Dostupni linkovi

logo-print

Kosovska dokumenta za lakši život Srba u Kosovskoj Mitrovici


Kosovski pasoš, arhivska fotografija

Kosovski pasoš, arhivska fotografija

Iako su lideri Srba iz severne Kosovske Mitrovice uputili apel svojim sugrađanima da ne podnose aplikacije u južnom delu grada za dobijanje novih putnih isprava i ličnih karata koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Kosova, u ovoj godini su ti zahtevi za kosovskim dokumentima u odnosu na prošlu godinu značajno povećani.

Kako je u izjavi za RSE program saopštio portparol opštine u južnoj Mitrovici Hisni Sula u protekloj godini Srbima je izdato ukupno četiri pasoša i sedamnaest ličnih karata.

“Međutim, prema najnovijim podacima samo u prva dva meseca ove godine, dakle u januaru i februaru, oko 300 Srba iz severne Kosovske Mitrovice uputilo je ovoj opštini zahtev za izdavanje kosovskih dokumenata”, kaže Sula.

Inače, u svim srpskim opštinama na severu Kosova jednoglasno je usvojena odluka kojom se građani srpske nacionalnosti pozivaju ili upozoravaju da ne podnose zahteve za dobijanje ovih dokumenata. To je saopštio i predsednik srpske opštine Kosovska Mitrovica Ivica Mirković:

"Upozoravaju se građani da ne uzimaju dokumenta, lične karte, vozačke dozvole i pasoše takozvane Republike Kosovo. Na taj način direktno priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.”

Lider Srba sa severa Kosova Marko Jakšić sumnja u podatak da je oko 300 Srba iz severne Kosovske Mitrovice podnelo zahtev južnoj opštini za kosovska dokumenta. On u izjavi za RSE ističe da podnošenjem zahteva za kosovska dokumenta pojedini Srbi direktno priznaju nezavisnu državu Kosovo.

“Ono što je za nas važno i bitno jeste da Srbi sa Kosova i Metohije, ako ne žele da žive u nezavisnoj državi Kosovo, ne smeju da uzimaju nikakva njihova dokumenta i njihove papire, jer na taj način oni i priznaju tu ‘famoznu ili fantomsku’ državu Kosovo, zbog koje je veliki broj Srba stradao. Zato ja apelujem i poručujem, pre svega Srbima koji žive u severnoj Kosovskoj Mitrovici, da im je država Srbija najpreča, da je država Srbija naša matična država i da nikakvi novci, bez obzira da li se radi o socijalnoj pomoći ili nečemu drugom, ne vredi izdati i prodati državu. Jer ako se jednom odreknete sopstvene države, znajte da se onda ona teško vraća”, rekao je Jakšić.

Sticanje prava

Međutim, građani srpske nacionalnosti sa kojima smo razgovarali i koji žive u severnoj Kosovskoj Mitrovici smatraju da dobijanje kosovskih dokumenata zapravo olakšava život ovdašnjim Srbima i koliko-toliko utiče na poboljšanje socijalno-ekonomskog statusa. Tako misli Nikola Jovanović:

"Meni kao Srbinu to nimalo ne smeta. Ljudi ne znaju da ti Srbi moraju da izvade kosovske lične karte da bi registrovali svoja vozila i tako se nesmetano kretali na celom Kosovu. Što se tiče mog grada i to razumem. Ovde ljudi vade ta dokumenta da bi podizali penzije i socijalnu pomoć. Znači, ja ih uopšte ne osuđujem. Na kraju krajeva, čeka se samo dan kada će svi ovi penzioneri odavde, čije su UNMIK-ove lične karte već istekle, morati da izvade kosovske ukoliko i dalje žele da primaju kosovske penzije. Neka Srbija da penzionerima i socijalno ugroženim slučajevima po 45 eura i ti ljudi onda neće vaditi ta dokumenta.”

I Mitrovčanka Jelena Stamenković deli njegovo mišljenje:

"Koliko sam ja upućena i mnogi Albanci vade srpske pasoše zbog vizne liberalizacije i uopšte ih ne osuđujem, hoće ljudi da putuju bez viza i treba da putuju bez viza. To isto mislim i za Srbe. Jer, podržavam sve, dakle sve ono što im omogućava i pomaže da ostvare bilo koja prava. Ljudi moraju da budu svesni prostora i vremena u kome žive. Sve što bi meni lično bilo potrebno i značajno u životu ja bih to uradila. Bez obzira o kojoj strani je reč.”

Po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo 1999. godine, misija Ujednjenih nacija započela je sa izdavanjem ličnih karata i putnih isprava, koristeći se ovlašćenjima iz Rezolucije 1244 SB UN. Dokumenti UN misije, kao i kosovski, Srbija ne priznaje.
  • 16x9 Image

    Jasmina Šćekić

    Od 2003. godine radi kao novinar informativne redakcije Radija Kontakt Plus u Kosovskoj Mitrovici. Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa za područje severnog Kosova radi od 2004. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG