Dostupni linkovi

logo-print

Susret Josipovića i Nikolića: Srbija i Hrvatska mogu zajedno mnogo više i bolje


Posle godinu i po dana prekida komunikacije na predsedničkom nivou izmedju Srbije i Hrvatske zbog nekih problematičnih izjava novoizabranog predsednika Srbije, uz svečani doček i intoniranje himni dve zemlje, predsednik Srbije Tomislav Nikolić dočekao je po prvi put zvanično u Beogradu svog hrvatskog kolegu Ivu Josipovića. Razgovarali su, kažu, otvoreno i ukazali jedan drugom na sve probleme koji tište njihove zemlje.

Predsednici su poručili da su odnosi dve države dobili novu dimenziju, te najavili stalni dijalog i rešavanje svih otvorenih pitanja, uključujući i one koji su najteži - pitanje medjusobnih tužbi za genocid i nestalih u ratovima devedesetih.

U nabrajanju pitanja koja opterećuju srpsku stranu, Nikolić je bio znatno oštriji od svog gosta, a tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za genocid označio je kao najveći problem, te poručio da bi njeno povlačenje omogućlio napredak u odnosima.

„Znate, kod nas u Srbiji, a verovatno i u Hrvatskoj, kad se dvojica komšija oko medje posvadjaju i tuže jedan drugoga, čak prestaju da govore. I nikad ne možete reći da su dobri prijatelji oni koji idu na sud. Dobri prijatelji sporove rešavaju bez suda. Srbija želi mir i prijateljstvo sa svim državama u svetu a posebno sa prvim komšijom. Kod nas se komšiji pije voda za zdravlje“, rekao je predsednik Srbije.

Navodeći da hrvatska vlada još nije donela konačnu odluku o eventualnom povlačenju tužbe protiv Srbije, Josipović je odgovorio da bi prethodno trebalo rešiti neka važna pitanja, među kojima je pre svega problem nestalih.

„Koliko ja znam, Vlada Hrvatske još nije donijela definitivnu odluku. Sasvim sigurno se sa hrvatske strane neke stvari očekuju prije konačne odluke i vidjećemo. Prihvaćam ono što je rekao predsjednik Nikolić o mogućim posljedicama tog postupka pred Medjunarodnim sudom pravde i ističem da ipak u okviru pomirenja moramo napraviti jako puno, ponajprije kada je riječ o nestalim osobama... Ako tužbe ostanu, moramo reći da smo imali i težih događaja među našim državama i narodima i moramo s time živjeti", rekao je Josipović, priznajući da tužbe za genocid mogu opterećivati odnose dveju zemalja ali je napomenuo da će pred sudom biti izneto mnogo toga što "neće biti dobro za čuti jednoj i drugoj zemlji ali to su povijesne istine, tako to možemo gledati".

Predsednik Srbije je rekao da odnose dve zemlje opterećuju i problemi srpske manjine u Hrvatskoj, kao što su ostvarivanje prava na upotrebu srpskog jezika, proporcionalnoj zastupljenosti u lokalnoj samoupravi i javnim službama, pravosuđu i policiji. Naveo i da je „u poslednje vreme izražena je pojava etnički motivisnih incidenta i govora mržnje protiv Srba" i da su u „školskim udžbenicima Srbi prikazani kao okupatori i šetnici.“

Hrvatski predsednik je istakao da je najvažnije da se reši pitanje nestalih. "To je vrhunski problem, moralni i pravni", rekao je Josipović navodeći da je rešavanje tog pitanja pretpostavka konačnog i punog sređivanja odnosa dve države.


Josipović je naveo da Hrvatska traži 1.689 osoba, 953 nestalih u periodu 1991. i 1992. godine, pretežno Hrvata, i 736 nestalih 1995. godine, pretežno Srba i dodao da se podaci o nestalima mogu naći i iz izvora u Srbiji i ponovio da je to pitanje suštinsko.
Konstatovao je da su dve vlade zastale kod rešavanja pitanja granica, pomenuvši da ukoliko taj problem ne bude mogao da se reši, treba koristiti iskustvo koje je Hrvatska imala sa Slovenijom. Predsednik Josipović je sve u svemu zadovoljan ishodom razgovora:

„Preferirali smo se na to kako svaka od strana gleda na medjusobne probleme i ono što je važno, bili smo potpuno otvoreni. Drago mi je da, osim što smo se potužili jedan drugome na ono što tišti svaku od naših država, da možemo konstantirati da je napravljen ozbiljan napredak u odredjenim segmentima i to je nešto što se premalo ističe i a mislim da treba istaći jer je to znak optimizma, znak da i Srbija i Hrvatska mogu zajedno puno bolje. Život ide ispred politike, jer su naši gospodarstvenici, naši znanstvenici, naši umetnici, sportaši na razini suradnje koja je i viša od političke. I oni nam šalju poruke da naše dve zemlje mogu i više i bolje.“

Saglasan je sa ovim i predsednik Srbije.

„Zatvaramo čelična vrata svoje prošlosti, svoje ružne pprošlosti, iz lepe prošlosti izvlačimo ono što je zajedničko. Ja mislim da će to biti zajednički nastup na trećem tržištu. Industrije su nam kompatibilne, a ne mogu same da urade ono što su nekada radile zajedno.Mi želimo da se u otvorenom i konstruktivnom dijalogu svi otvoreni problemi reše u interesu gradjana Srbije i Hrvatske. U taj dijalog ćemo uložiti maksimalne napore i to očekujemo i od hrvatske strane“, uzvratio je predsednik Srbije.

Popov: Otvoreni razgovori pozitivan pomak

Predsednik Hrvatske sastao se i sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, planirano je i da se obrati poslanicima Skupštine Srbije. Služba za saradnju s medijima predsednika Republike saopštila je da će se Nikolić i Josipović u četvrtak u Beogradu sastati sa srpskim i hrvatskim privrednicima, a posetiće jednu školu na hrvatskom jeziku u okolini Subotice.

Kakvi su prvi komentari nakon razgovora dva predsednika i obraćanja javnosti pred TV kamerama?

Politički analitičar Žarko Puhovski u razgovoru za RSE pozitivno ocjenjuje susret Josipović – Nikolić.

On ne očekuje prevelike rezultate od mogućeg otvaranja srbijanskih arhiva za saznavanje sudbina nestalih Hrvata s početka rata u Hrvatskoj i upozorava da se u hrvatskim medijima manipulira sa suradnjom Srbije u otkrivanju njihovih sudbina.

OPŠIRNIJE...
Ono što se moglo videti je da, umesto prijateljske šetnje uz neformalno ćaskanje bez sakoa Knez Mihajlovom ulicom u centru Beograda, razmene poklona u kultnoj knjižari na platou odakle su kretali antimiloševićevski protesti, rukovanja sa slučajnim prolaznicima, kako se pamti prvi beogradski susret bivšeg predsednika Borisa Tadića sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem iza kojeg, medjutim, nije sledilo i adekvatno rešavanje otvorenih pitanja, susret dva predsednika bio je sasvim drugačiji. Dvojica predsednika u elegantnim tamnim odelima, ozbiljni, ali su govorili otvoreno o najosetljivijim problemima izmedju dve države. Tako ocenjuje Aleksandar Popov kopredsednik Igmanske inicijative i novosadskog Centra za regionalizam prvi bilateralni susret dva predsednika.

“Ja mislim da je dobro što je na ovaj način, otvoreno razgovarano o svim pitanjima. Bilo je za očekivati da će predsenik Nikolić pokrenuti pitanje položaja srpske manjine u Hrvatskoj, posebno u kontekstu nemilih dogadjaja vezanih za ćirilične table. Što se tiče povlačenja tužbi, to je stari stav i Josipovića i hrvatske Vlade da mora pre odluke štošta da se učini, ali i da se stvori politički i društveni ambijent da bi se povukla tužba. Po meni je bitno da se počnu konačno rešavati neka od bitnih pitanja, na primer granice i pitanje nestalih, na kojim ainsistira predsednik Josipović.”

Na pitanje kako bi definisao atmosferu, na osnovu onog što se videlo i čulo na pres konferenciji, Popov kaže da je dobro da se bez rukavica razgovara i da to otvara put da se ta pitanja i rešavaju. “Jer, nije dobro kada se sve završi samo formalno, deklarativno a iza toga ne stoji ništa drugo”, kaže Popov aludirajući na tople odnose bivšeg predsednika Srbije sa hrvatskim kolegom koji nije doneo adekvatne rezultate u rešavanju otvorenih problema. Sada se Popov nada da će doći do pomaka, a najvažnije je da je prevladana prepreka u potpunom prekidu komunikacije na predsedničkom nivou izmedju dve države punih godinu i po dana.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG