Restitucija: Vraćanje imovine Jevrejima važno za celo društvo

U okviru procesa restitucije, u Srbiji bi uskoro trebalo da bude donet Zakon kojim bi se omogućilo vraćanje imovine Jevreja, koja je im je oduzeta tokom holokausta. O koliko se imovine radi, sasvim sigurno najslikovitije prikazuje stravičan podatak da je u Srbiji, tokom Drugog svetskog rata, ubijeno gotovo 90 odsto Jevreja koji su u njoj živeli.

Prema podacima Centra za jevrejsku umetnost na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, u Srbiji ima oko 1.500 zgrada, kuća, škola, bolnica, koje potražuju nekadašnje jevrejske opštine, kao i na desetine hiljada hektara zemljišta u Vojvodini.

Tako brojna imovina proizilazi iz jezivog, statističkog podatka da je u Srbiji, tokom holokausta, ubijeno devet od 10 jevereja koji su u njoj živeli, podsetio je ambasador Izraela u Srbiji, Jozef Levi.

“Na teritoriji današnje Srbije, živelo je 34.000 Jevreja, od čega je čak 31.000 njih ubijena. Pred nama je, dakle, veliko moralno, pravno, pa čak i filozofsko pitanje – ljudi su ubijeni i iza sebe su ostavili imovinu. Oni su živeli u nekim stanovima, iza njih su ostale sinagoge, škole, obdaništa, fabrike, polja… Šta se dogodilo sa tom imovinom nakon što su njihovi vlasnici ubijeni? To pitanje jeste teško, ali ne bi smelo da nas spreči da pronađemo pravično rešenje. Siguran sam da ste svi vi čuli za jevrejsku izreku – svako ljudsko biće ima ime. Ali, svako ljudsko biće ima i adresu ili, preciznije da kažem, imalo je adresu”, rekao je Levi.

U zemljama okruženja, pitanje povraćaja imovine koja je od Jevreja oduzeta tokom Drugog svetskog rata, rešeno je donošenjem posebnog zakona. On je neophodan jer u mnogo slučajeva potomci koji bi nasledili imovinu i ne postoje, s obzirom na to da su u holokaustu ubijane čitave porodice.

Rešenja koja su u takvim slučajevima primenile evropske zemlje, najčešće su bila vraćanja imovine fondovima koje je bi formirala lokalna jevrejska zajednica, svetske organizacije i država.

Dug i težak proces

Direktor Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić, očekuje da zakon kojim bi se ta oblast regulisala u Srbiji, bude donet u roku od šest meseci.

“Neodvojivi deo procesa uništavanja Jevreja je bila pljačka njihove imovine. Nama je danas palo kao zadatak da ispravimo nešto od te nepravde, nemoguće je naravno ispraviti sve, i da neke od posledica tog zločina možda saniramo i otklonimo. Rezultat će pre svega biti u interesu jevrejske zajednice, ali i da naša zemlja i naše društvo shvati sve istorijske okolnosti koje su dovele do holokausta. Tako da, nadam se, do kraja ovog procesa ćemo imati vraćenu imovinu i bolje edukovano društvo”, kaže Sekulić.

Zamenik ambasadora SAD u Beogradu, Gordon Dugud, ukazao je da je pred Srbijom dug i težak proces u kome neće biti moguće zadovoljiti sve strane, ali, istakao je, uprkos tome mora biti zadovoljena pravda. On je vlastima u Srbiji istovremeno skrenuo pažnju i na to da je osim moralnih i pravnih, restitucija za Srbiju bitna i iz veoma praktičnih razloga.

“Vraćanje imovine zakonskim vlasnicima je razlog koji je dovoljan sam po sebi, ali ovo pitanje je veće od toga. Ono je povezano i sa ekonomskim razvitkom Srbije. Neke reforme ne mogu da se sprovedu. Dokle god pripadnost imovine nije jasna, strani investitori će dva puta razmisliti pre nego što ulože svoj novac u Srbiju”, rekao je zamenik ambasadora SAD.

Jedan od inicijatora pravnog regulisanja procesa vraćanja imovine oduzete od Jevereja, profesor Nikola Samardžić, ukazuje da se restitucijom ne može ispraviti prošlost, ali da ona predstavlja novu šansu, te da je ovaj proces neophodno sprovesti kako nad Srbijom ne bi ostala “senka nepravde”.

“Želimo da podstakmeno vladu da nastavi ovu zakonodavnu inicijativu koja je krajnje korisna. Mislim da je za čitavo srpsko društvo, za ekonomiju, za etiku naše zajednice važno da se ovaj posao završi”, ocenjuje Samardžić.

Ambasador Izralela, Jozef Levi, na kraju je ukazao da rešavanje ovog pitanja u čitavom svetu predstavlja i vraćanje duga prema 6.500.000 Jevreja koji su ubijeni tokom holokausta.

“Da sam pesnik, pitao bih da li kuće pamte one koje su u njima živeli? Mi smo ti koji se moraju sećati! Mi se moramo sećati i mesta na kojima su Jevreji živeli pre nego što su deportovani u smrt. Žrtvama holokausta dugujemo odgovore i na pitanja o imovini koju su za sobom ostavili”, rekao je Levi