Dostupni linkovi

logo-print

Nebojša Zelenović – gradonačelnik po evropskoj meri


Nebojša Zelenović, lider partije Zajedno za Srbiju i gradonačelnik Šapca, jedini je gradski čelnik u zemlji koji porez na imovinu fizičkih lica vraća građanima na raspolaganje. Direktna demokratija, dakle, gotovo po antičkom uzoru. Jedini je čelnik grada koji ima manjak administrativnog osoblja, ali, uprkos tome, gradski poverenici idu poljoprivrednicima na noge i završavaju im poslove kao što su registracija gazdinstava ili overa zdravstvenih knjižica.

Raritet je i to što je ostvario višak u gradskoj kasi. Šabac blista baš kao pravi evropski grad, mnoge svetske kompanije već su stigle, druge uskoro stižu, među njima i nemački Lidl i japanski gigant Yazaki, koji će zaposliti čak 1.700 ljudi.

Ovaj energični četrdesetogodišnjak, diplomirani pravnik, ponovo je na prethodnim izborima zadobio poverenje građana, uprkos tome što mu republička vlast pravi ne jednu barijeru.

RSE: Gospodine Zelenoviću, da li se krijete od svojih sugrađana, Šapčana, kao što se gradonačelnik Beograda Siniša Mali, posle fantomskog rušenja u Savamali, krije od Beograđana i medija?

Zelenović: Ja sam, iskreno da kažem, iznenađen tom informacijom, nisam znao da se on krije od građana. Svako ko misli da se ozbiljno bavi pozivom gradonačelnika, on nema ni radno vreme ni druga važnija posla do tih da vodi grad, tako da je u tom poslu najvažnija stvar da imate što je moguće više neposrednih komunikacija sa samim građanima.

Primam redovno građane u okviru svojih redovnih poslova, a pored toga imamo jako dobru Facebook stranicu na kojoj građani mogu da postavljaju pitanja, a ja onda uživo odgovaram na njih, a što je najvažnije, građane smo uključili i u proces odlučivanja, pa nam se samim tim ne može desiti ono što se desilo u Beogradu.

RSE: Vi ste jedini gradonačelnik u Srbiji koji građanima vraća uplaćeni porez na imovinu. Oni u mesnim zajednicama sami odlučuju šta su im prioriteti koje će finansirati tim novcem. Kako ste došli na tu ideju?

Zelenović: Stvar je vrlo jednostavna, a obično su sve dobre stvari jednostavne. Shvatili smo da postoji otuđenost građana od politike i svakodnevnog života, do čega je dovela njihova nemogućnost da učestvuju u donošenju važnih odluka. Mi smo zato u Šapcu odlučili da se menjamo i da pružimo priliku našim građanima da više učestvuju u procesu odlučivanja. Više odlučivanja je zapravo više slobode, a više slobode je više odgovornosti. Sada se godišnji porez na imovinu koji se kvartalno uplaćuje u budžet grada ravnomerno, prema iznosima koji su uplaćeni, raspodeljuje i vraća u 50 sela u šabačkom kraju, odnosno u 50 mesnih zajednica i naselja.

Nama se desila jedna neverovatna stvar, a to je da u januaru ove godine mi imamo tri puta više uplaćenog poreza na imovinu nego u januaru prošle godine, i to baš u tim seoskim mesnim zajednicama. To govori o tome da su građani vrlo zainteresovani i da žele da se pitaju gde će se taj novac potrošiti. Hteli smo tako, i mislim da u tome uspevamo, da probudimo energiju u ljudima.

RSE: I Vi im se sa nivoa grada ne mešate u odluku na šta će taj novac potrošiti?

Zelenović: Ne. Savet mesne zajednice donese odluku, jedino ako se desi da 20 odsto birača u toj mesnoj zajednici kaže da ta odluka nije dobra i uputi tu primedbu meni, onda ja kao gradonačelnik imam tu moć da vratim na ponovno odlučivanje, dok građani ne budu zadovoljni odlukom koju je doneo savet. Do sada smo samo u jednom slučaju imali takvu situaciju.

RSE: Od kada to funkcioniše?

Zelenović: To funkcioniše od 2015. godine i evo, mogu vam reći posle godinu dana primene te gradske odluke, mi zaista imamo pomake, ali, ono što je najvažniji iskorak jeste to da građani imaju potpuno jasnu sliku o tome kako se troši njihov novac i da sami učestvuju u odlučivanju o trošenju tog novca. Mi, dakle, moramo da podstaknemo energiju građana da preuzmu stvari u svoje ruke, ali im se mora institucionalizovati pravo na neposredno odlučivanje, kako bismo mogli da krenemo dalje.

Ne može Srbija da nastavi da bude centralizovana država, kao što to jeste danas, kao što je bila u prethodnih dve stotine godina. Dakle, mi moramo da počnemo da ličimo na uređene zemlje Evropske unije. Pošto želimo da postanemo njena članica, moramo početi da realizujemo i njena iskustva.

RSE: Mnogi ambasadori zapadnih zemalja posetili su Šabac – pored ostalih, američki, kanadski, japanski, predstavnik Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport. Ima li nekih projekata koji se očekuju kao rezultat tih susreta?

Zelenović: Svi ambasadori koji su do sada posetili Šabac imali su priliku da vide da mi zaista imamo plan kako želimo da razvijamo grad. Mi smo sa ambasadorima razgovarali o dve ključne teme. Prva tema je politička i odnosi se na političku reformu u Srbiji, a druga je funkcionalna i tiče se infrastrukturnog razvoja.

Mi mislimo da politički gledano u Srbiji treba da se promeni situacija u smislu da sadašnja vlada i ministri u vladi nemaju nikakav plan, dakle, ne postoji razvojna politika zemlje niti u energetskom, niti u industrijskom smislu. Mi želimo da imamo jaku Srbiju i mislimo da način na koji to radimo u Šapcu može da se primeni i bilo gde drugde u Srbiji.

Nebojša Zelenović u razgovoru sa novinarkom RSE Brankom Trivić, jul 2016.

Nebojša Zelenović u razgovoru sa novinarkom RSE Brankom Trivić, jul 2016.

RSE: Zalažete se, dakle, za jaku, ali decentralizovanu Srbiju? Zašto bi Aleksandar Vučić odlučivao o svakoj investiciji koja ovamo stiže?

Zelenović: Suštinska stvar u politici je da li mi želimo da o svemu odlučuje jedan čovek ili želimo da otvorimo prostor da milioni ljudi odlučuju.

RSE: Šta je bilo sa tim delom nasipa na Savi? Vučić je 2014. odveo odavde bulumentu čitavu da brani Šabac od poplava jer to vi navodno niste umeli sami. Evo nas u 2016. godini, pa je l’ završeno utvrđivanje tog dela nasipa?

Zelenović: Nije ni počelo. Nasip na reci Savi u dužini od pet kilometara je veliki problem za naš grad. To je projekat koji je više puta menjan, dopunjavan. Ja očekujem da zahvaljujući Evropskoj komisiji i fondovima Evropske unije mi najzad dobijemo šansu da tih pet kilometara nasipa počnu da se rade. Odmah da kažem, mi kao grad nikakav problem sa poplavama nismo imali jer imamo nasip na reci Savi, pa nam opasnost od Save nije ni pretila. Problem smo imali sa bujičnim vodotokovima i to smo sanirali tako što smo prošle godine očistili 70 kilometara kanala sami, bez para države, ali problem na reci Savi postoji zato što imate stari nasip koji nije izdignut i nije završen iako su svi projekti i sve procedure završene još početkom 2012. godine.

Zašto od tada do sada ništa nije urađeno – to je pitanje za Vladu i Ministarstvo poljoprivrede, koje je nadležno za te poslove, odnosno, za republičko javno preduzeće "Srbijavode". Mi moramo da čekamo sad evropske pare da bismo uradili posao koji vredi dva miliona evra. Pa, šta je za državu dva miliona evra, kada branite grad od 120.000 stanovnika? I tad kad su se desile poplave 2014. godine čitava farsa je napravljena isključivo zbog nebrige i nemara države na toj poziciji uz reku Savu. Da se to vodilo kako treba, mi kao grad ne bismo imali nikakvih problema.

RSE: U XXI veku poljoprivrednik u Mačvi još uvek mora da gleda u nebo i maltene da prinosi žrtve bogovima da padne kiša, da ne bude suše, a pri tom čoveku stoji nekoliko hektara zemlje i kanal. Kanal postoji, ali nema ko da ga očisti. Za to je zadužen republički nivo – Ministarstvo poljoprivrede i JP "Srbijavode". Znači, Vi sami ne možete tu mrežu kanala da očistite bez dozvole republičke institucijem, a ona ne radi ništa?

Zelenović: Vi ste potpuno u pravu. Država je 2011. godine donela program navodnjavanja Republike Srbije. U tom programu mačvanski i sremski kraj su bili u prioritetu jer je tu bilo oko 22.000 hektara koji su morali biti obuhvaćene navodnjavanjem. Završeni su projekti, urađeno je sve ono što je bilo potrebno da se uradi, ali onda su došli izbori 2012. godine - i kako je to kod nas običaj - tu se stalo. Od 2012. do danas, Ministarstvo poljoprivrede nije uradilo ama baš ništa da do tog navodnjavanja zaista dođe, odnosno da se ti projekti završe i da počne navodnjavanje, kako biste imali tri ili četiri puta više prinosa nego što imate trenutno.

RSE: Koliki je gubitak u poljoprivredi?

Zelenović: Gubitak je dramatičan, ali to vam samo govori da ne postoji nikakav plan u poljoprivredi za državu, koja je najvećim delom poljoprivredna.

RSE: Dakle, jedna bogata Danska je ponosna što je poljoprivredna zemlja, a Srbija, najsiromašnija država u Evropi, ima kompleks više vrednosti, šta?

Zelenović: Srbija neće sebi da prizna da je poljoprivredna zemlja i da u poljoprivredi postoji kapacitet da se učeterostruči ili čak upetostruči proizvodnja, a da se to uradi sa vrlo malo novca. Navodnjavati ovaj kraj iz koga ja dolazim, Mačvu i Srem, vrlo je jednostavna stvar pošto imate dovoljno vode i dovoljno kanala i reka, samo vam je potrebno da ih dovedete do njiva. I sada vam još pare da EU ili uzmete pare, koliko sam informisan, iz nekih arapskih fondova - ali potpuno je nevažno - to je, dakle, dobar posao i ne znam zašto se on ne radi na način na koji bi trebalo da se radi.

RSE: Šabac je u poslednjih nekoliko godina rekonstruisan i izgleda predivno, kao svaki evropski grad, umiven, čist, blistavih fasada. Izgradili ste i bazen. To ste uspeli izdavanjem municipalnih obveznica. Prvi ste grad koji je izdao municipalne obveznice i dosta je bilo zainteresovanosti građana za to. Gradi se Lidl, iduće godine treba da se otvori. Šta će još u investicionom smislu da se radi? Hoće li doći neka kompanija koja će zaposliti veći broj ljudi? Ostalo je 2.500 ljudi bez posla u godinama krize?

Zelenović: Tako je. Grad Šabac ima najveću industrijsku zonu u Srbiji - 600 hektara potpuno komunalno opremljenog zemljišta, od toga 205 hektara u režimu slobodne zone. To je neverovatan potencijal. Mi imamo problem što nemamo taj komad auto puta koji vodi od Rume do Šapca i to je uglavnom bio razlog što nismo ostvarili onaj broj investicija koji smo želeli. Ali smo mi, pošto više nismo mogli da čekamo Vladu da pruži priliku i zapadnoj Srbiji da se dodatno razvija, odlučili da tražimo sami investitore. Tako smo pronašli kanadski investicioni fond i zato je i kanadski ambasador bio u Šapcu, da probamo da uđemo u zvaničnu proceduru sa vladom Republike Srbije koja treba da da saglasnost da se izgradi autoput putem koncesije. Taj deo autoputa ima u ovom trenutku 15.000 vozila dnevno, izgradnjom autoputa i povezivanjem tog autoputa sa industrijskom zonom, to će da naraste sigurno na 20.000 vozila dnevno. Postoji veliko interesovanje da se to uradi.

I za to postoje projekti od 2012. godine - projekat za eksproprijaciju i projekat za izgradnju autoputa, to je ušlo u master plan Republike Srbije, postoji i projekat za most preko Save, dakle sve postoji, ali se to ne radi. No, i bez toga mi smo uradili jednu saobraćajnicu 2010. godine koja povezuje Šabac i Sremsku Mitrovicu. To je jedna jako brza veza grada i autoputa, što nam je omogućilo da nadomestimo nedostatak samog autoputa.

U Šabac dolazi u kompanija Yazaki iz Japana, to je velika kompanija koja dugo traži mesto za investiranje u Srbiji. Od svih gradova u Srbiji, oni su se odlučili za Šabac. Da to nije bio Šabac, verovatno bi radili još jednu fabriku u Bugarskoj. Zaposliće 1.700 ljudi, mahom žena. Oni su kompanija koja je globalno respektabilna u svetu, ima više od 200.000 zaposlenih u svetu i preko 250 fabrika u kojima proizvode auto komponente.

Paralelno sa njima, imamo još sedam talijanskih kompanija koje su kupile zemljište u zoni. Neke su već počele proizvodnju, neke završavaju svoje fabrike. Tu se, dakle, generalna slika dosta popravila.

Ono na šta sam naročito ponosan jeste da sam u prethodnih godinu dana uspeo da obiđem više od 70 domaćih kompanija i da obavim razgovore sa još toliko firmi i njihovih predstavnika, da vidimo kako grad može da pomogne domaćoj privredi. Rezultat svega toga je da nam je 20 domaćih firmi kupilo zemlju u industrijskoj zoni, nege oko 20 hektara, i da će krenuti u proizvodnju mesa, folije, bombona, pakovanja različitih vrsta, dakle svega onog što čini život grada.

Posebno sam ponosan na te šabačke firme kojih ima više od pet stotina. To su firme koje zapošljavaju između 20 i 50 ljudi, koje imaju stabilne poslovne bilanse. Jako su fleksibilne, dobro reaguju na krizu i poremećaje u tržištu i imaju jasan plan kako da napreduju. Drago mi je što su uvideli da je Šabac pravo mesto da nastave svoj biznis. Ja sam se kao gradonačelnik sa svojim timom trudio da oni najviše urade u Šapcu. Mislim da imamo jednu dobru energiju za daljji razvoj.

Mislim da je generalno to tema o kojoj treba razgovarati sa privrednicima u Srbiji: kako Vlada da pomogne domaćoj privredi da se razvije na pravi način, kako da otvori mogućnost da se proizvodi više u poljoprivredi, kako da se u industriji poboljša situacija, kako da nam energetski sektor postane vrsta nju dila.

Kad smo kod energije, treba podsetiti da u Srbiji ima milion i po stanova i kuća. Da biste ih izolovali, treba vam oko 2,5 milijardi evra. Taj novac nije tako veliki poduhvat za državu kao što je Srbija jer to pokreće čitav građevinski sektor. Mi smo u Šapcu to počeli da radimo pre nekih šest godina, zajedno sa našim građanima - pola građani investiraju, pola grad. Imamo neverovatnih 50% uštede na energiji, smanjeni su računi našim građanima, smanjujemo potrošnju energije, angažujemo domaću građevinsku operativu, ulepšamo grad, odnosno, stambene zgrade i na kraju povećavamo cenu nekretnina. Zamislite to u Srbiji i koliko je to domaćih firmi koje bi se angažovale, koliko je to operative, koliko je to ljudi novozaposlenih, kolike su uštede.

Naš osnovni problem u spoljnotrgovinskom deficitu je to što uvozimo mnogo energije. Zamislite kada bi smo imali sopstveni izvor energije, a to može da bude biomasa. Mi ćemo to sada raditi u Šapcu, dakle radićemo toplanu na biomasu i imaćemo sopstveno gorivo. Ne želimo da budemo zavisni od poremećaja na tržištu sa Rusijom ili bilo kim drugim, ne želimo da nam neko drugi diriguje cenu, želimo da imamo svoje gorivo i želimo da grejemo naše građane na najjeftiniji mogući način.

Meni je jako žao što se ništa ne dešava sa projektom za izolaciju jednog velikog stambenog naselja u Šapcu, koje je kada ga upoređujemo sa Beogradom, kao kad biste izolovali ceo Vračar. To vredi negde oko dva miliona evra, ali taj projekt stoji kod ministarke Zorane Mihajlović već dve godine. Nemam nikakvu povratnu informaciju šta će raditi, a to je grant nemačke vlade, odnosno nemačkog ministarstva građevine.

RSE: Zašto to stoji? Dobijena je donacija od Nemačke.

Zelenović: Nemačko ministarstvo građevine ima plan da podstakne energetsku efikasnost i to uradi sa našim Ministarstvom građevine. Mi smo se u Šapcu ponudili da budemo pilot-grad, zato što imamo već konkretna dostignuća i već smo uradili preko trideset stambenih zgrada. Ne znam šta Ministarstvo čeka, kao što ne znam šta čeka sa nasipom i auto-putem. Ta situacija u kojoj se vi bavite medijima, a ne bavite se svojim poslom, dovodi nas u situaciju u kojoj smo mi danas. To su stvari na koje ja ne mogu da pristanem i ne mogu da ih prihvatim.

Reći ću još jednu vrlo važnu stvar, koja zapravo reflektuje trenutnu situaciju. Grad Šabac ima budžet od 28 miliona evra, a mi kao grad potražujemo od države negde oko milion evra iz Fonda za razvoj. To je novac koji je trebalo da bude potrošen na gradski bazen. Pored toga, mi kao grad imamo zarobljen novac u hipotekama na različitim objektima iz bivšeg sistema "Zorke". Mi imamo upisane hipoteke na nekretninama koje vrede više od tri miliona evra. U zbiru, to je negde skoro pet miliona evra raznih potraživanja koja grad ne može da realizuje zato što ne rade agencije, zato što ne rade službe, zato što to ne može da dođe do suda, zato što su ti procesi takvi kakvi su kod nas, neverovatno spori. Sada pogledajte refleksiju na redovan život građana. Pet miliona evra koje ne možete da povučete i ne možete da uložite u daljji razvoj infrastrukture, u sređivanje grada ili u investicije u slobodnoj zoni, opremanje zemljišta, podizanja atraktivnosti grada ili čitavog kraja.

Nebojša Zelenović u beogradskom studiju RSE, jul 2106.

Nebojša Zelenović u beogradskom studiju RSE, jul 2106.

RSE: Kad je u pitanju obrazovni sistem, uveli ste za sve građane programerske kurseve besplatno. A na nivou države Srbije Prosvetni savet je bio protiv protiv toga da deca u osnovnim školama imaju obavezno kompjutersko obrazovanje. Neverovatna informacija u XXI veku, zar ne?

Zelenović: Analizom potreba na tržištu rada, mi smo ustanovili da od deset najtraženijih zanimanja u ovom trenutku u Srbiji, a i u regionu, osam su programerska. Od tih osam programerskih, negde oko šest su zapravo poslovi vezani za programiranje u Java programu. Pošto naše formalno obrazovanje ne pruža mogućnost mladima, odnosno deci, da se upoznaju više sa programiranjem, odnosno ne daje im formalno obrazovanje koje će im omogućiti da se zaposle sutra, mi smo odlučili da napravimo jedan neformalan program koji je interaktivan, on-line je i svaki građanin Šapca koji želi, može da se prijavi, da dobije lozinku i da počne da uči programiranje. Programiranje je zamišljeno u 120 lekcija, koje traju godinu dana. Na kraju programa, oni koji savladaju program, dobiju certifikat od strane Grada i bazičnu osposobljenost da mogu da traže posao.

Ovo je program koji je vrlo interesantan, ne znam da ga ima negde drugde, ali ono što je mene iznenadilo jeste da smo dva meseca od pokretanja programa imali više od 2.000 prijavljenih građana. Mi smo mislili da će se prvenstveno deca prijaviti, međutim od 2.000 prijavljenih 80% su naši građani starosti od 18 do 40 godina. To su oni koji sada traže posao, koji se teško zapošljavaju, a koji imaju neke sklonosti i znanja u radu sa računarima. Taj program je stigao do polovine. Rezgovaraću sa onima koji su prešli polovinu programa, njih ima više od sto, o tome da da za njih nadogradimo program i da im omogućimo dodatno obrazovanje. A ovih dana ćemo razgovarati i sa nekim kompanijama koje žele da se uključe u taj program.

RSE: Radili ste svojevremeno i u Republičkom zdravstvenom fondu. Bilo je inostranih istraživanja gde su došli do toga da u okviru regiona građani Srbije uplaćuju najviše u zdravstveni fond, a da dobijaju najlošiju zdravstvenu uslugu.

Zelenović: U ovom trenutnu, zdravstvenim sistemom u Srbiji nisu zadovoljni ni građani, ni lekari, odnosno, medicinsko osoblje. Ne vidim da tu postoji bilo kakav plan. Vrlo je lako pogledati onu listu zadovoljstva korisnika zdravstvene zaštite i shvatiti da je Holandija na prvom mestu, unazad pet godina, a da je Srbija na poslednjem mestu. To vam sve govori.

Mi smo to pokušali u Šapcu da pokažemo kako mi mislimo da to treba da izgleda. Kao grad finansiramo plate za 18 mladih lekara i 16 medicinskih sestara, pokušavajući da nadomestimo nedostatak zdravstvenog kadra i ovu besmislenu odluku o zabrani zapošljavanja lekara u zdravstvenim ustanovama. Mi smo zabranili lekarima da rade, a nismo pri tom otvorili prostor da rade u privatnoj praksi. Pri tom nismo izjednačili ni privatnu i javnu praksu. Nemamo kvalitetnu mrežu ustanova i nemate mogućnost da kao građanin zaista birate.

U ovom trenutku imate situaciju da građani ne plaćaju osiguranje, odnosno poslodavci u dogovoru sa zaposlenima ne plaćaju osiguranje, zato što nisu zadovoljni uslugom. Onda razliku u novcu uzimaju u gotovini, pa se onda leče gde ko hoće. To vam govori o nezadovoljstvu građana. Sa druge strane, imate lekare koji imaju male plate, koji su ugroženi i izloženi ogromnim pritiscima. To mora da se promeni. Moraju lekari da se nagrade za svoj rad. Postojeće kapitacione formule, to znaju ljudi koji se bave zdravstvenim osiguranjem, ali one nisu dobre. One su komplikovane, vteraju lekare da rade manje. Mislimo da to mora da se promeni. I mora da se izjednači privatni i javni sektor.

RSE: To je odloženo do u nedogled?

Zelenović: Mislim da se sada u Ministarstvu zdravlja bave potpuno nebitnim stvarima, tipa izdavanja elektronske kartice ili već čime, što nam je potpuno nevažno. Uz to, sprovode tihu centralizaciju u državi, proglašavajući lokalne, gradske ili opštinske, ustanove za nesposobne i pokušavajući da sve to dovuku u centar, odnosno u Ministarstvo.

Takav proces mora da se zaustavi zato što nije normalno vodite zdravstvenu, obrazovnu, poljoprivrednu, niti bilo koju drugu, politiku iz jedne tačke. Jednostavno ne možete da pogodite kako treba. Zato građani moraju da imaju svest šta plaćaju, kako plaćaju i šta plaćanjem dobijaju. To može da se uradi, nije to tako dramatično velika stvar, ali morali bismo hteti da primenimo evropsku praksu, što mi, kako izgleda, ne želimo.

RSE: Spremate li i Šabac na vodi? Znam, to izaziva jake asocijacije na Beograd na vodi. Grad se, dakle, spušta na Savu. Šta god to bude bilo - zeleni pojas, šetalište ili nešto drugo - hoće li ti pregovori biti tajni ili javni? Videla sam da Vas je u jednom trenutku pokret Dosta je bilo, prozvao za netransparentno pregovaranje sa stranim investitorima i za tajne ugovore. O čemu se tu radilo?

Zelenović: Evo o čemu se radi. Grad Šabac ima neke razvojne projekte. Jedan od tih projekata je i "Sava park". Sava park je zapravo 300 hektara zemljišta koje je uglavnom sada devastirano i nalazi se uz reku Savu. To će biti zona rekreacije, sporta, kulture i svih onih sadržaja koji čine život u jednom gradu kvalitetnijim.

S obzirom da razvijamo industrijsku zonu, očekujemo da nam se u sledeće dve godine zaposli oko tri hiljade ljudi u Šapcu, a ti ljudi treba da imaju kvalitetan život. Krenuću sa iskustvom mog kolege Majka Korneta iz Oklahoma sitija, sa kojim smo imali solidnu saradnju. On kaže da velike investicije ne dolaze u loše, male i nesrećne sredine, tako da vi svojim građanima morate obezbediti viši kvalitet života jer tek tada velike investicije prate ljude.

Naravno da to podrazumeva da razgovarate sa građanima i da građanima dozvolite da se izjasne. Dakle, građani su se već izjasnili o ovom projektu. Projekat "Sava park" treba da liči na Central park u Njujorku i na Bulonjsku šumu, dakle grad potpuno okrenut prirodi. Mi smo grad koji nema dovoljno zelenila po glavi stanovnika i moramo taj standard da dostignemo. Jedan od načina je upravo ovo.

Što se tiče prigovora nekih partija, ja sam potpuno otvoren za sve i sve to što može da se da i da se kaže je uvek dostupno. Ono što ne može, ne može, ali daleko od toga da ne razgovaramo sa građanima.

RSE: Neverovatna je činjenica da ste grad koji izdvaja čak 7% iz budžeta za kulturu. Vi znate da je to na republičkom nivou to bednih 0,6%.

Zelenović: Već dugi niz godina u Šapcu se odvaja dosta novca za kulturu. Pre bih, međutim, rekao da se u kulturu investira nego da se za nju odvaja. Mi, kao što je poznato, imamo jedno od najboljih pozorišta u Srbiji, takođe jednu od najboljih biblioteka u Srbiji, muzej ima novu stalnu postavku, a imamo i druge ustanove kulture koje uspešno funkcionišu. Imate, naravno, i vaninstitucionalne sadržaje kulture kroz mnogostruku saradnju sa nevladinom organizacijama, udruženjima građana i slično. U zbiru, dakle, to jeste sedam posto našeg gradskog budžeta. Jako mi je žao što i u državi to nije sedam odsto. Mi u Šapcu smatramo da je kultura temelj jednog društva. Vi ne možete da pravite društvo ako ljudi ne mogu da razaznaju šta je dobro, a šta zlo. Zato je važno da naši građani imaju bogatiju i sadržajniju kulturnu ponudu.

RSE: Vi ste predstavnik mladih snaga u okviru partije Zajedno za Srbiju. Doskorašnji lider Dušan Petrović se povukao u vašu korist, u korist novih mladih čelnika, što je svakako za pozdraviti. U Šapcu ste vlast, ali stranka je na republičkom nivou opozicija, a opozicija je u ovom trenutku, vidimo svi, u vrlo katastrofalnoj situaciji. Vidite li mogućnost nekakvog objedinjavanja?

Zelenović: Generalno, politička situacija u ovom trenutku u Srbiji je nenormalna. Mi smo sada na jednom brodu koji se nakrivio na jednu stranu i tako nakrivljen plovi. Mora da se uspostavi politički balans ili ravnoteža. To onda omogućuje da se društvo razvija. Žao mi je što na našoj političkoj sceni na ovoj strani opozicije nema novih ljudi u politici, ali to je proces koji neminovno mora da se desi.

Mi iz stranke "Zajedno za Srbiju" zaista svi radimo na tome. Mi smo napravili dogovor da se Dušan Petrović povuče, on je član Političkog saveta. Sa druge strane, predloženo je da ja budem taj koji će nositi politiku u budućem periodu i da zapravo pokažemo i drugim političkim strankama u opoziciji da treba da uđemo u nove procese. Ti novi procesi treba da se dese što je moguće pre i treba da se dogovorimo oko toga šta su temelji nove političke ponude sa kojom se izlazi pred građane. Mi intenzivno razgovaramo o tome sa našim prijateljima, i u DS-u, i u SDS-u, ali i sa svim drugima koji su opozicija sadašnjoj Vladi Republike Srbije, zato što smatramo da ova Vlada ne radi svoj posao dobro i ne radi ga u interesu građana. Mi smo vrlo voljni da razgovaramo sa svima koji to žele, a kako će to izgledati i kako će se to zvati, kakvu će formu imati, u ovom trenutku nije bitno.

RSE: Da li lično razmišljate u bliskoj budućnosti o političkom angažovanju na republičkom nivou? Da li projektujete već neke ambicije na taj nivo?

Zelenović: Ne. Ne mislim da stvari treba da funkcionišu na taj način i verujem da ono što sada treba da se desi i što će biti politički interesantno od septembra meseca, jesu predstojeći predsednički izbori.

RSE: Zašto svi poležete tolike nade u predsedničke izbore?

Zelenović: Ne, ne polažem nadu u predsedničke izbore.

RSE: Predsednički izbori, čak i kada bi pobedio kandidat opozicije, što je teško moguće, ali, eto, čak i kad bi se nekako desilo, usledila bi kohabitacija predsednika i premijera, a toga je već bilo. I zašto bi to moralo da ugrozi aktuelnu vlast?

Zelenović: Mi se moramo boriti jer način na koji sada funkcioniše Srbija ne vodi je u dobrom pravcu.

RSE: Kako ćete se boriti evropskom agendom protiv aktualne vlasti i aktualnog premijera, koji takođe ima evropsku agendu?

Zelenović: Ne mislim da je tema šta će se dešavati na sledećim predsedničkim izborima, nego je tema šta će se dešavati kada Vučić više ne bude bio prva ličnost u Srbiji. Mi moramo da vodimo računa o budućnosti Srbije. Spram toga treba da se dogovaramo oko toga šta i kako i na koji način se dešava na ovoj drugoj strani koja je demokratska, koja je opoziciona i koja, verujem, treba da izađe sa novom političkom ponudom pred građane. Mi verujemo da je to novo buđenje i institunacionalizovanje direktnog odlučivanja građana tema o kojoj može da se razgovara. To ćemo ponuditi našim partnerima. Siguran sam da to mora da se desi zato što je došlo vreme za to.

RSE: Može li se sa starim liderima?

Zelenović: Za svakog ima mesta, sa svakim može da se razgovara zato što svi ti ljudi koji su nekada bili predsednici države, stranaka i političkih organizacija mogu da doprinosu.

RSE: Ali možda iz senke?

Zelenović: Svako može da doprinese na svoj način.

RSE: Zašto ne istaći novu generaciju ljudi? Zar to nije već imperativ?

Zelenović: Tu ste u potpunosti u pravu, ali o svemu i svima poslednju reč daju građani. Mi smo sa tom novom političkom idejom i sa novim ljudima izašli na prve izbore, a to su bili ovi poslednji lokalni izbori.

Uspeli smo da dobijemo podršku građana u ovoj čitavoj nepovoljnoj konstelaciji odnosa i došli do toga da u Šapcu i dalje vršimo vlast. Dakle, mi smo u Šapcu uspeli. Tu nismo favorizovali bilo koju stranku, nego smo napravili jednu kvalitetnu listu, koju sam predvodio, uz drugu listu u kojoj smo imali mog koalicionog partnera, koji je takođe mlad političar. Ljudi su to prepoznali. Mi mislimo da je to recept.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG