Na desetom kilometru od Prijepolja, starim putem ka Jabuci, na 800 metara nadmorske visine smešteno je selo Zvjezd. Ovde na oko 20 hektara pašnjaka ekonomista Radoslav Korugić, nekadašnji direktor prijepoljskog “Poljoprodukta“ gaji 200 alpskih koza, i na tradicionalni način pravi kozji sir od nekuvanog mleka koji se služi i u eskluzivnim beogradskim restoranima, a priprema i izvoz na italijansko i nemačko tržište. Podneblje je ekološki čisto, bez prisustva bilo kakvih zagadjivača. U ishrani koza koristi se seno i ispaša sa žitaricama-pšenica, ječam, zob i kukuruz koje se proizvode u ovom selu.
„Sada imamo oko 200 koza , ali nam je plan da u ovom kraju bude oko 2.000 koza, a na nivou prijepoljske opštine oko desetak hiljada. Planiramo da se širimo i u susedne opštine pošto su sve pogodne za uzgoj koza“, priča Radoslav dodajući da ima problema oko nabavke alpske koze, zbog čega je i usporeno proširenje stada, ali kaže da uvek može da se uveze iz Francuske pošto su oni i najveći proizvodjači ove rase koza.
„Volim da radim, volim svoje znanje da pokažem i drugima, proširenje farme planiram sa kooperantima, prodaja nije problem i nikada se nisam pokajao što sam direktorsku funkciju zamenio za ovaj posao.“
U bivšoj Jugoslaviji tokom pedesetih godina bilo je zabranjeno držanje koza na otvorenom, pa se naša domaća rasa koza izgubila. Koze su nekada bile sirotinjska majka, a sada je kozji sir i mleko poseban specijalitet.
Fotogalerija
Farma alpskih koza u selu Zvjezd
Na oko 20 hektara pašnjaka u selu Zvjezd ekonomista Radoslav Korugić, nekadašnji direktor prijepoljskog “Poljoprodukta“ gaji 200 alpskih koza, i na tradicionalni način pravi kozji sir od nekuvanog mleka koji se služi i u eskluzivnim beogradskim restoranima, a priprema i izvoz na italijansko i nemačko tržište
Na farmi u Zvjezdu uzgajaju se francuske alpine - srnaste alpske koze koje su poznate po plodnosti i visokoj mlečnosti. U savremeno opremljenoj sirnici ovde prave kozji sir brendiran kao „Kozak“ koji se služi i u eskluzivnim begradskim restoranima. U odnosu na kravlje mleko kozji sir sadrži više proteina, kalcijima, kalijuma i hlorida a manje lošeg holesterola,.
Na farmi imaju sve potrebne i tehničke uslove za rad. Muža je mašinska, a prvi korak je sirenje mleka.
„Dnevno namuzemo oko 100 litara mleka. Odmah nakon cedjenja nekuvanom mleku dodajemo prirodno sirište od telećeg želudca . Surutku menjamo svakih osam dana , a da bi sir sazreo i bio spreman za tržište potrebo je najmanje 60 dana. Sir se ovde čuva na odredjenoj temperaturi u zavisnosti da li je mladi ili stariji", objašnjava Ljiljana Korugić zadužena za pravljenje kozjeg sira .
Koze danju pasu, a noći se zatvaraju što je i evropska preporuka za uzgoj. Uzgoj koza ovde je slobodan na raspolaganju su im velike travnate površine i prirodna izvorska voda. Ali bez pastira teško bi bilo zamisliti opstanak farme.
„Na posao dolaizim nekad u tri, nekad četiri, šest sati mada mi je radno vreme od sedam ali ako hoćeš da radiš posao kako treba, mora i da se potrudiš. Jeste teško, po ceo dan trčim za kozama. Ali šta ću, mora se. Voleo bih da su koze moje, ali pošto su gazdine, šta ću“, priča kroz smeh pastir Mevludin Džinović dodajući da je zadovoljan radom na farmi i da se ne žali.
Ovakvi uslovi za uzgoj koza i tradicionalni način pravljenja sira učinili su da sir „Kozak“ iz prijepoljskog kraja bude i najvišeg kvaliteta što se potvrdilo i na nedavnom medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Radoslav je farmu napravio bez ikakvih kredita i donacija, zaposleno je tri radnika a kada je potrebno na poslovima se angažuje cela porodica Korugića
