Dostupni linkovi

logo-print

FHP traži povlačenje Nacrta zakona o pravima civilnih žrtava rata


Fond za humanitarno pravo i grupa nevladinih organizacija traže da se povuče iz procedure Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica za koji smatraju da bez bilo kakve podrške države ostavlja većinu civilnih žrtava. Među isključenim kategorijama su porodice nestalih i žrtve seksualnog nasilja.

Prema procenama Fonda za humanitarno pravo najmanje 15.000 osoba ostaje van domašaja zakona,odnosno bez bilo kakve podrške države, a među njima su porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja, žrtve koje pate od psihičkih posledica i fizičkih povreda koje su manje od 50% telesnog oštećenja, kao i stradali od strane pripadnika oružanih snaga Srbije ili na teritoriji drugih država.

Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je najsporniji aspekt predloženog Nacrta zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica što u potpunosti preuzima pravni režim koji je snazi, a koji je već u nekoliko navrata kritikovan od međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava. Ona navodi i da je Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije ukazala da postojeći sistem nije adekvatan.

Jedan od vrlo važnih standarda ustanovljenih pred evropskim sudom za ljudska prava jeste da države mogu da propisuju ili ne propisuju određene socijalne mere zaštite u zavisnosti od sopstvene odluke ili procene. Međutim, ono što države nikako ne smeju jeste da kada propisuju te socijalne mere, što je slučaj sa ovim Nacrtom zakona ili trenutno važećim Zakonom o civilnim žrtvama rata, da se žrtve ne smeju diskriminisati. Dakle, ne možete jednu kategoriju žrtava smatrati civilnom žrtvom rata na osnovu nekakvih iracionalnih uslova, a druge žrtve, poput recimo, porodica nestalih ili žrtava seksualnog zlostavljanja koje su globalno prepoznate kao žrtve, izostaviti iz nekon potpuno nepoznatog razloga“, kaže za RSE Sandra Orlović.

Kao jedan od primera Fond za humanitarno pravo navodi slučajeve Štrpci i Sjeverin.

“Jedini razlog zbog čega porodice otetih i ubijenih u ovim zločinima danas nisu priznate kao članovi porodice civilne žrtve jeste taj što je mesto njihove otmice van teritorije Srbije”, kaže se u primedbama upućenim predlagaču - Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jer odredbe Nacrta zakona “nisu usklađene sa opštepoznatom činjenicom, prihvaćenom u brojnim i sudskim i političkim dokumentima, da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji imali snažan regionalni karakter koji se ogledao i u činjenici da su žrtve iz jedne države preživele nasilje u drugoj.”

Primedbe Fonda, koje su podržale i Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi, odnose se i na to što Nacrt zakona “zadržava i rešenje iz sada važećeg Zakona da su porodice civilnih žrtava rata samo one porodice čiji je član ubijen ili poginuo, ali ne i nestao, te da ne prepoznaje ni kategoriju žrtava seksualnog nasilja.

Staša Zajović iz Žena u crnom, nevladine organizacije koja zahteva reparaciju za žrtve seksualnog zločina, smatra da su civilne vrednosti daleko od interesovanja sadašnjih vlasti.

Ovakva vrsta zakonskih predloga samo potvrđuje militaristički i nacionalistički karakter sadašnjih zakonodavnih vlasti. Oni su neosetljivi na civilne žrtve rata, isključuju ne samo žene žrtve seksualnih zločina, isključuju takođe nestale, isključuju one koji su drugačije pripadnosti i tako dalje. Ima jedna druga stvar sa antimilitarističkog stanovišta koja nas posebno zabrinjava, zapravo pokazuje jednu kranju okrutnost i krajnji militaristički karakter sadašnjih vlasti a to je da oni koji su bili silom odvedeni u ratove kao topovsko meso za imperijalne ciljeve sprske politike srpskog režima, to su oni koji su prisilno mobilisani, nisu čak ni uzeti u obzir”, navodi Zajović.

Rigidno definisanje pojma civilnih žrtava rata, isključivanje nekih od najranjivijih kategorija žrtava rata (porodice nestalih i žrtve seksualnog zlostavljanja) i davanje daleko povoljnijeg statusa vojnim invalidima i porodicama palih boraca, samo su neki od ilustrativnih primera dubokog nerazumevanja ili prostog neprihvatanja civilizacijskih tekovina i obavezujućih normi u oblasti zaštite žrtava kršenja ljudskih prava, navodi FHP.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže i da je degutantno stavljati u jedan zakon i vojne i civilne žrtve rata.

Kao što je rekao jedan predstavnik udruženja civilnih žrtava rata, ti ljudi su u velikom broju, naravno ne svi, odlazili na ratište, dobijali neke dnevnice, odlazili iz nekih patriotskih pobuda i tako dalje, i to stavljati u isti zakon sa ljudima koji su zaista nevino stradali i bili izloženi stravičnom nasilju, progonu predstavlja jedan nivo nedopuštenosti ovog pristupa ministarstva,“ smatra Orlović.

Kako je javna rasprava o ovom Nacrtu zakona okončana pre tri dana očekuje se da se o dobijenim primedbama oglasi radna grupa koja je radila na sastavljanju ovog akta.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG