Dostupni linkovi

logo-print

Žarko Korać: Naučna zajednica Srbije poklekla pred politikom


Žarko Korać

Žarko Korać

Afere i skandali – to su u najširem delu javnosti u Srbiji prve asocijacije na pomen privatnih fakulteta. Ne bez osnova, ako se ima u vidu da su pre manje od godinu dana mediji nedeljama brujali o spornom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića, koga je grupa profesora iz Velike Britanije optužila da je plagirao svoj doktorski rad, odbranjen na Univerzitetu Megatrend u Beogradu. Ubrzo je i sam rektor tog privatnog univerziteta, živopisni Mića Jovanović, inače Stefanovićev mentor, podneo ostavku, nakon što je otkriveno da nikad nije doktorirao na Londonskoj školi ekonomije.

Uprkos tome što je deo akademske javnosti izneo brojne argumente da je Stefanovićev doktorat plagijat, komisija koju je oformio Megatrend zaključila je da rad ministra policije nije sporan. U slučaju Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd i člana Demokratske stranke, čiji je doktorski rad na privatnom Univerzitetu Union takođe osporen kao plagijat – komisija koju je formirao fakultet nikada nije završila proveru.

Za Žarka Koraća, penzionisanog profesora Beogradskog univerziteta, ovi primeri su samo vrh ledenog brega. Rad privatnih fakulteta, na kojima se u Srbiji školuje oko 30.000 studenata, je i dalje dobrim delom u „sivoj zoni“. Jedan od uzroka tome Korać vidi u nedostatku kontrole rada fakulteta, a posledice su, smatra naš sagovornik, urušavanje ugleda ovdašnjeg obrazovanja u svetu.

RSE: Profesore Korać, šta su najveći problemi u sferi visokog obrazovanja kada je reč o privatnim fakultetima?


Korać: Najveći broj problema je vezan za dve stvari: nešto manji broj ima veze s tim ko je dobio licencu za rad i zadovoljio zakonske uslove koji su se uzgred menjali. Oni su bili nekad nešto slabiji, posle su se pojačali. Drugi problem je mnogo veći, a to je kontrola rada tih institucija. To znači da vrlo često one ne predaju po programima koji su odobreni, niti imaju odobrene nastavnike.

Praktično, kontrola rada je još veći problem i to se pokazalo sada u slučaju niza naučnih zvanja, doktorata, magistarskih radova, pa i diploma. Pokazalo se da te kontrole nema, odnosno da je visoko obrazovanje prepušteno samo sebi, jer se nalazi u paradoksalnoj situaciji da samo sebe kotroliše. A, tamo gde nešto samo sebe kontroliše, često se završi da nema nikakve stvarne kontrole.

RSE: Ko bi trebalo da vrši kontrolu? Da li je za nju nadležna Komisija za akreditacije, Republička prosvetna inspekcija...?


Korać: To je upravo ključno pitanje. Videli ste sada kad su neki doktorati javno osporeni, napravljena je analiza, doduše od pojedinaca, ali ona je legitimna kao i svaka druga jer je svako naučno zvanje javna stvar i podložna je uvidu i kontroli javnosti. Tada je počelo jedno „loptanje“. Komisija za akreditaciju je rekla da je isključivo nadležna za davanje akreditacije, a da kontrolu treba da vrši komisija Ministarstva prosvete. To je za mene bio ključ za razumevanje onoga što se dešava, nezavisno od političkih konsekvenci, jer je bilo jasno da niko ne želi da otvori tu temu unutar institucija, s obzirom na to da se radilo o ljudima na visokim položajima u državi. Ali, to je samo vrhčić ledenog brega.

Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović

Mi gotovo da nemamo slučaj da su poništavani doktorati, a više je nego očigledno da se među nekim slučajevima koji su izneseni u javnosti radi o, moram reći, šarlatanskim plagijatima. Ne ozbiljim, nego šarlatanskim. Dakle, neko bi trebalo krivično da odgovara zato što je dopustio da se to nazove doktoratom. Ali, kažem, to je samo vrh ledenog brega, jer postoji mnogo anonimnih ljudi koji ne skreću toliko pažnju javnosti, a sasvim sam siguran da su i gore prevare urađene prilikom kupovine doktorata, što je potpuno očigledno.

RSE: Šta je motiv mladog čoveka da odabere privatni ispred državnog fakulteta? Jesu li to bolji uslovi školovanja, lakši dolazak do diplome, veće šanse za zapošljavanje?


Korać: Trudio bih se da budem korektan. Nema nikakve sumnje da postoje privatni fakulteti koji su u redu. Međutim, to je manjina. Treba biti realan – moje mišljenje je da studenti te fakultete upisuju zato što na mnogima od njih ili nema prijemnog ispita ili je on samo formalnost. Mnogo ga je lakše upisati i u nekim slučajevima ga je lakše završiti. Ja bih sad bio oprezan u davanju neke generalne ocene koji su to fakulteti, ali svakako to jeste tako.

Ali, pokazalo se da jedan broj privatnih fakulteta, kada da diplome svojim završenim studentima, da ti studenti kasnije vrlo teško dobijaju posao kod privatnika. to je sad jedan zanimljiv aspekt. država ne pravi razliku i vi možete dobiti posao u državnim institucijama kojih ima mnogo, ali kada privatnik zapošljava, on će pre zaposliti recimo diplomiranog pravnika sa Pravnog fakulteta u Beogradu ili Novom Sadu ili možda sa privatnog Uniona koji je vrlo dobar, ali teško da će zaposliti sa nekog privatnog malog fakulteta iz unutrašnjosti Srbije.

Čini mi se da roditelji koji daju privatno obrazovanje svojoj deci rizikuju da njihova deca mnogo teže dobiju posao u Srbiji od onih koji su završili državni fakultet.

RSE: Prošlo je skoro godinu dana od afere sa doktoratom ministra policije i slučaja doktorata Aleksandra Šapića. No, čini se da danas ti slučajevi nemaju baš nekog odjeka?


Korać: Mislim da odjek postoji, i to strašan, a to je da je devalviran značaj doktorata u celini u očima prosečnog građanina. Tako da smo mi svi koji radimo u visokom obrazovanju u stvari doživeli jednu devalvaciju.

U slučaju gospodina Šapića je prilično očigledno da niko nije hteo da bude u komisiji koja bi morala da potvrdi da to nije valdini doktorat. To me je zapanjilo. U njegovom slučaju je to bilo očigledno neko nezameranje koje je meni prilično neobjašnjivo.

Sad, pazite taj paradoks: da je to neko pošteno stekao, on bi insistirao da se to proveri. Sam nosilac tog naučnog zvanja bi insistirao na tome da se njegov kredibilitet ne bi dovodio u pitanje. Međutim, mi imamo obrnut slučaj, da i oni koji bi trebalo da to ispitaju, znači komisija za preispitivanje usklađenosti sa zakonskim normama nije dovršila svoj rad. Koliko znam, izuzeli su se neki članovi.

Za mene ostaje veliko pitanje koliko dugo ćemo ovako moći da idemo.

RSE: Šta je posledica ovakvog odnosa prema visokom obrazovanju?


Korać: Posledica će biti da naše diplome neće biti cenjene ni u Evropi ni u svetu. To uopšte nije beznačajno, jer sa Bolonjskom reformom – voleo nju neko ili ne – Evropa je praktično stekla berzu visokog obrazovanja, u smislu da se isti ili veoma slični kriterijumi postavljaju za završetak studija i sticanje akademskog zvanja u svim evropskim zemljama. Dakle, unificira se sistem visokog obrazovanja i sticanja zvanja.

Ako ste vi formalno u tom sistemu, ali se suštinski otkrije da su mnogi doktorati osporeni... Pazite, oni ne znaju srpski jezik, ne mogu čitati te doktorate i magistrature, ali prate šta naši mediji i naučna zajednica govore, onda će nekoga odavde ko traži posao, lekara ili inženjera koji ima doktorat, jednostavno zaobići, jer neće biti sigurni koliko je to validno.

Mi smo zapravo naneli sami sebi kao državi ogromnu štetu i ja se, kao neko ko je do skoro punih 40 godina u visokom obrazovanju, stidim reakcije naučne zajednice. Pre svega osuđujem naučnu zajednicu što su politički i ne tako moćni ljudi mnogo jači nego što je kredibilitet naučne zajednice. Nisam verovao da je naučna zajednica erozijom društvenih normi takođe doživela jednu kardinalnu eroziju.

Primetićete da su oni koji su pokrenuli pitanje nekih doktorata – doduše, zaista od političkih ličnosti, ali i to je legitimno –ljudi koji žive i rade u inostranstvu, i to na vrlo prestižnim univerzitetima u Engleskoj. Tako da oni em imaju kredibilitet, em su nedodirljivi ovdašnjoj vlasti. To je užasna činjenica.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG