvrđavi okupiti, kako decenijama prepoznatljive muzičare, tako i aktuelne zvezde.


„Među njima su naravno Motorhead koji ove godine zajedno sa nama slave jubilej 40 godina postojanja. Tu je i Faithless koji obeležavaju 20 godina i Manu Chao koji se ove godine vraća na Exit festival, ali i mnoge veoma popularne mlade zvezde kao što su Emeli Sande, John Newman, Tom Odell, Clean bandit, Milky chance i mnogi drugi“, kaže nam Jelena Galetin iz Exita.

Ona podseća da se velika letnja avantura nastavlja tri dana po okončanju Exita na budvanskoj plaži Jaz Sea dance festivalom. Bogata ponuda ovaj deo regiona učinila je nezaobilaznom tačkom u letnjim planovima mnogih internacionalnih gostiju, kaže naša sagovornica.

Exit i Sea dance festival očekuje publika iz 60 različitih država sveta. Čak dolaze ljudi sa Novog Zelanda i Južnoafričke Republike iz najudaljenijih delova sveta da vide i osete magiju Exit festivala“, kaže Jelena.

(Video sa nastupa benda The Prodigy na Exitu 2013.)


Nešto drugačiji zvuci, od onih čiji su autori članovi kultnog benda The Prodigy, čuće se sa prostora prestoničkog beogradskog Ušća početkog avgusta kada počinje kultni festival piva - Beer fest. Procene organizatora su da za pet dana trajanja festival poseti pola miliona ljudi.


Atmosferu podižu mahom bendovi iz Srbije i regiona, a jedan od tradicionalnih headlinera je godinama bilo zagrebačko Hladno pivo. Oni će ove godine nastupati širom Srbije zbog čega smo Mileta Kekina, frontmena benda, pitali smo u čemu je draž sviranja na letnjim muzičkim festivalima.

Draž je u tome što je ljeto, što su cure lakše obučene.... Što je toplo i svi smo pod zvijezdama. Što ima drugih bendova s kojima se družiš u bekstejdžu, nisi sam sa svojima koje gledaš svakog dana. Atmosfera je nekako lijepa, opuštena. Zato jako volimo svirati na tim lijetnim festivalima“, kaže Mile Kekin u izjavi za naš program.

Istovremeno, za ljubitelje muzike, kulture, pozorišta i umetnosti tu je Beogradski letnji festival koji na prestoničkoj kulturnoj sceni traje već 24 godine. Mjuzikl Braća (B)luzeri, predstava Peti parkić (o akciji građana koji su sprečili mesne vlasti u prenameni jednog beogradskog parka ili hitovi kultnih Beatles-a u džez izvođenju Big bend RTS-a, samo je delić onoga pripremljenog za posetioce.

Festival je otvorio koncert nesvakidašnjeg violiniste Nemanje Radulovića, organizovan u Studentskom parku – pod otvorenim nebom.


Vojkan Borisaljvević, poznati kompozitor, dirigent i umetnički direktor Belefa kaže za naš program da su organizatori uprkos skromnom budžetu ponudili bogat i kvalitetan program. On kaže da je koncert u Studentskom parku strane goste ostavio bez daha.

„Video sam tamo Japance, Italijane i Francuze koji su svojim mobilnim telefonima snimali. I neki od njih nisu mogli da se načude da se tako nešto dešava u Beogradu. Jer bez obzira na popularnost Beograda stranci to nekako najčešće prepoznaju po splavovima, kafanama, Skadarliji, pa su bili prijatno iznenađeni da tako nešto drugačije zapravo mogu da vide. Dakle time je Beograd pokazao da je jedna prava prestonica kulture", smatra Borisavljević. .

Zasigurno se međutim čudom načude strani gosti prizorima pod šatrama Dragačevskog sabora trubača u Guči. Događaja koji organizatori svrstavaju među najveće etnosfestivale na svetu, a kritičari daju epitet vašarske letnje manifestacije.


Ima i detalja koji mu daju nacionalističku komponentu - štandovi sa šajkačama, kokardama i drugim obeležjima. Međutim Guči se, za razliku od ponuđenih sadržaja, ne može sporiti interesovanje posetilaca. Procenjuje se da ih godišnje kroz Guču prođe 500 000, od kojih je 30 000 stranaca.

Na samom jugu – na niškom Nišvilu definitivno ih ima manje, ali su verna publika džeza..... Muzičkog žanra koji ovaj grad na prostoru čuvene Niške tvrđave neguje već dvadesetu godinu festivalom koji je odavno prerastao nacionalne okvire.


„Nekoliko Big bendova iz Argentine, jedan zanimljiv Big bend iz Londona. Naš nacionalni Big bend sa Milčom Levievim i Duškom Gojkovićem. Spojićemo dve najveće legende istočne Evrope. Promovisaćemo 100 godina rođenja Frenka Sinatre. Dolazi nam i bugarski Big bend sa njihovim najboljim pevačem Vasilom Petrovom. Idriz Ibrahimova dolazi iz Ankare sa bendom Vojnog vazduhoplovstva Turske“
, kaže za RSE Ivan Blagojević organizator Nišvila festivala koji se nikada nije mogao pohvaliti nekom većom državnom pomoći, ali je opstajao uprkos tome.

Pored muzičkih, u vrelim letnjim danima očekuje se nekoliko književnih i filmskih fešti. U Kikindi je počeo deseti internacionalni festival kratke priče koji se ove godine održava u kikindi, Zrenjaninu i Beogradu.

U toku je Cinema fest u Novom Sadu, do početka Palićkog filmskog festivala nas deli petnaestak dana, dok je u Bajinoj Bašti počelo drugo izdanje, pionirskog poduhvata mladih entuzijasta, festivala kratkog igranog filma „Bašta festa.“ Maja Šuša umetnička direktorka festivala:

„Shvatili smo da bi bilo važno da jedan takav festival postoji za mlade autore i za mlade glumce. Ljudi u suštini baš žele da dođu. Naravno što se tiče domaćih autora dolaze svi. Dolaze nam i autori filmova iz regiona: iz Hrvatske, Crne Gore i Slovenije. Mislim da je to veoma važno zato što u zapadnoj Srbiji uopšte nema takvih festivala, a publika u Bajinoj Bašti nema čak ni redovan bioskopski program. Publika je tamo željna autorskog filma tako da je odziv jako veliki. Prošle godine nam je bilo prepuno svaki dan“, kaže Maja Šuša, glumica i umetnička direktorka festivala.


Kulturnih sadržaja svih vrsta ovog leta u Srbiji očigledno ne manjka. Ostaje ipak žal za možda malo boljom promocijom u regionu – koja bi nesumnjivo povećala broj posetilaca. To bi se pak pozitivno uticalo na zaradu sektora turizma i popravljanje imidža.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG