Kako sprečiti glad u Gazi?

Ujedinjene nacije (UN) su upozorile da je rasprostranjena glad u Pojasu Gaze "skoro neizbežna" ako se ne stupi u akciju.

Zašto?

Agencije Ujedinjenih nacija su još u januaru upozorile da je potrebna hitna suštinska promena u protokolu humanitarne pomoći za Gazu zbog rasta rizika od gladi, ali i zbog toga što je sve više ljudi je izloženo smrtonosnim epidemijama bolesti.

Do formalnog zaključka da je glad stigla u obalsku enklavu od 2,3 miliona ljudi moglo bi doći sledeće nedelje, piše Reuters.

Šta je glad, i ko proglašava nestašicu hrane?

Glad se procenjuje prema Integrisanoj klasifikaciji faza bezbednosti hrane (IPC). To je inicijativa koju čini više od deset agencija Ujedinjenih nacija, regionalnih tela i grupa za pomoć

Da bi se proglasila glad, najmanje 20 odsto stanovništva mora da pati od ekstremne nestašice hrane, pri čemu je jedno od troje dece akutno pothranjeno, a dve osobe od svakih 10.000 umiru dnevno od gladi ili neuhranjenosti i bolesti.

Glad je proglašena dva puta u poslednjih 13 godina: u Somaliji 2011. i u delovima Južnog Sudana 2017. godine.

Kakva je trenutna procena za stanje u Gazi?

Krajem decembra, IPC je rekao da je u Gazi već premašen prag od 20 odsto.

Naveli su da bi preostala dva praga, broj dece koja su akutno pothranjena i broj ljudi koji svakodnevno umiru od gladi ili neuhranjenosti i bolesti , "takođe mogli biti premašeni u nekom trenutku" u narednim mesecima.

"Postoji rizik od gladi u projektovanom periodu do maja 2024. ako se trenutna situacija nastavi ili se pogorša", navodi se u saopštenju.

Ujedinjene nacije su u februaru saopštile da procenjuju se više od četvrtine od 2,3 miliona stanovnika Gaze "suočava sa katastrofalnim nivoom siromaštva i gladi". U njemu se navodi da bi bez akcije široko rasprostranjena glad mogla biti "skoro neizbežna".

IPC bi trebalo da objavi novu analizu situacije u Gazi do sredine marta.

Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija?

Prilikom posete Svetske zdravstvene organizacije (WHO) bolnicama Al-Awda i Kamal Adwan u severnoj Gazi početkom marta, prvoj od početka oktobra, šef ove organizacije Tedros Adhanom Ghebreyesus napisao je na mreži X da je nedostatak hrane rezultirao je smrću desetero dece.

Dr Tedros je izvestio je o "ozbiljnim nivoima pothranjenosti, deci koja umiru od gladi, ozbiljnoj nestašici goriva, hrane i medicinskih potrepština, uništenih bolničkih zgrada" u severnoj Gazi, gde se procjenjuje da oko 300.000 ljudi živi s malo hrane i čiste vode.

Ove posete su bile prve posete SZO-a u nekoliko meseci "uprkos našim naporima da dobijemo redovniji pristup sjeveru Gaze", napisao je on.

Šta znači proglasiti glad?

Iako proglašenje gladi ne izaziva nikakav formalni odgovor, može pomći da se globalna pažnja usmeri na to kako pomoći.

Ali kao što je Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova rekla: "Jednom kada se proglasi glad, prekasno je za previše ljudi".

Ko je odgovoran za trenutno stanje u Gazi?

Ujedinjene nacije vide Izrael kao okupatorsku silu u Gazi i kažu da izraelska vojska ima odgovornost da omogući humanitarne operacije unutar enklave.

U Ženevskim konvencijama o ratnom pravu iz 1949. godine navodi se sledeće: "U najvećoj meri raspoloživih sredstava, okupatorska sila ima dužnost da obezbedi hranu i sanitetsko snabdevanje stanovništva".

Šta kaže Izrael?

Izrael je zauzeo Zapadnu obalu, Gazu i istočni Jerusalim u ratu 1967. godine. To su oblasti istorijske Palestine koje Palestinci žele za državu. Izrael se povukao iz Gaze 2005, a Hamas, koji su EU i SAD proglasile za terorističku organizaciju, je pobedio na izborima 2006. Ali Izrael, zajedno sa susednim Egiptom, i dalje kontroliše granice enklave.

Izraelski lideri dugo su tvrdili da Gaza i Zapadna obala nisu formalno okupirane na osnovu toga što su zarobljene od Jordana i Egipta tokom rata 1967, a ne od suverene Palestine. Izrael takođe naglašava istorijske i biblijske veze jevrejskog naroda sa zemljom.

Zašto je humanitarna situacija u Gazi tako teška?

Rat u Gazi je počeo kada su borci Hamasa napali Izrael 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi i zaplenivši 253 taoca, prema izraelskim izveštajima.

Izrael je uzvratio tako što je prvobitno uveo "potpunu opsadu" Gaze i pokrenuo vazdušni i kopneni napad u kojima je ubijeno oko 30.000 Palestinaca, kažu zdravstvene vlasti u enklavi koju vodi Hamas.

Pomoć se trenutno može isporučiti u južnu Gazu preko prelaza Rafa iz Egipta i Kerem Šalom iz Izraela.

Palestinska agencija UN-a za izbeglice UNRVA saopštila je da je tokom februara u proseku gotovo 97 kamiona moglo da uđe u Gazu svakog dana, u poređenju sa oko 150 kamiona dnevno u januaru - znatno ispod cilja od 500 kamiona dnevno.

Ujedinjene nacije su opisale pristup pomoći kao "nepredvidiv i nedovoljan", okrivljujući vojne operacije, nesigurnost i opsežna ograničenja za isporuku osnovnih zaliha.

Konkretno, UN navode: zatvaranje graničnih prelaza, ozbiljna ograničenja kretanja, uskraćivanje pristupa, teške procedure provere, bezbednosne rizike, incidente civila koji su očajni, narušavanje zakona i reda i ograničenja komunikacije i zaštitne opreme.

Izrael je rekao da je posvećen poboljšanju humanitarne situacije u Gazi i da nema ograničenja za pomoć civilima. On je okrivio Ujedinjene nacije za bilo koje probleme sa isporukom, rekavši da ograničenja količine i tempa pomoći zavise od kapaciteta UN-a i drugih agencija.

Kako pomoći da se sprečiti glad u Gazi?

Sjedinjene Američke Države (SAD) i druge međunarodne vlade zalagale su se za povećanje pomoći opkoljenoj palestinskoj enklavi, prenosi Euronews.

Američki predsednik Džo Bajden naglasio je da je hitno potrebno povećati pomoć Gazi.

"Moramo dostaviti više pomoći u Gazi. Nema izgovora. Nema".

S obzirom na zatvaranje većine graničnih prelaza u Gazi, pomoć su dostavljali i ispuštanjem ga kroz vazduh.

Šefovi Svetskog programa za hranu (VFP), UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) naveli su u januaru da dobijanje dovoljno zaliha u i preko Gaze sada zavisi od nekoliko faktora.

Neophodno je otvaranje novih ulaznih ruta, da se više kamiona propušta kroz granične kontrole svakog dana, zatim manje ograničenja kretanja humanitarnih radnika, kao i garancije bezbednosti za ljude koji pristupaju i distribuiraju pomoć.