Po celi dan građanke i građani Srbije kucaju u drvo, ne bi li odagnali crne misle koje su im donele reči Aleksandra Vučića. Ali ne samo njemu, zvona kao simbol kraja, čuje i Dragan Đilas, posle čega je lančano skoro pa isti efekat postignut i u svesti Ivice Dačića.
No, za razliku od njih taj zvuk Snežani Dakić i Nenadu Radujeviću označio je novi početak. Uz Zorana Ostojića i možda, reklo bi se, URS. Kad vide šta se zbiva Đilas je citirao reči Borisa Tadića, i bi mu teže nego dok je čitao Hemigveja.
Nit literaturom, nit frizurom, nit garderobom, se ne zamara Aleksandar Vulin. A ono šta njega mori su prljave kragne.
Sve zajedno ih (nas) zateče odluka o viznom mehanizmu, baš kao i to što je na utakmici sve dobro prošlo. A izvan terena, u Novom Sadu …
No, za razliku od njih taj zvuk Snežani Dakić i Nenadu Radujeviću označio je novi početak. Uz Zorana Ostojića i možda, reklo bi se, URS. Kad vide šta se zbiva Đilas je citirao reči Borisa Tadića, i bi mu teže nego dok je čitao Hemigveja.
Nit literaturom, nit frizurom, nit garderobom, se ne zamara Aleksandar Vulin. A ono šta njega mori su prljave kragne.
Sve zajedno ih (nas) zateče odluka o viznom mehanizmu, baš kao i to što je na utakmici sve dobro prošlo. A izvan terena, u Novom Sadu …
