Dostupni linkovi

logo-print

Patnja je najveći tabu modernog čoveka


Književnica Jelena Langold

Književnica Jelena Langold

Književnici iz Srbije Jeleni Lengold u ponedeljak se uručuje Evropska nagrada za književnost koju dodeljuje Evropska unija. Nagradu je dobila za knjigu pripovadaka “Vašarski mađioničar”.

Evropska nagrada osnovana je 2009. kao podrška predstavljanju, prevođenju i objavljivanju savremene evropske književnosti. Među deset nagrađenih autora iz različitih evropskih zemalja,ove godine je i još jedan autor iz regiona, crnogorski književnik Andrej Nikolaidis.

U razgovoru za RSE Jelena Lengold najpre govori o tome kakve su šanse da dobitnik evropske nagrade bude preveden na neke od evropskih jezika.

“Ova nagrada pruža mogućnost, ali ne daje nikakva obećanja da će knjige biti prevedene. Videćemo šta će od toga biti, imaćemo neke sastanke sa agentima. To će se videti u budućnosti”, kaže nagrađena književnica dodajući da je različito dosadašnje iskustvo.

Jedni su iskoristili šansu i prevedeni na mnoge jezike, drugima su ostala zatvorena vrata.

U izboru za Evropsku nagradu za književnost učestvuje 36 zemalja, 27 zemalja Evropske unije, plus nekoliko izvan, među kojima su države našeg regiona. Na konstataciju da je ona postala deo evropske porodice pre Srbije, sagovornica RSE kaže da se oduvek oseća kao Evropljanka i da Srbiju smatra delom Evrope, pripadala ili ne evropskim institucijama.

Jedino što je istinski tabu je da priznate da nemate ambiciju, da ne želite da napredujete.
RSE: Za vaše pripovetke, pa i za nagrađenog Vašarskog mađioničara, kažu da prevazilaze sve tabue, među njima vi smatrate za najveći tabu modernog čoveka-patnju.

Lengold: Govorenje o patnji ili samoći najveći je tabu zato što je imperativ savremenog društva da budete u top formi, da budete srećni, pozitivni, ambiciozni i stalno raspoloženi.. Jedino što je istinski tabu je da priznate da ne želite to, da nemate ambiciju, da ne želite da napredujete. Čini mi se da je to najveći tabu savremenog društva, najveća zabrana.

RSE: Vi ste objavljivali redovno tekstove u Sarajevskim sveskama u kojima se prikazuje stvaralaštvo u regionu. Koliko je za vas region područje kojemu se obraćate kao autor i koliko pratite književnost u susednim zemljama?

Lengold: Trudim se da pratim regionalnu književnost, a Sveske su sjajan časopis koji pomaže da ostanemo povezani, da čitamo jedni druge, da pratimo šta rade pisci u državama bivše Jugoslavije. Meni je i smešno i čudno kada kažem bivša Jugoslavija, jer su sve to za mene pisci sa kojim sam odrasla, sa kojima živim, sa kojima govorim istim jezikom, tako da je neobično važno da zadržimo to tržište i da čitamo jedni druge, da ostanemo povezani. Jer, sve ove druge stvari koje nas razdvajaju ne idu u prilog umetnosti i zbog čega umetnost može samo da izgubi. Tako da moramo ostati povezani, bez obzira na sve.

Nagrada i draga i tužna

RSE: Da li se Vaše knjige prodaju u regionu?

Naslovna stranica knjige Jelene Langold "Vašarski mađioničar"

Naslovna stranica knjige Jelene Langold "Vašarski mađioničar"

Lengold: Ne znam tačno, ne verujem. Poznato je da taj reciprocitet nije baš isti, da se, recimo, knjige hrvatskih pisaca mnogo više prodaju kod nas, nego što je obratno. Nadam se da će nešto promeniti ova nagrada, da će možda neki izdavači u Bosni ili Hrvatskoj objaviti moju knjigu. Postoji samo nekoliko pisaca iz Srbije koji se malo bolje prodaju u tim zemljama, za sada ja ne spadam u te pisce i žao mi je što je tako.

RSE: Da li poznajete Andereja Nikolaidisa, pisca iz Crne Gore koji je takođe dobitnik Evropske nagrade?

Lengold: Kako da ne, mi smo se upoznali ove godine na sajmu knjiga u Frankfurtu, poznajem i njegovog oca koji je takođe pisac. Andrej je ovde i on je ugodno društvo, neko sa kim mogu da porazgovaram i svojim jezikom.

RSE: Vi ste između ostalog dobitnik nagrade “Biljana Jovanović” nazvane po pesnikinji ali i ženi koja je ostavila dubokog traga u antiratnom otporu Srbije u 90-im godinama. Da li vam je zbog tog spoja nagrada bila još draža?

Lengold: Bila mi je draga i bila mi je tužna. Zato što sam poznavala Biljanu i što sam znala kako je ona sjajna žena bila. Više bih volela da je ona ostala živa a da ja nisam nikada dobila tu nagradu. Vrlo sam bila tužna kad sam primala tu nagradu zbog toga što je ona umrla tako mlada, a ostavila za sobom tako veliko delo i tako veliki trag i u književnosti i van književnosti.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG