Dostupni linkovi

logo-print

Izložba „Čekamo vas“: Grafiti mržnje kroz prizmu beogradskih umetnika


Jedan od grafita mržnje u Beogradu, foto iz arhive: Vesna Anđić

Jedan od grafita mržnje u Beogradu, foto iz arhive: Vesna Anđić

U okviru projekta „Kustosiranje“, u Galeriji Doma omladine se u utorak otvara izložba „Čekamo vas“, na kojoj će biti predstavljeni video radovi sedam umetnica koji su kao temu izabrale grafitie mržnje na beogradskim fasadama. Posetioci će do 21. aprila moći da pogledaju tri video instalacije sa zvučnom podlogom, povezane sa nekoliko predmeta postavljenih u prostoru.

Izložba predstavlja reakciju mladih ljudi na poruke mržnje i pozive na linč, na koje niko ne reaguje, objašnjava Andrej Bereta, kustos izložbe.

“Takav vizuelni jezik posmatran je, s jedne strane, kao zanimljiv estetski momenat, dakle sa stanovišta grafita kao takvog. S druge strane, posmatran je i sadržanski, kao jedan narativ”, ističe Bereta.

Pored dela izložbe na kojem su radile umetnice, postavka ima i interaktivni karakter koji pruža priliku posetiocima da reaguju na pitanja kojima se bavi umetnička postavka.

“To je zapravo poziv publici da ostavi svoje poruke koje mi nazivamo ‘Najlepše želje’”, kaže Bereta.

Na javni konkurs za izložbu bilo je prijavljeno više od 40 mladih umetnika, a prema najavi organizatora, u uži krug izabrano je dovoljno radova da se formiraju bar dve izložbene postavke. Šaroliku ekipu koja je radila na pripremi postavke “Čekamo vas” čine istoričarke umetnosti Ana Srdić, Marija Macić i Anđela Milinković, arhitekta Višnja Vujović, fotografkinja Bojana Andrić, arheološkinja Jelena Obradović i antropološkinja Milica Josimović.

Prema rečima Milice Josimović, izložbi su prethodili dugi razgovori o temi rada i višenedeljno terensko istraživanje.

“Dogovorile smo se da to bude video rad, pošto je mnogo efektniji od fotografije, a i upadao je u naš koncept da realnost prikažemo u sasvim drugom prostoru i da vidimo kako će je ljudi percipirati. Uglavnom se dešava da na ulicama ljudi prolaze pored tih grafita, ne primećujući ih, kao da su već oguglali na to što piše”, kaže ova umetnica.

Uticaj na identitet Beograda

Među brojnim porukama na koje je tokom terenskog rada nailazila, najjači utisak na nju je ostavio jedan grafit na Dorćolu: “To je jedan veliki natpis na kojem piše: ‘Upropastili ste moju mladost’. To pokazuje jednu veliku frustraciju pojedinca.”

S obzirom na to da se bavi antropologijom, pitali smo našu sagovornicu, šta joj te poruke govore o današnjem Beogradu.

“Svakako da govore o grupnom identitet, kako Beograda, tako možda i cele Srbije, jer to je ono što realno postoji. Mada, ne mogu sve da posmatram crno, jer postoje ljudi kojima to smeta i koji su radi da dođu i da okreče to. Ali, svakako da se sve te tenzije koje su se dešavale u našem društvu poslednjih nekoliko decenija odražavaju i na to šta ljudi pišu”, smatra Milica Josimović.
Grafiti mržnje na plakatima posvećenim 10. godišnjici od atentata na premijera Zorana Đinđića

Grafiti mržnje na plakatima posvećenim 10. godišnjici od atentata na premijera Zorana Đinđića


“Kustosiranje” je projekat edukativnog i istraživačkog karaktera, namenjen studentima i profesionalcima iz oblasti umetnosti i kulture, ali je takođe otvoren i za sve zainteresovane. Još jedan od kustosa izložbe Srđan Tunić, inače, kao i Bereta, organizator projekta “Kustosiranje”, kaže za naš program da je savremeni društveni trenutak u Srbiji dosta inspirativan za ovdašnje stvaraoce.

“Na primer, na vestima imate da nije postignut dogovor oko Kosova. Jedan od grafita koji se nalazi na izložbi se može protumačiti kao poziv na ekstremizam ili pak kao pitanje – zašto se ovaj grafit tu nalazi i zašto poziva na mržnju? To je nešto što ova izložba želi da problematizuje”, kaže Tunić.

On dodaje da “Kustosiranje” ima za cilj da ohrabri mlade umetnike da reaguju na kontekst u kojem se nalaze.

“Čini mi se da bi umetnici trebalo da budu dosta hrabriji, kao i kustosi koji stoje iza njih ili iza nekog svog koncepta. Trebalo bi da se postave kritički, odnosno da postave svoj stav kao reakciju na kontekst u kojem se nalaze. Često se dešava da ljudi ili beže u prošlost ili u neku vrstu eskapizma. Naravno, postoji ona čuvena rečenica, ‘lično je političko’, tako da zapravo svaki beg ka sebi dovodi u suočavanje sa svetom koji se nalazi oko svih nas”, zaključuje Srđan Tunić.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG