Dostupni linkovi

logo-print

Evropski parlament: Istražiti pozadinu ubistva Đinđića


Sa obilježavanja deset godina od ubistva Đinđića, mart 2013.

Sa obilježavanja deset godina od ubistva Đinđića, mart 2013.

Visoki zvaničnik Evropske komisije Kristijan Danijelson, potvrdio je u Beogradu da je Direktorat za proširenje EU dobio pismo evropskih poslanika, koji traže da se rasvetljavanje političke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, unese kao uslov u dva pregovaračka poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom - o pravosuđu i osnovnim pravima.

On međutim nije želeo da komentariše da li to može da bude formulisano kao uslov za napredak Srbije u pregovorima o tim poglavljima.

„Načelno govoreći, kada dobijemo pismo mi na njega odgovorimo. Kada posmatramo poglavlja 23 i 24, pažljivo pratimo rad struktura važnih za funkcionisanje vladavine prava. To je naš pristup", rekao je ovaj evropski zvaničnik.

Pismo su potpisala četiri poslanika glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu, među kojima je i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin.

Ono što parlamentarci predlažu, jeste da se pregovori sa Srbijom o poglavljima 23 i 24 u potpunosti otelotvore "tako što će se kao važno u pregovarački okvir sa Srbijom uneti stav o zločinima režima Slobodana Miloševića i njegovih tajnih službi".

Kako su podvukli, "stav EU konkretno mora biti da se zahtevaju rezultati u slučajevima političke pozadine ubistva Đinđića, ubistva novinara i ostalo".

Ministar zadužen za evrointegracije Srbije Branko Ružić, ovim povodom je za RSE rekao da je u pitanju legitiman politički stav evroparlamentaraca, ali i da smatra da politička pozadina ne može biti uslov za zatvaranje poglavlja, dok se istragom, kako navodi, ne utvrdi da je nje bilo.

„Državni organi Republike Srbije već duži vremenski period rade na rasvetljavanju ne samo samog zločina i činjenice da su sankcionisani počinioci, već sam uveren da će se učinit sve i da se ta takozvana politička pozadina rasvetli do kraja. Ono što ne može biti preduslov ili uslov svih uslova ili razlog za blokiranje samog procesa otvaranja i zatvaranja poglavlja 23 i 24 je insistiranje na postojanju političke pozadine ukoliko se na jedan objektivan i studiozan način ne utvrdi da je jedna takva pozadina postojala“, kaže Ružić.

Brojne opstrukcije

Da je postojanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića nesporno i da se istraga o tom zločinu ne sme završiti samo na izvršiocima, uveren je potpredsednik Đinđićeve Vlade Žarko Korać, kasnije predsednik Komisije koja je ispitivala propuste premijerovog obezbeđenja. On podseća i na brojne opstrukcije koje su pratile istragu tog slučaja i dodaje kako se nada da bi nakon zahteva koji je stigao iz Evropskog parlamenta, politička pozadina konačno mogla biti rasvetljena.

Žarko Korać

Žarko Korać

„Zahvalan sam ljudima koji su to pokrenuli jer je iz čitavog niza razloga kod nas ta stvar u jednom trenutku stala, naročito zato što specijalni tužilac nije imao političku podršku da nastavi i da se, posle suđenja neposrednim izvršiocima, otkrije politička pozadina. Ono što je sramotno za Srbiju je da je ovo u poslednjoj fazi radio advokat Srđa Popović, koji je u ime majke i sestre ubijenog premijera Đinđića, podneo privatnu tužbu. U trenutku kada je tragično preminuo Srđa Popović pomislio sam kako će ti lopovi i razbojnici koji su iza toga stajali odahnuti, međutim, sada je to stiglo iz Evropskog parlamenta. Ovo su namerno izabrani predstavnici praktično celog političkog spektra u Evropskom parlamentu, to nije slučajno. Mislim da oni ovim pritiskom spolja sasvim ozbiljno pokušavaju da nateraju Srbiju da sama uradi ono što je morala da uradi, a nije htela jer je svakome jasno da ovakva istraga mora da zadre u suštinu stvari, a to su, naravno, i politički nalogodavci“, rekao je Korać.

Evropski parlamentarci u pismu ocenjuju i da vladavina prava u Srbiji neće moći da bude učvršćena bez rasvetljavanja zločina režima Slobodana Miloševića i potpune istrage ubistva Đinđića, čiji su izvršioci iza rešetaka, a podstrekači i dalje na slobodi.

Na to ukazuje i advokat porodice Đinđić Rajko Danilović, koji inicijativu poslanika EP ocenjuje veoma važnom i ohrabrujućom da će taj zločin dobiti svoj epilog.

„Ta inicijativa je vrlo ozbiljna i Srbija će na svom putu do Evrope morati da realizuje mnoge stvari koje joj kao zahtev doleze iz Brisela. Tako da je realizacija toga nužna za Srbiju. I ne samo u tom slučaju. Otvoriće se i mnogi drugi slučajevi u kojima će morati da se obezbedi završetak poslova“, kaže Danilović.

Na pitanje da li se nakon otvaranja slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije može govoriti o postojanju političke volje za rasvetljavanjem pozadine političkih ubistava, Žarko Korać navodi da su uslovi bolji, ali da je i u tom slučaju veoma oprezan.

„Čekam da vidim šta će biti na kraju. Sigurno je da su u ovom trenutku dati neki novi podaci, ali tužilac o tome i dalje ne govori. Može se dogoditi da pokretači istage budu iskazi istih ljudi. Ali, ono što je suština je da je potrebna politička volja. Evo sada jednog pritiska spolja i ja bih bio veoma oprezan oko toga ko bi sve mogao tu da se nađe. Do sada su se neke stvari otvarale, ali neki iskazi koji su dati za vreme ’Sablje’, neki iskazi Zemunaca do kojih se došlo i kasnije nikada nisu bili deo tužilačke istrage. Suđenje je potpuno opstruirano od strane Koštuničine vlade. Svako ko pogleda činjenice može da vidi da je to suđenje jedva dovedeno do kraja. Srbija je jedva uspela da, posle mnogo napora, izrekne presude neposrednim izvršiocima. Uprkos obećanju da će se odmah nastaviti istraga, to nije učinjeno. Kada je pokrenut slučaj Ćuruvija, imao sam malu nadu da bi neko mogao da pokrene i ovaj slučaj. Sada više nemam samo nadu, nego sam siguran da će u slučaju Đinđića nastaviti istraga zato što to sada traži Evropa. Sada imam nadu zato što to traži Evropa“, rekao je Korać za RSE.

Četiri poslanika Evropskog parlamenta izrazila su i spremnost za sastanak sa visokim zvaničnikom EK, Kristijanom Danijelsonom, kako bi sa njim "razmenili mišljenja o ovom važnom pitanju i najboljem načinu da se s tim u vezi postupi".
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG