Dostupni linkovi

logo-print

Kuda vodi premišljanje Bukurešta o Kosovu


Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

Da li se nazire promena raspoloženja u zemljama EU koje nisu priznale Kosovo? Rumunija je najavila da će to pitanje ponovo razmotriti, ali teško je proceniti da li će nakon eventualnog priznanja iz Bukurešta uslediti domino efekat koji bi Beogradu izbio jedan od najsnažnijih aduta u procesu normalizacije donosa sa Prištinom – da nisu sve članice EU priznale Kosovo.

Nasuprot oslanjanju Beograda na pet članica EU, koje nisu priznale Kosovo, iz Rumunije stiže nagoveštaj da bi to ipak moglo da se dogodi, između ostalog i zbog toga što se, kako kaže premijer Viktor Ponta, vodi uspešan dijalog Srbije i Kosova.

Dok god postoji i jedna zemlja u EU, koja ne priznaje Kosovo, Beograd može da se poziva na taj argument, ali ukoliko Rumunija promeni stav smanjuje se broj onih zemalja koje Srbija vidi kao saveznike onoga što se u Evropskoj uniji naziva normalizacijom odnosa, kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji, jer se neprestano ponavlja, podseća ona, da evropske integracije Srbije, koliko god zavisile od ovog procesa, ne podrazumevaju nužno i formalno priznanje Kosova.

“Međutim, to može značiti da zemlje članice EU, koje nisu priznale Kosovo, smatraju da problemi regiona i evropske integracije Srbije, ali i Kosova, ne mogu biti rešeni bez možda i ovog formalnog koraka. Tako da to može biti povod za preispitivanje i u drugim zemljama, ali mislim da to u velikoj meri zavisi ne samo od opšteg stava i preporuke EU ili parlamenta, odluke Rumunije ili nekih zemalja već od unutrašnje političke situacije ovih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo”, kaže Bobić.

Premijer Srbije i šef diplomatije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić skoro da ne propuštaju, kako domaćoj javnosti tako i međunarodnim zvaničnicima, da naglase kako ni sve članice EU nisu priznale Kosovo i da se to iz Brisela ne može tražiti od Beograda kao uslov u pridruživanju EU.

Međutim, u susednoj Rumuniji kažu da su se mnoge stvari promenile na Kosovu od 2008. godine.

Emilian Pavel, rumunski poslanik Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu (EP), inače novoizabrani predsednik grupe "Prijatelji Srbije" u EP kaže za list “Danas” da su nakon Briselskog sporazuma 2013, postignutog uz posredstvo Evropske unije, Srbija i Kosovo razmenili oficire za vezu i pristupili normalizaciji odnosa. On podseća i na rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se pozivaju države članice da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. “Kao članica Evropske unije, a Srbija će to takođe postati u budućnosti, Rumunija treba da usaglasi svoj stav sa stavom drugih članica EU”, objasnio je rumunski poslanik.

Koliko bi Rumuniju u ovom razmišljanju mogle da slede i ostale zemlje koje nisu priznale Kosovo, Grčka, Španija, Slovačka i Kipar, teško je proceniti, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji diplomata Ivo Visković i dodaje da eventualna promena stava ovih zemalja neće biti povoljna za Beograd.

“Iznenađujuće je da Rumunija s obzirom da sama ima potencijalno sličan problem odstupa od svojih dosadašnjih stavova, ali to se u politici događa. Oni su verovatno kalkulacijom izračunali da im je isplatljivije da promene politiku nego da nastave sa sadašnjom. Neke zemlje će biti pod pritiskom, neke će verovatno izdržati sve pritiske, na primer Kipar je po meni primer da zbog sopstvenog interesa ne mogu neke stvari da urade, ali ako se postupak pokrene, ako domine počnu da padaju onda u politici to najčešće tako biva da ide jedna za drugom. I ne bih se iznenadio da neka druga članica takođe počne da razmatra s obzirom na ipak relativno promenjenu situaciju u poslednjih nekoliko godina. Mislim da se neće verovatno to tako brzo i tako lako dogoditi, ali da je proces počeo i da će u nekom doglednom vremenu ipak da još neko sledi. Bojim se da će se na kraju knjiga svesti svega na jedno dve koje će iz principijelnih razloga i sopstvenih interesa da ostanu na istoj poziciji”, ocenjuje Visković.

Florian Biber

Florian Biber

Florian Biber, direktor Centra za evropske studije Univerziteta u Gracu ipak, ne očekuje da će ako Rumunija promeni mišljenje oko Kosova to učiniti i ostale četiri zemlje, pre svega Grčka, Kipar i Španija, jer kaže da razlog zbog kog nisu priznale Kosovo nema veze ni sa Srbijom ni sa Kosovom već sa domaćom politikom, ali navodi da to može da otvori prostor da se ponovo razmatra to pitanje.

Što se manji broj članica EU protivi priznanju Kosova to će ojačati argument da će Srbija takođe na kraju morati da prizna Kosovo, kaže Biber. On takođe primećuje da bi Vladi Srbije moglo da olakša neke odluke ako bi ostale zemlje EU priznale Kosovo.

Mislim da je status kvo neodrživ do kraja procesa proširenja. Srbija sigurno može da nastavi sa pregovorima, ali teško je zamisliti da Srbija može da bude članica EU bez priznanja Kosova zbog nekih pitanja oko rešavanja toga šta znači granica, zatim odnosa koji moraju da se stvore između Srbije i Kosova. I onda ako će sve zemlje EU priznati Kosovo možda će biti lakše za Srbiju da završi taj proces sa priznanjem jednog dana i u tom smislu možda izgleda kao nešto što nije u interesu Srbije za sada, ali ja bih rekao da je dugoročnije ipak možda nešto što ide ka interesu Srbije i Kosova“, ocenjuje Biber.

Zvaničnici u Beogradu, međutim, isključuju mogućnost da bi Srbija mogla da prizna Kosovo.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG