Dostupni linkovi

logo-print

Kratkoročni "trgovinski rat" Srbije i Makedonije


Ilustracija

Ilustracija

Trgovinski spor Makedonije i Kosova nije i jedini koji je u poslednje vreme aktuelan u regionu. Pre njih neslaganja su imale i Srbija i Makedonija zbog ograničavanja izvoza pšenice i brašna koje su početkom jula donele makedonske vlasti.

Po toj odluci, koja je trebalo da važi do kraja godine, uvedena je obaveza makedonskim trgovcima da za kilogram uvezene pšenice moraju kupiti tri kilograma, a za kilogram brašna, četiri kilograma domaće pšenice.

Početkom septembra meru usvojenu da bi se, prema tvrdnjama makedonskih vlasti zaštitili tamošnji proizvođači, Makedonija je povukla – što je bio epilog dogovora postignutog na sastanku sekretarijata CEFTA-e, objašnjava za RSE pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović:

“Na samom zasedanju CEFTA-e sve zemlje su osudile ovu meru i zatražile njeno hitno ukidanje. Makedonija je pod pritiskom prihvatila da to ukine u određenom razumnom vremenskom periodu, kako je navedeno u zaključku, pošto nije želela da se odredi tačna vremenska odrednica. Uzimajući u obzir međunarodna pravila trgovine, računalo se da je taj razuman rok negde oko mesec i po dana, imajući u vidu da su to sezonski proizvodi. Unazad već tri godine Makedonija je istu meru primenjivala za određeno vreme, s ciljem da prvo potroši svoje zalihe tih proizvoda, a zatim da omogući uvoz, što nije dozvoljeno pravilima koje važe među zemljama koje imaju slobodnu trgovinu.”

Upitana da li je taj problem dugoročno rešen, Bojana Todorović odgovara:

“Možemo reći da je sada to rešenje vezano za ovaj slučaj. Međutim, pošto smo mi razgovarali u CEFTA-i razgovarali o mogućnosti kako rešiti problem koji se pojavljuje iste godine na isti način sve članice su se usaglasile da se da automatsko pravo na reakciju zemlje koja je pogođena, ako bi takav slučaj usledio i naredne godine”, kaže pomoćnica ministra trgovine.

Kratkoročni “trgovinski rat” dve države obeležile su i pretnje recipročnim merama Srbije Makedoniji koje je trebalo da se primene na uvoz vina i paradajza, što se ipak nije dogodilo. Ipak kontramere u rukama Srbije ostaju kao sredstvo reagovanja u slučaju procene da se problemi ponavljaju, objašnjava Milivoje Miletić u Privrednoj komori Srbije zadužen za regionalnu saradnju. Miletić, međutim, upozorava da bi razmena restriktivnih trgovinskih mera među članicama CEFTA-e obesmislilo izvornu ideju tog sporazuma – slobodnu trgovinu.

“U svakom slučaju, ovo ne bi trebalo da se ponovi naredne godine. Ako bi se došlo do takve situacije, naša zemlja bi imala apsolutno pravo po CEFTA sporazumu da uvede kontramere u smislu ograničenja uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda koji dolaze u Srbiju. Ali ta odluka bi se odnosila praktično na sve CEFTA potpisnice, što nije u interesu trgovine u regionu. Pošto CEFTA sporazum ima infrastrukturu koja se bavi tim problemima, kada nastupe poremećaji u smislu uvođenja bilo kakvih barijera, samo ću podsetiti da su se sve potpisnice CEFTA sporazuma obavezale da će postojeće barijere ukinuti, a nove neće uvoditi”, rekao je Miletić.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG