Trebalo je da to bude najteža stvar za postizanje saglasnosti na poslednjem ovogodišnjem samitu lidera Evropske unije u Briselu. Ali istorijske odluke o proširenju EU bile su zapravo najlakše od svih dogovora postignutih već rano uveče u četvrtak, 14. decembra.
Ono što je to pitanje moglo da napravi problematičnim jeste mađarski veto koji se ne može zaobići – za razliku od, na primer, dodatnog novca EU za Kijev. I to je rešeno na potpuno nov način u istoriji samita EU. Mađarski premijer Viktor Orban je jednostavno izašao iz prostorije rekavši da se ne slaže, ali je istovremeno dozvolio da ostalih 26 lidera glasa o tome. Tako da je to u stvari značilo da nije uložio veto. A odluka se može legalno doneti na Evropskom savetu ako postoji kvorum – što je dve trećine članica i što je ovde bio slučaj. Odigrana je karta svojevrsne "konstruktivne apstinencije" na najvišem nivou koja se sada možda može češće koristiti.
Orban je sve vreme tvrdio da ni Mađarska ni EU nisu spremne da otvore pristupne pregovore s Ukrajinom. Ali ako se bolje poslušaju Orbanove izjave i u mađarskom parlamentu dan pre samita i uoči samita, on je zapravo nagovestio kompromis koji su lideri kasnije postigli. Ono što je u stvari naznačio u oba ta obraćanja jeste da je protiv "brzog" ili "ubranog" pristupanja Ukrajine. I tu se otvorila šansa za dogovor na kojem se radilo na doručku na dan samita na kojem su bili Orban, nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz), francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i Šarl Mišel (Charles Michel). Na kraju su se svi, uključujući i Orbana saglasili s tim dogovorom.
Da bi se razumeo kompromis, vredi pogledati dve rečenice u usvojenim zaključcima samita EU koje su lideri potpisali u vezi s pristupanjem Ukrajine i Moldavije pošto su ove dve zemlje povezane u procesu proširenja EU: "Evropski savet odlučuje da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom i s Republikom Moldavijom. Evropski savet poziva Savet da usvoji odgovarajuće pregovaračke okvire kada se preduzmu relevantni koraci navedeni u odgovarajućim preporukama Komisije od 8. novembra 2023."
Sada, prva rečenica je jasna pobeda Ukrajine (i Moldavije). Ukrajinski zvaničnici su želeli "jasne i odlučne" formulacije da su otvoreni pristupni pregovori. I dobili su to, s popuštanjem Mađarske. Ali s drugom rečenicom, lideri EU su odlučili da to pitanje odlože. Da biste de fakto počeli pristupne pregovore, potrebno je da usvojite pregovarački okvir. I sada je pitanje kada se to zaista može dogoditi? Čini se da je po tom pitanju Mađarska ta koja ima kontrolu.
Činjenica je da se i sama Evropska komisija opredelila za ovo "rešenje" kada je u novembru predstavila svoj veliki izveštaj o proširenju. Tada je navela da će najkasnije do marta 2024. godine izvestiti članice EU o uslovima za Ukrajinu, Moldaviju i Bosnu i Hercegovinu. Preostala pitanja za Ukrajinu su bila usvajanje zakona kako bi njen Nacionalni biro za borbu protiv korupcije bolje funkcionisao, rad na preporukama koje je istakla Venecijanska komisija Saveta Evrope kada su u pitanju zakoni o državnom jeziku, medijima i obrazovanju – nešto što je Budimpešta proteklih godine stalno iznosila protiv Ukrajine tvrdeći da je mađarska manjina u toj zemlji diskriminisana – i konačno da se usvoji zakon koji reguliše lobiranje.
Prema Ukrajini, ona je već usvojila prva dva zakona, a uskoro će doneti i o lobiranju. A prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji se obratio liderima EU putem video linka, nada je da će pregovarački okvir biti usvojen u martu. Čini se da je to najlogičniji scenario jer bi lideri EU tog meseca trebalo da se sastanu na samitu u Briselu i zatim da potpišu taj okvir. Ali ne treba računati na to. Orban je na samitu smatrao da Ukrajina nije ispunila nijedan od preostala tri uslova. A na kraju krajeva, on je taj koji ima veto.
U njegovim razgovorima s Mišelom i drugima, takođe je postojalo razumevanje da će se lideri vratiti na to pitanje prvi put za godinu dana, što znači decembar 2024. U tome možda ima neke logike. Prvo, predstoje izbori za Evropski parlament u junu, posle kojih će biti izabrana nova Evropska komisija i novi predsednik Evropskog saveta. Neki u EU strahuju da bi davanje de fakto zelenog svetla nekoliko meseci pre izbora donelo populistima u nekim zemljama EU moćno izborno oružje, posebno s navodnim porastom "zamora od Ukrajine" u Uniji. I drugo, veruje se da bi nova Komisija mogla da sagleda situaciju novim parom očiju, umesto da se pusti odlazećoj da potpunosti vodi stvar.
Većina se, međutim, slaže da ono što Orban zapravo radi jeste da usporava proces za Ukrajinu i da koristi svaki mogući veto u tom procesu kao polugu da dobije stvari koje želi – posebno promenjen politički pejzaž na Zapadu i više sredstva iz fondova EU. Prvo od toga je možda na putu, pošto su populisti s prilično jakim antiukrajinskim stavovima završili prvi na nedavnim izborima u Holandiji i Slovačkoj i, naravno, s predsedničkim izborima u SAD na horizontu.
S mogućnošću da se situacija pomera u Orbanovu korist u odnosu na Ukrajinu, on bi se mogao kladiti da će EU uskoro morati da donese neke teške odluke u vezi s Ukrajinom – bilo u obliku manje sredstava ili da se proširenje znatno uspori. I tu možda već ima neke saveznike. Iako je on bio usamljen u protivljenju otvaranja pristupnih pregovora s Ukrajinom, izgleda da nekoliko članica EU od istoka do zapada ne bi imalo ništa protiv ako Ukrajina ne bude brzo uključena u klub. Kao što mi je nedavno rekao jedan zvaničnik iz istočne članice: "Zvanično podržavamo ulazak Ukrajine do 2030. godine, ali u stvarnosti ne bismo imali ništa protiv da je to bliže 2040", ističući da postoji bojazan da će Kijev usisati previše budžeta EU i da EU ne može da se reformiše dovoljno brzo da se prilagodi.
A onda je tu i stvar sa sredstvima i vetom. Dan pre samita, Evropska komisija je Mađarskoj oslobodila više od 10 milijardi evra koji su prethodno bili zamrznuti zbog zabrinutosti za vladavinu prava u toj zemlji. Iako je Orban rekao da nije koristio pravo veto da bi obezbedio sredstva, svakako je izgledalo kao veoma pogodna slučajnost da je novac počeo da se sliva u Budimpeštu baš kada je Orban trebalo da da zeleno svetlo za nekoliko odluka. Mađarska je nagovestila da želi sav novac koji joj se trenutno zadržava – skoro 20 milijardi evra. Šanse nisu naročito velike da bi mogla da koristi veto u vezi s Ukrajinom da obezbedi još sredstava. U procesu proširenja ima više od 70 prilika za veto – u svakom poglavlju o pristupanju, a ima ih preko 30, potrebno je zeleno svetlo i za otvaranje i za zatvaranje.
Pošto je kandidatura Ukrajine za pristupanje EU konačno dobila odobrenje, to je usledilo i za ostale zemlje koje se nadaju članstvu u EU. Uglavnom je to slučaj "svi ili niko". Moldavija će se suočiti s istim nezgodnim čekanjem kao i Ukrajina kada bi pridruživanje moglo da počne. Gruziju sada ima status kandidata, što je dato Ukrajini i Moldaviji 2022. godine, što znači da će Tbilisi i dalje biti korak iza Kišinjeva i Kijeva. A bilo je nešto pozitivnijih formulacija o Bosni i Hercegovini nego što se očekivalo. Sarajevo je dobilo svojevrsno "uslovno otvaranje pristupnih pregovora". Ne tako jasnu formulaciju kao za Ukrajinu i Moldaviju u zaključcima samita: "Evropski savet će otvoriti pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo". Ipak, posle snažnog lobiranja iz Austrije, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, dodata je još jedna rečenica koja barem daje malo jasnoće kada se može doneti odluka: "Poziva se Komisija da izvesti Savet o napretku najkasnije u martu 2024. u cilju donošenja odluke."
Tako da su donete neke velike odluke kako bi se krenulo s proširenjem kluba, ali takođe čekaju i neke podjednako velike prepreke.
Facebook Forum