Dostupni linkovi

logo-print

NVO model zakona o pravima civilnih žrtava: Kraj viktimizaciji


Sandra Orlović

Sandra Orlović

Fond za humanitarno pravo i Centar za unapređivanje pravnih studija predstavili su model zakona o pravima civilnih žrtava u oružanim sukobima koji predviđa materijalnu i drugu pomoć ljudima ili članovima porodica žrtava oružanih dejstava od početka 1991. do kraja 2001. godine na teritoriji bivše Jugoslavije, a koji danas žive u Srbiji. Fond je još ranije ukazao da su nacrtom zakona, koji je resorno ministarstvo uputilo na javnu raspravu, civilne žrtve i dalje ostale uskraćene za sva prava, kao i da je važeći Zakon o pravima civilnih invalida rata iz 1996. godine "vrhunski primer ozakonjene diskriminacije".

“Ja sam civilna žrtva sa dve strane. Sa jedne strane taj deo je u Hrvatskoj gdje mi je ubijena majka, a sa druge strane sam ovdje prisilno mobilisan tri meseca”, rekao je predsednik Koordinacije srpskih udruženja nestalih Dragan Pjevač nakon što je saslušao šta predviđa model zakona o civilnim žrtvama rata koji predlažu nevladine organizacije.

Prema grupoj proceni Fonda za humanitarno u Srbiji danas živi najmanje 20.000 osoba koje su tokom sukoba ili u vezi sa sukobima u bivšoj Jugoslaviji kao civili lično pretpreli nasilje ili su članovi porodica ubijenih i prisilno nestalih civila.

Direktorka FHP-a Sandra Orlović kaže da postojeća zakonska regulativa u praksi dovodi do toga da je samo 10 procenata od ukupnih žrtava priznato kao civilne žrtve rata.

“Najveći broj od ovih 20.000 osoba koje pominjemo su zapravo izbeglice ili prisilno raseljena lica te je reč o osobama koje su dvostruko viktimizirane. Status i prava ovih osoba danas u Srbiji i odnos insititucija Srbije prema njima, upotrebiću jednu tešku reč ali ona sasvim odgovara realnosti, katastrofalan je i poražavajući i nespojiv sa pojmom države koja stremi uspostavljanju vladavine prava, demokratskih institucija i kulture ljudskih prava”, navela je direktorka FHP-a.

Sandra Orlović je ocenila da je Zakon o pravima civilnih invalida rata iz 1996. godine "vrhunski primer ozakonjene diskriminacije".

“Čitave kategorije žrtava rata su isključene. Ja ću pobrojati samo neke: to su porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja, osobe koje su stradale na teritorijama drugih država poput izbeglica iz Hrvatske, žrtava Oluje, žrtve stradale od strane srpskih snaga na teritoriji Srbije u okolnostima koje su u direktonoj vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji poput žrtava prinudne mobilizacije, opet izbeglica iz Hrvatske”, kaže Orlović.

“U decembru 2014. godine stigao je odgovor od resornog minisarstva u vidu Predloga novog zakona o civilnim žrtvama rata. Nažalost, taj zakon se ni za milimetar ne pomera od trenutnog pravnog režima koji je ustanovljen tim zakonom iz 1996. godine. On sa druge strane izuzetno poboljšava i unapređuje status vojnih žrtava, odnosno vojnih ratnih invalida i porodica palih boraca”, konstatuje direktorka FHP-a.

Set prava

Predstavnik Centra za unapredjivanje pravnih studija Saša Gajin rekao je da model zakona koji predlažu Fond za humanitarno pravo i Centar za unapređivanje pravnih studija predviđa da bi korisnici bili žrtve kojima je povređeno bilo koje elemenarno pravo.

“Ako se utvrdi da se radi o takvom slučaju onda se tom licu priznaje set prava koji je ugrađen u zakon bez daljh ispitivanja u vezi sa time kako je tačno ta povreda nastala, koje su posledice proizvedene tom povredom”, objasnio je Gajin.

Ovim modelom zakona, koji bi važio šest godina, predviđna je novčana naknada od 10.000 eura koja može biti jednokratna ili u ratama, a postoje slučajevi kada ta naknada može da se duplira. Takođe, tim modelom se definiše i rešavanje pitanja zdravstvene zaštite, profesionalne i druge rehabilitacije, prevoza, obrazovanja ili pravne pomoći žrtvama. Model predviđa da se osnuje kancelarija za ostvarivanje prava žrtava a u okviru nje komisija koja bi odlučivala o zahtevima.

Gordana Đikanović iz Udruženja porodica stradalih na Kosovu rekla je da udruženja već 15 godina bezuspešno vrše pritisak na vlast da se zakonom reguliše status civilnih žrtava.

“Ono što je nas porazilo je što po tom zakonu iz '96. godine žrtve i njihove porodice nisu mogle da ostvare svoja prava, ali smo očekivali makar od tog novog zakona da će konačno prepoznati civilne žrtve rata. Taj predlog zakona ponovo ne priznaje civilne žrtve rata. U ime porodica volela bih da makar delić od ovoga što ste vi veoma ozbiljno i odgovorno uradili da bude, ako ne prihvaćen kao predlog tog nekog zakona, da makar bude ugrađeno u taj tekst na kome oni rade, ali moram priznati da sam skeptik”, izjavila je Đikanović.

Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je analiza uporedno pravne prakse u regionu pokazala da je ova materija u Srbiji regulisana na najlošiji način.

“Utvrdili smo da sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije predviđaju mehanizme za ostvarivanje prava na reparacije za žrtve. Analizom ovih zakona utvrdili smo da i oni sadrže brojne nedostatke, međutim, u poređenju sa važećim zakonom u Srbiji evidentno je da srpski zakon na najlošiji i to drastično lošiji način reguliše ovu oblast”, kaže Kostić.

Polaznu osnovu za izradu modela zakona dala je praksa FHP u zastupanju žrtava u postupcima za naknadu štete i za ostvarivanje prava po važećem Zakonu o pravima civilnih invalida rata.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG