Na Kosovu smatraju da su investicije i ekonomski razvoj jedan od najboljih načina da se integriše severni deo zemlje uzimajući u obzir iskustva drugih država. Kosovski analitičari navode i da je potrebno da Vlada Kosova promeni svoju politiku i uskladi je sa evropskim standardima, dok su Srbi na severu odlučni da im pomoć Prištine – ne treba.
Kosovski premijer Hashim Thaci je u sredu najavio da će 2013. biti godina sa novim planom ekonomskog razvoja. On je i krajem prošle godine najavio da će formiranje posebnog fonda za sever biti i jedna od tema naredne runde dijaloga sa Srbijom.
Mediji na Kosovu prenose kako se Priština priprema da u Briselu predstavi ekonomsku ponudu za sever.
Da je tako nešto opravdano i da je to primeren potez, mišljenja je Sadri Ferati, bivši ministar lokalne samouprave koji se dugo vremena bavio pitanjem severa.
„Prvo imamo dosta iskustva da upravo investicijama i razvojem, u društvu je uspelo postići poverenje i suživot, počevši od severne Irse do Mađarske. Građani imaju pravo da budu zabrinuti, ako se recimo Beograd udalji od njih u smislu investicija, da li će Priština iskreno da ih prihvati, da im pomogne, jer svima je stalo da malo promene ovaj način života, da budu bezbedniji, i da imaju perspektivu, razvoj, zapošljenje, kvalitetno školstvo i zdravstvo, itd.“, ističe on.
Ferati je ubeđen da bi budžet Kosova mogao podneti dovoljno kapitalnih investicija, a u cilju pokušaja integracije severa.
„Meni je žao što smo svi zajedno - prvenstveno ljudi iz Beograda i tog dela Kosova - što smo izgubili 13 godina, samo zamislite koliko je para potrošeno na međunarodne zajednice, na angažovanje KFOR-a, na skupu misiju EULEX, zamislite da smo samo deo tih para iskoristili kako bi to izgledalo. A i sada, međunarodna zajednica je tu, pomoći će, i budžet Kosova nije toliko siromašan za 10, 50 ili 100 miliona što bi bilo dovoljno za kapitalne investicije. Mislim da to može da uradi i kosovski budžet i međunarodna zajednica. Ako se smanje trupe KFOR-a, EULEX-a - samo kada bi se toliko novca namenilo za razvoj, to bi bilo dovoljno“, navodi Ferati.
Shenoll Muharremi
Kosovski analitičar Shenoll Muharremi navodi da je nov pristup Vlade Kosova da se kroz ekonomski razvoj bavi pitanjem severa pozitivan, ali formiranje samo jednog fonda ne bi rešilo pitanje s obzirom da je potrebno da vlada promeni svoju politiku i da se više koncentriše na razvoj privatnog sektora koji bi doprineo zapošljavanju.
„Za sever je potreban jedan sveobuhvatan pristup koji se zasniva na tri stuba – dijalog sa Srbima na severu, ekonomski razvoj i uspostavljanje vladavine zakona. To jeste ispravan korak, ali je potrebno mnogo toga da se uradi. Potrebne su promene u politikama i više fokusa na ekonomski razvoj i poduzimanje evropskih reformi. Potrebne su meke intervencije jer veliki troškovi u izgradnji puteva ili škola nisu doneli ekonomski razvoj, već se više treba uraditi na direktnoj podršci privatnom sektoru“, kaže Muharremi.
Sa druge strane, Marko Jakšić jedan od lidera Srba sa severa kaže da Srbi nemaju potrebe da prihvate išta iz Prištine.
„To su sve na neki način sistem šargarepe, da Srbi hoće zbog para da prodaju svoju državu, da bi zbog navodne ekonomije, investicije pristali da zamene Beograd za Prištinu. Srbi nemaju potrebe da to prihvate. A sa druge strane vidimo da je ekonomska situacija kod Albanaca izuzetno teška, i pitanje je zašto i zbog čega Albanci odvajaju od svojih usta ne bi li ulagali i investirali u severni deo. Ako zbog ničega drugog, da bi uzeli i taj deo teritorije i prostora“, kaže Jakšić.
