Dostupni linkovi

logo-print

Fiskalni pakt EU bez Češke i Britanije

  • RSE

Predsednik Francuske Nikola Sarkozy (L), nemačka kancelarka Angela Merkel (C) i talijanski premijer Mario Monti (D) tokom briselskog samita, 30. januar 2011.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozy (L), nemačka kancelarka Angela Merkel (C) i talijanski premijer Mario Monti (D) tokom briselskog samita, 30. januar 2011.

Dvadeset i pet zemalja članica EU se dogovorilo u ponedeljak naveče da se pridruže fiskalnom sporazumu koji nalaže provođenje strože budžetske politike. Jedino su Češka i Velika Britanija glasale protiv.

Dok su Česi naveli “ustavne razloge” za neprihvatanje sporazuma, britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je kako će njegova vlada posegnuti za ovim merama ukoliko to bude od interesa za Veliku Britaniju, javio je BBC.

Cilj sporazuma je sprečavanje prekomernog nakupljanja dugova. Njegovo provođenje pratiće Evropski sud pravde i izricati novčane kazne za prekršioce.

Pored toga, lideri EU dogovorili su se da za jul ove godine pomere početak funkcionisanja ključne stabilizacione strukture evrozone - Evropskog stabilizacionog mehanizma (The European Stability Mechanism), koji će predstavljati fond brze finansijske pomoći zemljama članicama u slučaju neophodnosti.

Budžetski pakt, koji su inicirale Nemačka i Francuska, predstavlja ključni element za stabilizaciju finansijskog tržišta 17 država zone evra, i njime se uspostavljaju oštre granice strukturnom deficitu državnog budžeta (0,5 odsto) i uvodi međunarodnopravna odgovornost za narušavanje te odredbe.

Ovim je Evropska komisija došla u bolju poziciju kada je reč o odlučivanju o nacionalnim budžetima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donete na vanrednom samitu Evropske unije.

“To je zaista izuzetno dostignuće”, rekla je Merkelova posle skoro sedmočasovne diskusije sa njenim evropskim partnerima.

Formalno potpisivanje biće početkom marta, a zvanično stupanje na snagu nakon što ga ratifikuje 12 država Unije, navedeno je u Van Rompejevoj izjavi.

“Održani samit EU je najvažnija faza u borbi sa aktuelnom dužničkom krizom”, rekao je predsedavajući Unije na pres konferenciji, ističući da je nesumnjiv uspeh priključenje još osam zemalja Paktu.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, pak, rekao da je ulog u borbi protiv krize stavljen ne na kratkoročne, već na fundamentalne mere.
“Istina, za njihovu realizaciju potrebno je vreme”, dodao je on.

Van Rompej je pozdravio napredak Grčke u pregovorima sa privatnim sektorom, a posle samita je predsednik Francuske Nikola Sarkozi rekao da su pregovori o smanjenju duga između grčke vlade i privatnih kreditora na “dobrom kursu” i da “treba da se završe sporazumom tokom narednih nekoliko dana”.

Sarkozi je, takođe, odbacio ideju da EK uvede spoljnu kontrolu državnog budžeta Grčke. “Čak se i ne razmatra pitanje da se bilo koja zemlja EU stavi u tako zavisan položaj”, rekao je francuski predsednik.

Osim o fiskalnom paktu, čelnici su razgovarali i o merama za podsticaj privrednog rasta i zapošljavanja. O tome bi trebali prihvatiti posebnu izjavu u kojoj će naglasiti da do privrednog rasta i zapošljavanja može doći samo ako članice budu vodile konzistentnu politiku, kombinovale pametnu štednju s podsticajem ulaganja u budući rast, zdravu makroekonomsku politiku i aktivnu politiku zapošljavanja.

U nacrtu izjave čelnici kažu da je konsolidacija javnih finansija nužan uslov za brži i održivi povratak rasta i otvaranje novih radnih mesta, ali da to samo po sebi nije dovoljno, nego zemlje članice moraju osavremeniti svoju privredu ii pojačati konkurentnost.

Okupljenima se na početku samita obratio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc koji je oštro napao dosadašnji pristup zemalja članica u rešavanju finansijske i privredne krize. Rekao je da promena ugovora nije nužna i da EU treba da se bavi rešavanjem svakodnevnih problema evropskih građana, a ne maglovitim pitanjima institucija i ugovora.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG