Dostupni linkovi

logo-print

Holokaust i restitucija: Jevreji u Srbiji još uvek čekaju pravdu


Detalj sa konferencije "Holokaust i restitucija"

Detalj sa konferencije "Holokaust i restitucija"

Neophodno je da Srbija što pre usvoji specijalni zakon o vraćanju imovine oduzete Jevrejima u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, jedna je od poruka konferencije “Holokaust i restitucija”, koja se 11. i 12. maja održava u prostorijama Agencije za restituciju u Beogradu.

Osim predstavnika stručne javnosti i pripadnika jevrejske zajedince, otvaranju konferencije prisustvovali su ambasadori Sjedinjenih Država, Izraela, Kanade, te gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Učesnici skupa poručili su da se žrtvama Holokausta i njihovim potomcima mora vratiti ne samo imovina, već i dostojanstvo koje zaslužuju.

Ruben Fuks

Ruben Fuks

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština, podsetio je da je pre godinu dana formirana radna grupa za pisanje posebnog zakona o restituciji kao posledici Holokausta, ali da je ona održala samo jedan sastanak.

On je dodao da su Jevreji na prostoru današnje Srbije u poratnom periodu bili uskaraćeni za brojna prava, što bi novi zakon trebalo da ispravi.

“Činjenica je da su državnom politikom u poratnom periodu preživeli Jevreji koji su ostali na teritoriji Jugoslavije, odnosno Srbije, bili uskraćeni za mogućnost obeštećenja kao žrtava Holokausta od strane Nemačke.Dalje, oni koji su se iseljavali iz ondašnje Jugoslavije, morali su da se odreknu imovine, zajedno sa odricanjem od državljanstva”, rekao je Fuks.

Prema rečima Elen Heler, sutkinje iz Svetske jevrejske organizacije za restituciju, Srbija je u prethodnih 10 godina učinila velike korake u restituciji imovine Jevrejima, ali je naglasila da da taj proces hitno mora biti završen.

“Imali smo izuzetno dobar sastanak sa ministrom pravde Srbije, koji nam je potvrdio da je Srbija posvećena tome da usvoji ovaj zakon bez odlaganja”, istakla je Heler.

Da će zakon biti donet uveren je i direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić:

Strahinja Sekulić

Strahinja Sekulić

“Zakon će sigurno biti donet. Bila bi velika sramota za Srbiju da ga ne donese."

Specijalni izaslanik američkog Stejt departmana za pitanja Holokausta Nikolas Din kazao je da veruje da će čitav proces donošenja i primenjivanja zakona biti fer i transparentan. Uspostavljanje modela reastitucije zavisi od političkog vođstva i partnestva sa civilnim sektorom, dodao je on.

“Sjedinjene Države ohrabruju restituciju, kao ključni način za ojačavanje vladavine zakona, što je temelj prosperitetnog i demokratskog društva. Svesni smo brojnih teškoća koje prate restituciju. Međutim, kredibilna i jasna imovinska prava ostaju ugaoni kamen snažne ekonomije”, konstatovao je Din.

Heler je ukazala na to da je Srbija 2011. usvojila Zakon o privatnoj svojini, ali da veliki broj članova jevrejske zajednice iz Srbije, koji žive u inostranstvu nije bio pravovremeno obavešten.

“Mnogi preživeli iz Srbije i njihove porodice koje žive izvan Srbije, nisu bili obavešteni niti su imali vremena da prikupe dokumentaciju i podnesu zahteve uroku koji previđa taj zakon. Tražimo od Vlade Srbije da, bilo amandmanom bilo posebnim zakonom produži taj rok”, rekla je Elen Heler.

Na teritoriji današnje Srbije pre Drugog svetskog rata živelo je 33.000 Jevreja, a njih 83 odsto stradalo je u Holokaustu, podsetio je ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi.

“Ne znam da li kuće, sobe i stanovi pamte one koji su živeli tamo, ali mi pamtimo. Moramo se sećati onih koji su ubijeni na najbrutalnije načine. Ima mnogo posla, ali verujem da će uz veliku posvećenost Agencije za restituciju, pravda biti sprovedena. Ako ovaj nacrt zakona bude izrađen na prihvatljiv način, na ljudski način, on može biti primer za vlade drugih evropskih zemalja”, konstatovao je Levi.

Konferencija o vraćanju imovine koja je Jevrejima oduzeta tokom Holokausta održava se drugu godinu zaredom. Učesnici su izrazili nadu da iduće će iduće godine biti usvojen zakon, te da neće biti potrebe za ovim skupom.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG